Stoti rođendan, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ obeležila je trodnevnim programom i gledanjem u budućnost
U vremenu kada se informacije menjaju iz sekunde u sekundu, jedna institucija u centru Beograda već čitav vek čuva znanje, istoriju i akademsku memoriju Srbije.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je od 24. do 26. maja obeležila sto godina rada. Tim povodom je organizovana trodnevna svečanost koja je okupila predstavnike univerziteta, nauke, kulture i međunarodnih institucija.
„Sada je ceo vek za nama. Budućnost koju vidimo pred sobom je još 100 godina. Toliko možemo, da dočekamo nove mlade bolje od nas i da dođu generacije koje će voleti Srbiju, znanje i univerzitet onako kako su voleli oni koji su osnivali prve institucije kod nas“, rekao je na otvaranju svečanosti upravnik Aleksandar Jerkov.
Karnegi
Biblioteka je otvorena 24. maja 1926. godine, na Dan slovenske pismenosti, a njena istorija povezana je i sa američkim filantropom Endruom Karnegijem. Upravo zahvaljujući njegovoj fondaciji, Beograd je posle Prvog svetskog rata dobio jednu od svega tri Karnegijeve biblioteke izgrađene u razorenim evropskim gradovima.
Danas, vek kasnije, Univerzitetska biblioteka nije samo mesto knjiga. To je prostor istraživanja, susreta generacija studenata, profesora i naučnika, ali i svojevrsni arhiv modernog razvoja srpske akademske zajednice.
Tokom tri dana jubileja okupili su se predstavnici Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti, SANU, Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Srpske pravoslavne crkve, kao i brojni saradnici i partneri iz zemlje i inostranstva.
Izložba
Poseban deo obeležavanja jubileja čini izložba arhivske fotografije sa otvaranja Biblioteke.
Crno-bele fotografije Beograda između dva rata, prvi čitaoci, svečano otvaranje i izgled zgrade iz 1926. godine, danas predstavljaju retko svedočanstvo o nastanku jedne od najvažnijih kulturnih institucija Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
