Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
„Groblje ljudskih prava” – tako je Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Turk opisao Avganistan na 61. zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi koje je završeno u utorak (31. mart).
Dok se pažnja globalne javnosti okreće ka novim ratovima i krizama, izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju u Avganistanu prolazi neprimećeno. A u njemu, slika države u kojoj se osnovna prava sistematski brišu. Krizu su dodatno pogoršali zemljotresi krajem 2025. godine i smanjenje međunarodne pomoći.
Od povratka talibana na vlast 2021. godine, Avganistan se našao u političkoj i ekonomskoj izolaciji. Na snazi su zakoni koji treba da „promovišu vrlinu i eliminišu porok”, a koji zabranjuju ženama da pokazuju lice van svojih domova, glasno govore u javnosti, šetaju parkovima, stoje na terasi ili gledaju kroz prozor.
Devojčicama je zabranjeno da se školuju posle šestog razreda. Drugu godinu zaredom, zabranjeno im je da izađu na medicinske ispite, te nema novih ženskih medicinskih radnika. Problem je utoliko veći što žene ne mogu da se leče kod muških lekara bez prisustva muškog rođaka.
Kao dodatno ograničenje obrazovanja i slobode izražavanja, knjige koje su napisale žene uklonjene su sa polica knjižara i biblioteka, pa čak i univerzitetskih biblioteka u nekim provincijama – bez obzira na temu, sadržaj ili nacionalnost autorke. Teme poput ljudskih prava i rodnih studija izričito su zabranjene.
Od septembra prošle godine, talibanske bezbednosne snage sprečavaju žene, među kojima je osoblje UN-a, saradnice i posetiteljke, da ulaze u prostorije Ujedinjenih nacija širom zemlje, što ozbiljno ograničava delovanje ove međunarodne organizacije.
„Vlast je de fakto kriminalizovala prisustvo žena i devojaka u javnom životu“, zaključio je Turk, upozoravajući da budućnost zemlje zavisi od njihovog učešća.
Izveštaj UN-a ukazuje i na druga kršenja međunarodnih obaveza Avganistana u oblasti ljudskih prava. Od 2021. godine talibani su izvršili 12 javnih pogubljenja, među kojima su i dva na sportskim stadionima. Telesno kažnjavanje, poput bičevanja, sprovodi se na nedeljnom nivou, takođe javno.
Novinari se suočavaju sa hapšenjima i ozbiljnim optužbama, često neosnovanim. Političke emisije uživo su zabranjene, a ni muzika ni dramski programi nisu dozvoljeni na televiziji i radiju. Malobrojne novinarke, koje i dalje rade, suočavaju se sa dodatnim pritiscima. Jednoj je tokom konferencije za štampu u avgustu prošle godine namerno isključen mikrofon dok je postavljala pitanje portparolu vlasti.
„Milioni Avganistanaca žive u potpunom siromaštvu, lišeni prava na adekvatnu hranu, čistu vodu i pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju“, rekao je Turk.
Ali možda najalarmantniji deo izveštaja nije stanje u zemlji, već reakcija sveta na to što se događa u Avganistanu.
Međunarodna pomoć opada, iako UN upozorava na kolaps osnovnih prava.
Smanjenje humanitarne pomoći „oduzima ljudima poslednju slamku spasa“, upozorio je Turk, pozivajući države da preokrenu trend smanjenja podrške.
Uprkos težini, izveštaj iz Ženeve nije izazvao širu političku ili medijsku reakciju. Za razliku od ranijih godina, Avganistan više nije u fokusu globalnih medija, niti političkih prioriteta velikih sila. Druge krize se nameću kao hitnije, a situacija u Avganistanu postaje tiha katastrofa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Na putu iz fabrike u Italiji ka tržištu u Poljskom nestao je tovar KitKet čokoladica težak 12 tona
Dok bombe razaraju jug Libana, civili plaćaju najveću cenu, a region klizi ka još dubljem haosu i novom talasu izbeglica
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
