Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić preminuo je u noći 21. jula posle kraće bolesti u 67. godini, saopštila je porodica
Zoran Sekulić rođen je 6. septembra 1958. godine u Beogradu, a 1981. diplomirao je na međunarodnom smeru Pravnog fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo je 1982. godine.
Sekulić je osnivač Novinske agencije FoNet, prve privatne novinske agencije sa nezavisnom uređivačkom politikom, koja je počela da radi 7. februara 1994.godine.
Bio je član Upravnog odbora Asocijacije medija, najvećeg poslovnog udruženja novinskih izdavača, novinskih agencija i portala u Srbiji i član Upravnog odbora Saveta za štampu.
U septembru 2011. godine bio pregovarač medijske zajednice (Asocijacija medija, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres) sa Vladom Srbije, prilikom izrade prve Medijske strategije.
Za doprinos medijskim reformama u Srbiji OEBS ga je nagradio kao ičnost 2012. godine.
Dekretom predsednika Republike Francuske Fransoa Olanda, Zoran Sekulić odlikovan je ordenom Legije časti u rangu viteza. Prestižno francuskog odličje koje je ustanovio Napoleon Bonaparta, Sekuliću je dodeljeno na predlog francuskog ministra spoljnih poslova i međunarodnog razvoja Žan Mark Eroa.
Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer odlikovao je 2020. godine Zorana Sekulića Ordenom za zasluge SR Nemačke.
Žiri Lige eksperata (LEX) Srbije, koja okuplja eminentne stručnjake iz oblasti prava, ekonomije, sociologije, politikologije, kulture, obrazovanja, ekologije i medicine, nagradio ga je 2022. godine priznanjem Vitez poziva.
Novinarsku karijeru započeo 1982.godine, kao saradnik u Radio Beogradu, program 202.
Od 1983. do 1993. godine radio je kao novinar i urednik u Novinskoj agenciji Tanjug. Izveštavao sa svih najvažnijih domaćih i međunarodnih državnih i međudržavnih skupova u vreme jugoslovenske krize, uključujući zasedanja Predsedništva SFRJ, pregovore predsednika jugoslovenskih republika i pokrajina, kao i sa Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, pod predsedavanjem lorda Karingtona u Hagu.
Zbog neslaganja sa uređivačkom politikom Tanjuga, u jesen 1992. godine podneo ostavku na mesto urednika Političke rubrike. U novembru 1993. godine napustio Tanjug i osnovao FoNet zajedno sa kolegom Nebojšom Magdeskim, sa kojim se 1994. razišao iz poslovnih razloga. Od tada je jedini osnivač i vlasnik FoNeta.
Rukovodeći FoNetom, kroz koji je za 31 godinu prošlo više od 700 novinara, snimatelja, fotoreportera, audio i video montažera, doprineo da Agencija u zemlji i na međunarodnom nivou stekne reputaciju profesionalnog, nepristrasnog, pouzdanog i kredibilnog medijskog izvora, koji je prepoznat i izvan granica Srbije.
Pre 15 godina osmislio, kreirao i primenio koncept digitalnih multimedijalnih i multiplatform interaktivnih agencijskih servisa vesti – pisanih, foto, audio i video vesti – prvi tog tipa u Srbiji i regionu.
Na medijskom festivalu Prix Europa, jednoj od najprestižnijih i najuglednijih međunarodnih smotri elektronskih i digitalnih medija, interaktivni multimedijalni sistem vesti FoNeta je 2005.godine uvršten među 25 najboljih informativnih onlajn platformi u Evropi, u konkurenciji najvećih evropskih tradicionalnih i web medija.
Razvio je specijalizovane TV formate FoNeta – Kvaka 23, Agreman, Kiosk, Vidokrug, Pressek, Stigma, Kosinus i Vesti u 60 sekundi.
Bio specijalni izveštač iz institucija Evropske unije, uključujući Evropski savet i Evropski parlament, NATO, Saveta Evrope, Saveta bezbednosti i Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Stejt dipartmenta, Kremlja, Pekinga, Šangaja, Jerusalima, Pariza, Madrida, Berlina, Beča, Atine, Londona, Bukurešta i drugih.
Profesionalno se usavršavao u brojnim studijskim posetama strukovnim udruženjima i redakcijama u Londonu, Kardifu, Bonu, Berlinu, Briselu, Strazburu, Tel Avivu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Torontu, Montrealu, Otavi, Njujorku, Vašingtonu, Majamiju i univerzitetima Kolumbija u Misuriju i UCLA u Los Anđelesu.
Autor je hiljada agencijskih i novinskih tekstova, audio i tv priloga, objavljivanih u Srbiji i regionu, citiranih u mnogobrojnim inostranim medijima.
Kao uvodničar, panelista i moderator, godinama je bio učesnik najznačajnijih domaćih, regionalnih i evropskih konferencija i stručnih skupova iz oblasti slobode medija, novinarstva i medijske industrije.
Mesto i vreme sahrane porodica će naknadno objaviti.
Izvor: Fonet
Policija je privela petnaestogodišnjakinju zbog sumnje da je učestvovala u napadu u kojem je osamnaestogodišnja devojka izbodena nožem u ulici Braće Krsmanović u Beogradu
Deliblatska peščara je u plamenu. Pančevci ne znaju kako da kažu deci da je požar zahvatio i Čardak. Za mnoge moje sugrađane u Pančevu i okolini šumski požar kao da je spalio deo detinjstva
Vlada je saopštila da je u sredu, 5. avgusta, u Srbiji zabeleženo 178 požara, od kojih dva nisu ugašena
Mnogi socijalisti su sada na bezvrednim funkcijama jer su se zarad njih odrekli svoje politike, kaže Branko Ružić za austrijsku agenciju
Klimatske promene već utiču na živote ljudi, prirodu i ekonomiju. Posledice će, po svemu sudeći, bivati sve ekstremnije. Evropa se čini nespremnom za distopiju koja se pretvara u stvarnost
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
