Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da od sada neće govoriti o mirovnom procesu, već da želi rešenje sa dve države. Dok humanitarna kriza u Gazi dostiže vruhunac, međunarodni planovi o prekidu vatre su još uvek samo na papiru
EU razmatra potencijalne korake ka obuhvatnom mirovnom rešenju za dve sukobljene strane u trenutku dok besni rat Izraela i palestinskog Hamasa u Gazi.
Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac i šef palestinske diplomatije Rijad al Maliki će u ponedeljak (22. januara) učestvovati na redovnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u Briselu, mahom posvećenom Bliskom istoku i ratu u Ukrajini.
Ovom sastanku će prisustvovati i ministri spoljnih poslova Saudijske Arabije, Egipta i Jordana, kao i generalni sekretar Lige arapskih država s obzirom na to da će briselski sastanak biti fokusiran na posledice upada Hamasa u Izrael 7. oktobra i izraelskog vojnog odgovora, piše Rojters.
Borelj: Rešenje sa dve države
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da od sada neće govoriti o mirovnom procesu, već da želi rešenje sa dve države.
Pred početak sastanka Evropske unije posvećenog mirovnom planu za Gazu Borelj je istakao i da humanitarna situacija u Pojasu Gaze, koji je trenutno pod opsadom Izraela zbog sukoba sa Hamasom, ne može biti gora.
Borelj će na sastanku Saveta za spoljne poslove Evropske unije u Briselu predstaviti plan u 10 tačaka za mir između Izraela i Palestinaca.
U pismu državama članicama, Borelj je napisao da će njegova mapa puta „razraditi, sa praktičnim predlozima, dogovoreni princip da će samo političko, održivo, dugoročno rešenje izraelsko-palestinskog sukoba doneti mir između dva naroda i stabilnost u regionu”, preneo je ranije Tajms of Izrael.
Planovi o prekidu sukoba
Rat između Izraela i Hamasa traje 108 dana.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja u Pojasu Gaze koje vodi Hamas 24.762 osobe su ubijene u toj enklavi od početka rata sa Izraelom.
Od 7. oktobra, kada je izraelska vojska pokrenula napade na Pojas Gaze, ubijeno je preko 500 izraelskih vojnika, od kojih preko 190 tokom kopnene ofanzive, saopštila je izraelska vojska (IDF).
SAD, Egipat i Katar nastoje da sve to prestane, vrše pritisak na Izrael i palestinski Hamas da prihvate sveobuhvatni plan na osnovu kog bi se okončao rat i došlo do normalizacije odnosa.
Kako piše Vol strit žurnal, devedesetodnevni plan bi navodno doveo do normalizacije odnosa Izraela sa susedima i do razgovora o osnivanju palestinske države.
Najpre bi došlo do dužeg prekida borbi tokom kojeg bi Hamas oslobodio sve civile, a Izrael oslobodio stotine zatvorenika, povukao se iz gradova zu Gazi, omogućio slobodu kretanja na palestinskoj teritoriji, zaustavio aktivnost dronova nad njom i udvostručio količinu pomoći.
U narednoj fazi Hamas bi oslobodio žene vojnike i predao tela ubijenih, a Izrael bi oslobodio još zatvorenika dok bi u trećoj fazi povukao vojsku na granicu Gaze, a Hamas oslobodio vojnike i muškarce koji mogu da se bore.
Vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i dalje se oglušuje na međunarodne pozive za humanitarni prekid vatre i najavljuje dug rat do „potpune pobede“ protiv Hamasa.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
