Od Halida Bešlića koji je preminuo u utorak u 71. godini s neupitnim pijetetom oprostile su se njegove kolege, političari i mediji u čitavom postjugoslovenskom prostoru
U 87. godini života u Rijeci je preminuo Nikola Pilić, proslavljeni teniser, selektor i trener, čovek koji je utabao profesinonalni put Novaka Đokovića
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Mile Novaković, koji je učestvovao u rasvetljavanju atentata na Zorana Đinđića, preminuo je u 72. godini života. Zašto je bio premešten u Policiju za strance
Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić preminuo je u noći 21. jula posle kraće bolesti u 67. godini, saopštila je porodica
Glumac Majkl Medsen, poznat po nezaboravnim ulogama u filmovima Kventina Tarantina, umro je u 67. godini. Pronađen je bez svesti u svom domu u Malibuu, a kao uzrok smrti navodi se srčani zastoj
Akademski potkovan, odlične tehnike, a po temperamentu liričar, od majke Gabrijele-Gabi Novak nasledio je osećaj za sving i uopšte ljubav ka džezu; prefinjeno i precizno muzičko izražavanje prirodno mu je bilo u bogatom, aranžmanskom pristupu poput očevog. I kao što je teško ne pamtiti ga – čak i u njegovim zrelim godinama – kao dečaka tananih osećanja, nemoguće je zaobići njegovu neutaživu žeđ za muzikom i svime što je povezano s njom
Bio je jedan od najpoznatijih hrvatskih džez muzičara. Dolazi iz muzičke porodice (sin Arsena Dedića i Gabi Novak), a 1997. diplomirao je na Umetničkoj akademiji u Gracu
Ispraćaj za kremaciju Nađe Ivanji Švab, ugledne novinarke, urednice i istoričarke umetnosti, biće obavljen u četvrtak, 22. maja 2025. godine, u 9.45 časova na Novom groblju u Beogradu
Kada su počele blokade, javila sam se profesorki. Želela sam da se sa njom vidim. Ona je već bila jako slaba i bolesna. Susret smo odlagale, odlagale i na kraju se nismo videle. Mnogo mi je žao zbog toga, jer sam htela da i sebi i njoj postavim važno pitanje: da smo 1991. godine svi mi stali i pokazali građansku neposlušnost, da li bi 34 godine kasnije fakulteti morali da budu blokirani kao što su to sada?
Vrhovni poglavar Katoličke crkve pokušavao je da održi ravnotežu između vođstva i služenja (verujući da pravo vođstvo i jeste služenje), između liberalne i konzervativne struje, između vernosti crkvenom učenju i vernosti čoveku koji pati i traga. Otuda, sigurno da je bio razapet, što znači – ispunio je suštinu hrišćanskog života
Preminuo je akademik Ljubomir Simović, jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca, čovek koji nije želeo da ostane nem na stvarnost u kojoj je živeo. „Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade“, pričao je Simović za „Vreme“ 2014. godine
Ukoliko bi trebalo izdvojiti osobine koje su ga krasile i po kojima ću ga pamtiti, onda su to autentična intelektualna otvorenost i radoznalost, kakva po pravilu kod većine vremenom počne da hlapi, a koja Filipa nije napuštala do poslednjeg časa
Filip David, jedan od najznačajnijih srpskih književnika i intelektualaca, preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u savremenoj književnosti i kulturi
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Preminuo je pukovnik policije u penziji Srđan Grekulović, nekadašnji komandant Žandarmerije, uzor poštenog i časnog policajca.
Prevod
Haris Džinović istakao je da „otišla jedna velika ljudska gromada, po svim segmentim velike ljudske dobrote, drugarstva i mnogih lijepih stvari koje su ga krasile“.
„Bio je pevač koji je obiležio epohu i sa najviše hitova koji će zauvek ostati upamćeni. Tvojom smrću, svi smo jako ožalošćeni kao i cela svetska javnost koja te je poznavala. Mirno mi počivaj dragi moj Haldane“, napisao je Džinović na društvenim mrežama.
Slično je primetila i hrvatska pevačica Nina Badrić.
„Malo je pevača koji su bili takve ljudske gromade kao što si ti. I svako ko te je upoznao, odmah si ga kupio svojom ljudskošću i jednostavnošću“, napisala je hrvatska pevačica na društvenim mrežama.
„Njegova muzika je spajala ljude“
Pevač Dino Merlin ocenio je da je Bešlić bio „veliki i neponovljiv“.
„Topla duša bosanska. Bez koristi za sebe. Stigao sam da se oprostim. Kišna, oktobarska sarajevska noć. Pevao sam mu tiho našu pesmu. Kao da se u trenutku blago nasmešio. Bele, čiste priglavke. Dugo sam ih milovao i mislio: 'Putuj, bijela ptico, ti imaš s čim pred Gospodara'. Volim te mnogo. Tvoj Dino“ - napisao je Dino Merlin na društvenim mrežama.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je saučešće porodici i prijateljima povodom smrti Halida Bešlića.
„Sa neizmernom tugom sam primio vest o smrti mog dragog prijatelja, velikog umetnika i čoveka izuzetnog srca Halida Bešlića. Halid je svojim glasom, pesmama i neiscrpnom energijom ostavio neizbrisiv trag kako u svetu muzike i umetnosti, tako i u srcima svih onih koji su kroz njegova dela nalazili utehu, nadu i radost. Njegova muzika je spajala ljude, lečila duše i donosila radost u najtežim trenucima. Svi koji smo imali čast da ga poznajemo, znamo da je bio veliki, skroman čovek i izuzetan prijatelj“, naveo je Dačić.
Mešavina melanholije i snage
Mediji u regionu su bez izuzetka izvestili o Bešlićevoj smrti.
Hrvatski Index u kratkoj Bešlićevoj biografiji podseća da je pevač odrastao „u skromnoj porodici, okružen tradicionalnim vrednostima i muzikom koja je bila sastavni deo seoskog života“.
Navode i da je Bešlić „publiku osvajao toplinom glasa i jednostavnošću nastupa, što je ubrzo privuklo pažnju diskografskih kuća“.
Podsećaju i da su Bešlićeve pesme, kao što su „Neću, neću dijamante“ postale evergrin koji se i danas peva na svadbama i zabavama širom regiona. „Njegov specifičan glas, mešavina melanholije i snage, učinio ga je omiljenim među publikom različitih generacija“, navodi Index.
Napominje i da je Bešlić, umesto da se povuče tokom rata u Bosni i Hercegovini održao više od pet stotina humanitarnih koncerata širom Evrope, prikupljajući pomoć za žrtve rata.
„Muzika mu je u tom razdoblju postala sredstvo borbe, solidarnosti i očuvanja identiteta“, zaključuje Index.
Bosanskohercegovački Klix navodi da je Bešlićeva karijera trajala više od četiri decenije, da je bezbroj njegovih hitova postao evergrin i „nezaobilazni deo svakog veselja, radija i kafanske muzike“.
Kao posebno značajne navode Bešlićeve pesme „Miljacka“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“, „Romanija“, „Hej zoro, ne svani“, „Prvi poljubac“, „Neću, neću dijamante“, „Sevdah da se dogodi“ i „Vraćam se majci u Bosnu“.
Klix ističe da je Bešlićeva muzika „prevazilazila generacijske i geografske granice, spajajući emociju, tradiciju i energiju koju je publika prepoznavala i volela“.
„Poznat po specifičnom glasu, emotivnoj interpretaciji i dubokoj povezanosti s publikom, Halid Bešlić je bio omiljen među svim generacijama. Osim po muzičkom stvaralaštvu, bio je poznat i po skromnosti, humanitarnom radu i snažnoj vezi s domovinom Bosnom i Hercegovinom, a bio je omiljen pevač u svim zemljama našeg regiona“, zaključuje Klix.
Živeo je u „sretno vrijeme Jugoslavije “
Svojevrsnu pomiriteljsku ulogu Bešlićeva smrt odigrala je i među zaraćenim medijima u Srbiji, pa su tako na gotovo identičan o karijeri i smrti pevača izvestili portali Infomer i Nova.
Osim serije kratkih tekstova, uglavnom prenetih ili dobijenih izjava Bešlićevih kolega sa estrade, i Informer i Nova objavili su Bešlićeve životopise, nabrajajući njegove hitove.
Poseban osvrt ova dva portala imala su na Bešlićevu poslednju poesmu „Sejda“ koja je posvećena njegovoj supruzi.
Pojedini portali u Srbiji preneli su i intrevju koji je 2011. godine radio tada novinar, a danas urednik „Danasa“ Dragoljub Petrović.
Jedna Bešlićeva izjava možda i najbolje objašnjava zbog čega je čitav region tako emotivno reagovao na njegovu smrt.
„Ja sam generacija koja je živjela u to sretno vrijeme Jugoslavije. Za nekoga je to bilo loše vrijeme, međutim, ja to vrijeme neću nikada zaboraviti jer sam zaista živio“, rekao je tada Bešlić.
Smrt pevača narodne muzike Halida Bešlića izazvala je nepodeljenu reakciju u svim državama nastalim raspadom Jugoslavije. Od njega su se s podjednakim pijeteom oprostile njegove kolege, dok su o njegovoj smrti izvestili mediji u čitavom regionu.
Estradni umetnici nisu štedeli reči hvale, posebno ističući Bešlićevu ljudskost.
„Ljudska gromada“
Zdravko Čolić je na svom Instagram nalogu objavio Bešlićevu fotografiju i poruku:
„Halide, već nedostaješ. Naša nezaboravna druženja, putovanja i zapravo sve od 1985. godine od kad smo se upoznali. Ostaju tvoje pesme, kao lek za dušu. Počivaj u miru, voli te tvoj Čoki“, napisao je Čolić.
Haris Džinović istakao je da „otišla jedna velika ljudska gromada, po svim segmentim velike ljudske dobrote, drugarstva i mnogih lijepih stvari koje su ga krasile“.
„Bio je pevač koji je obiležio epohu i sa najviše hitova koji će zauvek ostati upamćeni. Tvojom smrću, svi smo jako ožalošćeni kao i cela svetska javnost koja te je poznavala. Mirno mi počivaj dragi moj Haldane“, napisao je Džinović na društvenim mrežama.
Slično je primetila i hrvatska pevačica Nina Badrić.
„Malo je pevača koji su bili takve ljudske gromade kao što si ti. I svako ko te je upoznao, odmah si ga kupio svojom ljudskošću i jednostavnošću“, napisala je hrvatska pevačica na društvenim mrežama.
„Njegova muzika je spajala ljude“
Pevač Dino Merlin ocenio je da je Bešlić bio „veliki i neponovljiv“.
„Topla duša bosanska. Bez koristi za sebe. Stigao sam da se oprostim. Kišna, oktobarska sarajevska noć. Pevao sam mu tiho našu pesmu. Kao da se u trenutku blago nasmešio. Bele, čiste priglavke. Dugo sam ih milovao i mislio: 'Putuj, bijela ptico, ti imaš s čim pred Gospodara'. Volim te mnogo. Tvoj Dino“ - napisao je Dino Merlin na društvenim mrežama.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je saučešće porodici i prijateljima povodom smrti Halida Bešlića.
„Sa neizmernom tugom sam primio vest o smrti mog dragog prijatelja, velikog umetnika i čoveka izuzetnog srca Halida Bešlića. Halid je svojim glasom, pesmama i neiscrpnom energijom ostavio neizbrisiv trag kako u svetu muzike i umetnosti, tako i u srcima svih onih koji su kroz njegova dela nalazili utehu, nadu i radost. Njegova muzika je spajala ljude, lečila duše i donosila radost u najtežim trenucima. Svi koji smo imali čast da ga poznajemo, znamo da je bio veliki, skroman čovek i izuzetan prijatelj“, naveo je Dačić.
Mešavina melanholije i snage
Mediji u regionu su bez izuzetka izvestili o Bešlićevoj smrti.
Hrvatski Index u kratkoj Bešlićevoj biografiji podseća da je pevač odrastao „u skromnoj porodici, okružen tradicionalnim vrednostima i muzikom koja je bila sastavni deo seoskog života“.
Navode i da je Bešlić „publiku osvajao toplinom glasa i jednostavnošću nastupa, što je ubrzo privuklo pažnju diskografskih kuća“.
Podsećaju i da su Bešlićeve pesme, kao što su „Neću, neću dijamante“ postale evergrin koji se i danas peva na svadbama i zabavama širom regiona. „Njegov specifičan glas, mešavina melanholije i snage, učinio ga je omiljenim među publikom različitih generacija“, navodi Index.
Napominje i da je Bešlić, umesto da se povuče tokom rata u Bosni i Hercegovini održao više od pet stotina humanitarnih koncerata širom Evrope, prikupljajući pomoć za žrtve rata.
„Muzika mu je u tom razdoblju postala sredstvo borbe, solidarnosti i očuvanja identiteta“, zaključuje Index.
Bosanskohercegovački Klix navodi da je Bešlićeva karijera trajala više od četiri decenije, da je bezbroj njegovih hitova postao evergrin i „nezaobilazni deo svakog veselja, radija i kafanske muzike“.
Kao posebno značajne navode Bešlićeve pesme „Miljacka“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“, „Romanija“, „Hej zoro, ne svani“, „Prvi poljubac“, „Neću, neću dijamante“, „Sevdah da se dogodi“ i „Vraćam se majci u Bosnu“.
Klix ističe da je Bešlićeva muzika „prevazilazila generacijske i geografske granice, spajajući emociju, tradiciju i energiju koju je publika prepoznavala i volela“.
„Poznat po specifičnom glasu, emotivnoj interpretaciji i dubokoj povezanosti s publikom, Halid Bešlić je bio omiljen među svim generacijama. Osim po muzičkom stvaralaštvu, bio je poznat i po skromnosti, humanitarnom radu i snažnoj vezi s domovinom Bosnom i Hercegovinom, a bio je omiljen pevač u svim zemljama našeg regiona“, zaključuje Klix.
Živeo je u „sretno vrijeme Jugoslavije “
Svojevrsnu pomiriteljsku ulogu Bešlićeva smrt odigrala je i među zaraćenim medijima u Srbiji, pa su tako na gotovo identičan o karijeri i smrti pevača izvestili portali Infomer i Nova.
Osim serije kratkih tekstova, uglavnom prenetih ili dobijenih izjava Bešlićevih kolega sa estrade, i Informer i Nova objavili su Bešlićeve životopise, nabrajajući njegove hitove.
Poseban osvrt ova dva portala imala su na Bešlićevu poslednju poesmu „Sejda“ koja je posvećena njegovoj supruzi.
Pojedini portali u Srbiji preneli su i intrevju koji je 2011. godine radio tada novinar, a danas urednik „Danasa“ Dragoljub Petrović.
Jedna Bešlićeva izjava možda i najbolje objašnjava zbog čega je čitav region tako emotivno reagovao na njegovu smrt.
„Ja sam generacija koja je živjela u to sretno vrijeme Jugoslavije. Za nekoga je to bilo loše vrijeme, međutim, ja to vrijeme neću nikada zaboraviti jer sam zaista živio“, rekao je tada Bešlić.
