Stoti rođendan, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ obeležila je trodnevnim programom i gledanjem u budućnost
U vremenu kada se informacije menjaju iz sekunde u sekundu, jedna institucija u centru Beograda već čitav vek čuva znanje, istoriju i akademsku memoriju Srbije.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je od 24. do 26. maja obeležila sto godina rada. Tim povodom je organizovana trodnevna svečanost koja je okupila predstavnike univerziteta, nauke, kulture i međunarodnih institucija.
„Sada je ceo vek za nama. Budućnost koju vidimo pred sobom je još 100 godina. Toliko možemo, da dočekamo nove mlade bolje od nas i da dođu generacije koje će voleti Srbiju, znanje i univerzitet onako kako su voleli oni koji su osnivali prve institucije kod nas“, rekao je na otvaranju svečanosti upravnik Aleksandar Jerkov.
Karnegi
Biblioteka je otvorena 24. maja 1926. godine, na Dan slovenske pismenosti, a njena istorija povezana je i sa američkim filantropom Endruom Karnegijem. Upravo zahvaljujući njegovoj fondaciji, Beograd je posle Prvog svetskog rata dobio jednu od svega tri Karnegijeve biblioteke izgrađene u razorenim evropskim gradovima.
Danas, vek kasnije, Univerzitetska biblioteka nije samo mesto knjiga. To je prostor istraživanja, susreta generacija studenata, profesora i naučnika, ali i svojevrsni arhiv modernog razvoja srpske akademske zajednice.
Tokom tri dana jubileja okupili su se predstavnici Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti, SANU, Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Srpske pravoslavne crkve, kao i brojni saradnici i partneri iz zemlje i inostranstva.
Izložba
Poseban deo obeležavanja jubileja čini izložba arhivske fotografije sa otvaranja Biblioteke.
Crno-bele fotografije Beograda između dva rata, prvi čitaoci, svečano otvaranje i izgled zgrade iz 1926. godine, danas predstavljaju retko svedočanstvo o nastanku jedne od najvažnijih kulturnih institucija Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
