Studenti koji su prošli kroz pet zemalja kako bi stigli do Strazbura su pročitali pismo koje će uputiti predsedniku Francuske. U njemu traže podršku za generaciju koja ne želi da napusti Srbiju, već da u njoj ponovo probudi pravdu, dijalog i istinu
Dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika, došlo je do zaokreta u politici SAD prema ratu u Ukrajini. Velika Britanija i Francuska su ipak rešene da će poslati trupe u Ukrajinu
Francuski predsednik Emanuel Makron se namerio na Ilona Maska, bliskog saveznika novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, optužujući ga da podržava „novi međunarodni reakcionarni pokret“
Nakon pada vlade premijera Mišela Barnijea, politička kriza u Francuskoj poprimila je sasvim novu neslućenu dimenziju. I dok Emanuel Makron (na slici) uporno poriče svaku odgovornost za njen nastanak i produbljivanje, pitanje je hoće li budući premijer uspeti da izdejstvuje minimum političkog kompromisa i iznađe neku hipotetičku većinu u Parlamentu i tako zaustavi zabrinjavajuću političku, budžetsku i širu društvenu krizu u koju je Francuska zapala
Odabir naslednika dosadašnjeg premijera Francuske Mišela Barnijea će biti delikatan zadatak sve ranjivijem predsedniku Emanuelu Makronu koji je primoran da ublažava stavove poslanika na oba ekstrema francuske politike
Francuska bi od srede mogla da ostane bez vlade, što bi izazvalo ozbiljnu političku krizu. Sukob s levicom i desnicom oko budžeta mogao bi da obori vladu premijera Mišela Barnijea. A šta posle – potpuno je nejasno
Rekonstrukcija jednog od najpoznatijih simbola Pariza trajala je više od pet godina. Notr Dam će zvanično biti otvorena 7. decembra
Nova vlada Francuske biće mahom desničarska, a novi premijer Mišel Barnije, konzervativac koji je bio glavni pregovarač EU sa Velikom Britanijom o Bregzitu, predstavljen je još početkom septembra. Savez konzervativaca i partija centra nije dovoljan za samostalno donošenje zakona, pa će zavisiti i od stranaka kao što je krajnje desničarko Nacionalno okupljanje koju predvodi Marin le Pen
Posle 51 dana u francuskoj istoriji nezabeležene političke prokrastinacije, Emanuel Makron konačno je za premijera imenovao desnog konzervativca, sedamdesettrogodišnjeg Mišela Barnijea, uz eksplicitne garancije nikog drugog do Marin le Pen da njeno ekstremnodesno Nacionalno okupljanje vladu neće oboriti već prvog dana njenog postojanja. Da li je ovo rasplet ili smo na pragu novog ciklusa političke krize u Francuskoj
Predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u dvodnevnoj je poseti Srbiji tokom koje je potpisan niz bilateralnih sporazuma, među kojima i Ugovor o nabavci aviona „rafal“ i prateće robe i usluga. Makron je taj sporazum ocenio kao „stratešku promenu i kao pokazivanje evropskog duha”
Makron i Vučić na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji u Novom Sadu. Nakon toga, predviđeno je da francuski i srpski predsednici otkriju ploču na modernizovanom aerodromu „Nikola Tesla"
Predsednik Francuske Emanuel Makron stigao je u dvodnevnu posetu Srbiji, a sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem razgovarao je o strateškim pitanjima, bilateralnoj saradnji, putu Srbije ka Evropskoj uniji i strateškim odnosima u svetu i Evropi. Oni su razgovarali i o ugovoru vrednom 2,7 milijardi evra u skladu skojim bi bi Srbija trebalo da kupi 12 novih francuskih borbenih aviona „rafala“
Relativno živahna diplomatska aktivnost u Srbiji tokom leta nastavlja se posetom francuskog predsednika Emanuela Makrona. Da li će u Beogradu, pored kupovine aviona Rafal, tema biti i litijum?
U Parizu malo ko ima automobil, kaže istraživač javnog mnjenja Žerom Furke. To je jedan od razloga zašto tamošnje elite slabo razumeju narod i zašto sve više glasova odlazi desničarima
Nakon što je ničim izazvan raspustio parlament u želji za razjašnjenjem na unutarpolitičkom planu, predsednik Makron dobio je upravo suprotno. Nakon neočekivanih obrta, posebno između dva izborna kruga, Francuska se našla u situaciji da je politička scena podeljena na tri gotovo nepomirljiva politička bloka – od kojih nijedan nema dovoljnu većinu u parlamentu. Da li je Francuska postala zemlja “kojom se ne može upravljati”
Francuzi su svakako glasali za promene, ali kakve? Jasno je da ogromna većina nije htela desničarsko Nacionalno okupljanje i da više ne podržava politiku Emanuela Makrona. Ali kakvu politiku žele? Od toga ko će i u kom pravcu povesti Francusku u dobroj meri zavisi i bezbednost i budućnost Evropske unije
U nedelju se u Francuskoj održava drugi krug vanrednih izbora, koje je raspisao Emanuel Makron nakon što je njegov tabor pretrpeo udarce na evropskim izborima prošlog meseca. U prvom krugu izbora prošle nedelje pobedilo je krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen. Kakve su procene analitičara
Nacionalno okupljanje Marin le Pen je najjača stranka posle prvog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj. Ako osvoje apsolutnu većinu, predsedniku Emanuelu Makronu sledi neugodna kohabitacija. Ako ne osvoje, onda tek postaje komplikovano
Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je konačne rezultate izbora u Fransuckoj, prema kojima je pobedila desničarska partija Nacionalno okupljanje, dok je Makronova partija zauzela tek treće mesto
U Francuskoj se u nedelju, 30 juna, održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima se očekuje uspon desničarskog bloka
Posle totalnog debakla koji je njegova vladajuća politička formacija “Renesansa” doživela na izborima za Evroparlament pod naletom ekstremnodesnog “Nacionalnog okupljanja”, francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da raspusti francuski parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore za 30. juni 2024, čime je svim Evropljanima u potpunosti “oteo” izbore, “privatizujući” ih u kontekstu francuske unutrašnje političke krize
Francuske levičarske stranke pokušaće da zajedno dobiju parlamentarne izbore u Francuskoj koje je predsednik Makron brzinski raspisao nakon što je doživeo fijasko na evropskim izborima
Na izborima za Evropski parlament stranka francuskog predsednika ''Preporod'' pretrpela je poraz od krajnje desne stranke "Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen
Šef Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping, nije ni nagovestio, barem ne javno, da reaguje na zabrinutost i optužbe svojih evropskih sagovornika nakon razgovora sa Emanuelom Makronom i Ursulom fon der Lajen
„Ako bi Rusi krenuli i probili linije fronta, ako bi postojao ukrajinski zahtev, što danas nije slučaj, legitimno bi trebalo sebi da postavimo pitanje (učešća zapadnih trupa u borbama)“, rekao je francuski predsednik
Kako se navodi u saopštenju kabineta francuskog predsednika, Makron je podsetio na „nepokolebljivu podršku Francuske nezavisnosti i evropskim integracijama Kosova" i pozdravio sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani
Pred sutrašnji razgovor Vučića i Makrona o energetici, nije loše znati: u SAD, najveći projekat malih modularnih reaktora je napušten 2023. godine nakon što je procenjena cena porasla sa 5,3 na čak 9,3 milijarde dolara
„Obraćamo vam se kao mladi ljudi koji su odlučili, usled nedostatka pravde i dijaloga u svojoj zemlji, da dođu biciklima ovde. Naša misija je jednostavna, ali važna. Živimo u zemlji gde institucije služe interesu uskog kruga moći, gde su mediji pod pritiskom. Koren uzroka leži dublje od događaja u Novom Sadu, zato pedalamo napred, nosimo poruku – Srbiji treba podrška EU, ne tražimo sankcije, nego tračak istine i odgovornosti. Predsedniče, često ste isticali važnost evropskih vrednosti, danas imate priliku da pokažete da su te vrednosti univerzalne. To bi značilo mnogo, ne samo nama, nego celoj generaciji koja želi da ostane u zemlji. Ne vozimo do Evrope da pobegnemo iz Srbije, nego da je vratimo“, naveli su oni između ostalog u pismu. On je nakon toga rekao da će ovo pismo, zajedno sa pismom koje je upućeno EK, biti poslato sutra poštom, a potom je pozvao na 16 minuta tišine za stradale u Novom Sadu. Izvor: N1', 'pageDate': '2025-04-16 13:20:25', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Studenti koji su biciklima došli iz Novog Sada do Strazbura okupili su se ispred Saveta Evrope, gde su pročitali pismo upućeno predsedniku Francuske.
— TV N1 Beograd (@n1srbija) April 16, 2025
On je na početku poručio da „nisu došli tu jer je bilo lako, nego jer je bilo – nephodno“.
„Dolazimo iz zemlje gde je mnogo… pic.twitter.com/03eIttjhQN
