Više od 140 država priznaje Palestinu. Da će se njima pridružiti najavile su Francuska, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija. SAD i Nemačka za sada čvrsto drže stranu Izraela
Dok rat u Gazi i dalje traje, a mirovni pregovori stoje, mapa sveta se polako menja – sve više država odlučuje da formalno prizna državu Palestinu. Iako je to odavno učinila većina članica Ujedinjenih nacija, talas priznavanja je tek sada stigao do zapadnih saveznika Izraela. Palestinu su kao državu priznale i neke karipske zemlje, a nove najave nagoveštavaju da će se broj zemalja koje je priznaju uskoro približiti tri četvrtine članstva UN.
Istovremeno svetske sile kave su Sjedinjene Države i Nemačka ne menjaju svoj odnos prema palestinskoj državi, smatrajući da priznanje treba da proistekne iz mirovnog sporazuma, a ne iz jednostranih odluka.
U prethodnom periodu je nekoliko zapadnih država najavilo da će priznati Palestinu, a među najnovijim prijavama su – Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kanada, Malta i Australija. Ove najave stručnjaci tumače kao deo rastućeg talasa reakcija na rat u Gazi, na humanitarnu katastrofu koju je izazvao Izrael, te kao pokušaja da se obnovi međunarodni pritisak za dvodržavno rešenje.
Australijska vlada je izričito rekla da će priznanje biti realizovano tokom zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, uz uslov da Palestinska uprava ispuni određene političke garancije, kao što je garancija da Hamas neće imati udeo u budućoj vlasti.
Pre Australije je najava Francuske o priznavanju krajem prošlog meseca podigla dosta medijske prašine i izazvala mnogobrojne komentare.
Kkrajem jula je francuski predsednik Emanuel Makron na društvenoj mreži X objavio da će formalizovati ovu odluku na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru.
„Hitno je da rat u Gazi prestane i da se spasi civilno stanovništvo”, rekao je francuski predsednik.
Francuski predsednik je pružao podršku Izraelu nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. i često se javno zalaže protiv antisemitizma, ali je u poslednje vreme sve više nezadovoljan izraelskom ratnom politikom u Gazi, podsećaju agencije.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da potez Francuske „nagrađuje teror“, a američki državni sekretar Marko Rubio da SAD „snažno odbacuju“ Makronovu „nepromišljenu“ objavu.
Koje su države prošle godine priznale palestinsku nezavisnost?
U 2024. godini Palestina je dobila na značaju pa je pokrenut svojevrstan „talas“ priznanja. Tada su formalno priznale formalno priznale Državu Palestinu Norveška, Irska, Španija i Slovenija, kao i karipske države Bahami, Trinidad i Tobago, Jamajka i Barbados.
Taj niz preokreta u spoljnoj politici mnogih zemalja pojačao je međunarodnu polemiku i doveo do diplomatskih povlačenja ambasadora i ozbiljnih reakcija Izraela.
Koliko država članica UN priznaje Palestinu ?
Broj država koje priznaju Palestinu se menja, ali formalni podaci govore da je nakon odluke Slovenije broj priznavanja došao do 147 država članica Ujedinjenih nacija, odnosno. preko tri četvrtine članstva ove organizacije. Taj zbir uključuje većinu država Globalnog juga, kao i velike zemlje poput Kine, Indije i Rusije koje su Palestinu priznale još krajem 1980-ih ili nešto kasnije.
Palestina ima status „nečlanice posmatrača“ u UN od 2012. — priznavanja na bilateralnom nivou su nešto drugo i dolaze postepeno.
Koje najmoćnije države ne priznaju Palestinu?
Među najvažnijim svetskim silama koje i dalje ne daju formalno priznanje su Sjedinjene Države i Nemačka koja poslednjih meseci ponavljala da nema kratkoročnih planova za priznavanje i da će takav korak biti vezan za širi politički okvir i bezbednosne garancije.
Opšti obrazac je da su najveći strateške partneri Izraela (pre svega SAD) i dalje protiv unilateralnih priznanja, dok se EU i drugi saveznici sada dele na one koji su već priznali ili najavili priznanje i one koji se još uvek sutručavaju.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Ukrajina je odustala od želje da se priključi NATO u zamenu za bezbednosne garancije Zapada. "I to je već kompromis sa naše strane“, rekao je Volodimir Zelenski uoči razgovora sa američkim izaslanicima u Berlinu
Američka Filmska akademija je, svesno ili ne, nagradivši sa pet Oskara film „Anora“ otvorila diskusiju: šta znamo o prostituciji u svetu? Odakle i zašto dolazi oko 50 miliona, često maloletnih žena i dece prinuđenih na seksualnu eksploataciju? Kako taj problem može da se reši?
U pucnjavi na plaži Bondi u Sidneju ubijeno je najmanje 12 ljudi
U grozničavoj potrazi za napadačem koji je ubio dvoje studenata, a devetoro njih ranio učestvuje više od 400 pripadnika snaga reda
SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
