Stoti rođendan, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ obeležila je trodnevnim programom i gledanjem u budućnost
U vremenu kada se informacije menjaju iz sekunde u sekundu, jedna institucija u centru Beograda već čitav vek čuva znanje, istoriju i akademsku memoriju Srbije.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je od 24. do 26. maja obeležila sto godina rada. Tim povodom je organizovana trodnevna svečanost koja je okupila predstavnike univerziteta, nauke, kulture i međunarodnih institucija.
„Sada je ceo vek za nama. Budućnost koju vidimo pred sobom je još 100 godina. Toliko možemo, da dočekamo nove mlade bolje od nas i da dođu generacije koje će voleti Srbiju, znanje i univerzitet onako kako su voleli oni koji su osnivali prve institucije kod nas“, rekao je na otvaranju svečanosti upravnik Aleksandar Jerkov.
Karnegi
Biblioteka je otvorena 24. maja 1926. godine, na Dan slovenske pismenosti, a njena istorija povezana je i sa američkim filantropom Endruom Karnegijem. Upravo zahvaljujući njegovoj fondaciji, Beograd je posle Prvog svetskog rata dobio jednu od svega tri Karnegijeve biblioteke izgrađene u razorenim evropskim gradovima.
Danas, vek kasnije, Univerzitetska biblioteka nije samo mesto knjiga. To je prostor istraživanja, susreta generacija studenata, profesora i naučnika, ali i svojevrsni arhiv modernog razvoja srpske akademske zajednice.
Tokom tri dana jubileja okupili su se predstavnici Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti, SANU, Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Srpske pravoslavne crkve, kao i brojni saradnici i partneri iz zemlje i inostranstva.
Izložba
Poseban deo obeležavanja jubileja čini izložba arhivske fotografije sa otvaranja Biblioteke.
Crno-bele fotografije Beograda između dva rata, prvi čitaoci, svečano otvaranje i izgled zgrade iz 1926. godine, danas predstavljaju retko svedočanstvo o nastanku jedne od najvažnijih kulturnih institucija Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
