Foto: AP Photo/Michael Probst.
Umesto ranije predviđanih 1,3 procenta, nemačka ekonomija ove godine će porasti samo 0,6 odsto
Ekonomija Nemačke će ove godine da poraste samo 0,6 odsto, umesto ranije predviđanih 1,3 procenta. Tako glasi prognoza vodećih ekonomskih instituta, objavljena ove srede (1. april).
„Šok sa cenama energenata u jeku rata u Iranu teško pogađa ekonomski oporavak, ali istovremeno ekspanzivna fiskalna politika podržava domaću privredu i sprečava jači pad“, naveo je Timo Volmershojzer, stručnjak instituta ifo, piše DW.
Za narednu godinu očekuje se takođe smanjeni rast – samo 0,9 odsto, umesto ranije zacrtanih 1,4.
To su loše vesti za Nemačku koja je godinama bila u recesiji i tek je prošle godine zabeležila minorni rast.
Cene energenata će sada sprečiti oporavak, iako je i on mahom bio zasnovan na epskim ulaganjima u vojsku i infrastrukturu. Za te dve oblasti, vlada Fridriha Merca (CDU) zadužila se bilion evra za naredne godine.
Analiza ekonomskih stručnjaka pokazuje da će cene energenata izazvati inflaciju, makar privremeno. Cena gasa poskupljuje đubrivo, a to se preliva na cene hrane. Poskupljuje i transport robe. Poskupljenja onda smanjuju potrošnju.
Pre pola godine su isti ekonomski instituti računali s rastom potrošačkih cena od 2 odsto u ovoj i 2,3 procenta u narednoj godini. Sada će biti više.
Stručnjaci se protive državnim intervencijama u tržište energenata i umesto toga predlažu „ciljane socijalne mere“ kojima bi se ublažio udar na džepove građana.
Pretpostavlja se da će Savezna vlada ovih dana sniziti sopstvenu zvaničnu prognozu rasta koja je do sada iznosila jedan odsto.
Prolećne prognoze su važne, jer nagoveštavaju koliki će biti poreski prilivi. Manji rast znači manje potrošnje, pa i manje para u državnoj kasi. A to još pojačava pritisak na Vladu da štedi.
„Poruka prolećne dijagnoze istraživačkih instituta je jasna – konflikt na Bliskom istoku pojačava pritisak na nemačku politiku da odlučno pristupi strukturnim reformama“, rekla je ministarka ekonomija Katerina Rajhe.
Kaže, sada su potrebne „hrabre reforme“.
Izvor: Dojče Vele (DW)
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
