Foto: AP Photo/Michael Probst.
Umesto ranije predviđanih 1,3 procenta, nemačka ekonomija ove godine će porasti samo 0,6 odsto
Ekonomija Nemačke će ove godine da poraste samo 0,6 odsto, umesto ranije predviđanih 1,3 procenta. Tako glasi prognoza vodećih ekonomskih instituta, objavljena ove srede (1. april).
„Šok sa cenama energenata u jeku rata u Iranu teško pogađa ekonomski oporavak, ali istovremeno ekspanzivna fiskalna politika podržava domaću privredu i sprečava jači pad“, naveo je Timo Volmershojzer, stručnjak instituta ifo, piše DW.
Za narednu godinu očekuje se takođe smanjeni rast – samo 0,9 odsto, umesto ranije zacrtanih 1,4.
To su loše vesti za Nemačku koja je godinama bila u recesiji i tek je prošle godine zabeležila minorni rast.
Cene energenata će sada sprečiti oporavak, iako je i on mahom bio zasnovan na epskim ulaganjima u vojsku i infrastrukturu. Za te dve oblasti, vlada Fridriha Merca (CDU) zadužila se bilion evra za naredne godine.
Analiza ekonomskih stručnjaka pokazuje da će cene energenata izazvati inflaciju, makar privremeno. Cena gasa poskupljuje đubrivo, a to se preliva na cene hrane. Poskupljuje i transport robe. Poskupljenja onda smanjuju potrošnju.
Pre pola godine su isti ekonomski instituti računali s rastom potrošačkih cena od 2 odsto u ovoj i 2,3 procenta u narednoj godini. Sada će biti više.
Stručnjaci se protive državnim intervencijama u tržište energenata i umesto toga predlažu „ciljane socijalne mere“ kojima bi se ublažio udar na džepove građana.
Pretpostavlja se da će Savezna vlada ovih dana sniziti sopstvenu zvaničnu prognozu rasta koja je do sada iznosila jedan odsto.
Prolećne prognoze su važne, jer nagoveštavaju koliki će biti poreski prilivi. Manji rast znači manje potrošnje, pa i manje para u državnoj kasi. A to još pojačava pritisak na Vladu da štedi.
„Poruka prolećne dijagnoze istraživačkih instituta je jasna – konflikt na Bliskom istoku pojačava pritisak na nemačku politiku da odlučno pristupi strukturnim reformama“, rekla je ministarka ekonomija Katerina Rajhe.
Kaže, sada su potrebne „hrabre reforme“.
Izvor: Dojče Vele (DW)
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa pretvorili su delove Evrope u područja visokog rizika od požara. Ogromni šumski požari besne u Francuskoj i Španiji, primoravajući više od 300.000 ljudi da napuste svoje domove, dok vatrogasci vode tešku borbu sa plamenom koji se širi velikom brzinom
U vreme kada je počinio teroristički napad u Berlinu, nemački državljanin Abdul B. je bio pod policijskom istragom kao potencijalno opasan islamski ekstremista. Da li su institucije potpuno zakazale?
Glavne mete za regrutaciju u rusku vojsku i slanje na front u Ukrajini su ljudi u teškim ekonomskim, socijalnim i pravnim okolnostima
U Francuskoj su šumski požari stigli nadomak gradova. U Španiji je zbog vatrene stihije tokom jedne noći evakuisano oko 15 hiljada ljudi
Kijev je bio meta novog ruskog napada balističkim raketama, nakon čega su u nekoliko delova grada izbili požari, uključujući i jednu stambenu zgradu
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
