Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
U Novosadskom pozorištu u petak (13. februar) biće izvedena jubilarna, stota „Neoplanta“, predstava nastala prema romanu Lasla Vegela, u režiji Andraša Urbana i dramaturgiji Kate Đarmati. Na repertoaru je već dvanaest godina i tokom tog perioda izrasla je u jedno od ključnih ostvarenja teatra.
Ovo je treća Urbanova predstava koja je dostigla stoto izvođenje, pre nje taj uspeh imale su „Urbi et Orbi“ i „Marta Bereš – one girl show“. Pre „Neoplante“, u Novosadskom pozorištu je stoto izvođenje doživeo još samo Molnarov komad „Igra u zamku“.
„Jedna od vrlina ‘Neoplante’ je da se bavi ličnim pričama na intimnom nivou. Vegel govori o čoveku u oluji istorijskoj, ideološkoj, političkoj koja se uvek kovitla iznad njegove glave“, ističe Urban. „Sve Vegelove rečenice o menjanju kože kroz različite sisteme aktuelne su i danas.“
Podseća i na reči Ota Tolnaija, koji je nakon gledanja predstave rekao da su autori „mnogo hrabri“ pošto se u ovom pozorištu govori o stvarima o kojima se inače ćuti.
Glumac Gabor Pongo jubilej doživljava emotivno: „Puno nam je srce i obožavamo da igramo ovu predstavu. Posebno mi znači što je komad o Novom Sadu, igra se u Novom Sadu i pred novosadskom publikom.“
Pongo prenosi i komentar gledateljke koja je predstavu gledala pre dvanaest godina i ponovo nedavno: „Rekla je da smo jako sazreli, možda je zbog toga još bolja predstava, sazreli ste i pojedinačno i kao tim.“
Silvija Križan veruje da će „Neoplanta“ trajati i kada današnji ansambl više ne bude na sceni. „Neoplanta nije prijatna predstava“, kaže, ali opisuje odnos s publikom kao intenzivan, pun uzajamnog disanja i emotivne razmene.
Uoči jubilarnog izvođenja biće održan i razgovor sa Laslom Vegelom, u kojem će učestvovati novinarka Šarolta Vlašić i kulturološkinja Aleksandra Bosnić-Đurić.
Stoto izvođenje je i potvrda da „Neoplanta“ ostaje hrabra, uznemirujuća i relevantna priča o gradu, identitetu i čoveku koji stalno preispituje svoje mesto u svetu.
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Kao i cela njegova karijera, Shabakin novi solo album putokaz je u kom smeru džez treba da ide u 21. veku, kako bi ostao relevantan
Tomáš Halik, Zar je ovo bio život?; s češkog preveo Vikica Tišljar; Fraktura, Zaprešić 2025.
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
