Više od 140 država priznaje Palestinu. Da će se njima pridružiti najavile su Francuska, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija. SAD i Nemačka za sada čvrsto drže stranu Izraela
Dok rat u Gazi i dalje traje, a mirovni pregovori stoje, mapa sveta se polako menja – sve više država odlučuje da formalno prizna državu Palestinu. Iako je to odavno učinila većina članica Ujedinjenih nacija, talas priznavanja je tek sada stigao do zapadnih saveznika Izraela. Palestinu su kao državu priznale i neke karipske zemlje, a nove najave nagoveštavaju da će se broj zemalja koje je priznaju uskoro približiti tri četvrtine članstva UN.
Istovremeno svetske sile kave su Sjedinjene Države i Nemačka ne menjaju svoj odnos prema palestinskoj državi, smatrajući da priznanje treba da proistekne iz mirovnog sporazuma, a ne iz jednostranih odluka.
U prethodnom periodu je nekoliko zapadnih država najavilo da će priznati Palestinu, a među najnovijim prijavama su – Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kanada, Malta i Australija. Ove najave stručnjaci tumače kao deo rastućeg talasa reakcija na rat u Gazi, na humanitarnu katastrofu koju je izazvao Izrael, te kao pokušaja da se obnovi međunarodni pritisak za dvodržavno rešenje.
Australijska vlada je izričito rekla da će priznanje biti realizovano tokom zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, uz uslov da Palestinska uprava ispuni određene političke garancije, kao što je garancija da Hamas neće imati udeo u budućoj vlasti.
Pre Australije je najava Francuske o priznavanju krajem prošlog meseca podigla dosta medijske prašine i izazvala mnogobrojne komentare.
„Hitno je da rat u Gazi prestane i da se spasi civilno stanovništvo”, rekao je francuski predsednik.
Francuski predsednik je pružao podršku Izraelu nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. i često se javno zalaže protiv antisemitizma, ali je u poslednje vreme sve više nezadovoljan izraelskom ratnom politikom u Gazi, podsećaju agencije.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da potez Francuske „nagrađuje teror“, a američki državni sekretar Marko Rubio da SAD „snažno odbacuju“ Makronovu „nepromišljenu“ objavu.
Koje su države prošle godine priznale palestinsku nezavisnost?
U 2024. godini Palestina je dobila na značaju pa je pokrenut svojevrstan „talas“ priznanja. Tada su formalno priznale formalno priznale Državu Palestinu Norveška, Irska, Španija i Slovenija, kao i karipske države Bahami, Trinidad i Tobago, Jamajka i Barbados.
Taj niz preokreta u spoljnoj politici mnogih zemalja pojačao je međunarodnu polemiku i doveo do diplomatskih povlačenja ambasadora i ozbiljnih reakcija Izraela.
Foto: Tanjug / Dean Lewins/AAP Image via APPalestinski aktivisti
Koliko država članica UN priznaje Palestinu ?
Broj država koje priznaju Palestinu se menja, ali formalni podaci govore da je nakon odluke Slovenije broj priznavanja došao do 147 država članica Ujedinjenih nacija, odnosno. preko tri četvrtine članstva ove organizacije. Taj zbir uključuje većinu država Globalnog juga, kao i velike zemlje poput Kine, Indije i Rusije koje su Palestinu priznale još krajem 1980-ih ili nešto kasnije.
Palestina ima status „nečlanice posmatrača“ u UN od 2012. — priznavanja na bilateralnom nivou su nešto drugo i dolaze postepeno.
Koje najmoćnije države ne priznaju Palestinu?
Među najvažnijim svetskim silama koje i dalje ne daju formalno priznanje su Sjedinjene Države i Nemačka koja poslednjih meseci ponavljala da nema kratkoročnih planova za priznavanje i da će takav korak biti vezan za širi politički okvir i bezbednosne garancije.
Opšti obrazac je da su najveći strateške partneri Izraela (pre svega SAD) i dalje protiv unilateralnih priznanja, dok se EU i drugi saveznici sada dele na one koji su već priznali ili najavili priznanje i one koji se još uvek sutručavaju.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američka vojska je spremna da izvrši mogući udar na Iran već ovog vikenda, ali predsednik Donald Tramp još nije doneo konačnu odluku o odobrenju vojne akcije
Policija u Norfolku i Berširu privela je Endrua Mauntbaten-Vindzora, bivšeg princa i brata kralja Čarlsa Trećeg, pod sumnjom za zloupotrebu javne funkcije. Hapšenje je povezano sa istragom dokumentacije Džefrija Epstajna
Američki državni sekretar Marko Rubio ublažio je ton obraćanja Evropljanima, ali poruka je suštinski ista – odnose treba obnoviti pod Trampovim uslovima
Hiljade objavljenih dokumenata još uvek ne daju jasnu sliku o tome ko je bio saučesnik para Epstin–Maksvel u zlostavljanju koje je trajalo više od dve decenije, a ko sa tim zlodelima nema direktne veze. I bez neobjavljenih tri miliona dokumenata, jasnije je koliko su sve američke administracije i druge institucije doprinele nekažnjivosti koju je par zasigurno uživao
Kao prvi predsednik SAD, Vašington se našao u situaciji da sve što bude uradio i prakse koje bude uveo postanu presedani koje će njegovi naslednici nastaviti. Jedna od njih je princip o (samo)ograničavanju vlasti – sa položaja i funkcija treba otići onda kad još imate priliku da vladate, a smena vlasti treba da bude izvedena na miran način
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
