Jedan od najistaknutijih lidera američkog pokreta za građanska prava, Džesi Džekson, preminuo je u 84. godini, saopštila je njegova porodica
Džesi Luis Džekson, istaknuti lider pokreta za građanska prava čija su moralna vizija i vatrena retorika preoblikovale Demokratsku stranku i Ameriku, preminuo je u 84. godini, saopštila je njegova porodica.
Džekson, štićenik Martina Lutera Kinga Mlađeg, poslednjih meseci bio je hospitalizovan i pod nadzorom zbog progresivne supranuklearne paralize.
Preminuo je u utorak ujutru, okružen porodicom, navodi se u saopštenju njegove neprofitne organizacije za socijalnu pravdu, Rainbow PUSH Coalition.
Džekson je bio ono što je jedan komentator nazvao „američkim originalom“. Rođen je u Grinvillu, Južna Karolina, tokom ere rasne segregacije poznate kao Džim Krou, ali se uzdigao do statusa ikone borbe za građanska prava i političara koji je imao dve snažne i uzbudljive kandidature za predsednika osamdesetih godina.
Njegove dve kandidature za nominaciju Demokratske stranke inspirisale su crnačku Ameriku i iznenadile političke posmatrače koji su se divili njegovoj sposobnosti da pridobije i bele birače. Bio je ličnost koja je prelazila rasne granice mnogo pre nego što se Barak Obama pojavio na nacionalnoj političkoj sceni.
Foto:(AP Photo/Lisa Genesen, FileDžesi Džekson
Naslednik Lutera Kinga
Džekson je prvi put stekao nacionalnu prepoznatljivost šezdesetih godina kao blizak saradnik Martina Lutera Kinga Mlađeg.
Nakon Kingovog ubistva 1968. godine, Džekson je postao jedan od najuticajnijih lidera pokreta za građanska prava u Americi – na nezadovoljstvo nekih Kingovih saradnika, koji su smatrali da je previše nagao.
Osnovao je dve organizacije za socijalnu pravdu i aktivizam: Operation PUSH 1971. godine i National Rainbow Coalition dvanaest godina kasnije.
U maju 1999. godine, Džekson i tadašnji američki kongresmen Rod Blagojević uspešno su pregovarali o oslobađanju trojice vojnika američke vojske koje su jugoslovenske snage držale u zarobljeništvu 32 dana tokom NATO agresije na Jugoslaviju. Delegacija je obezbedila njihovo oslobađanje u Beogradu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
