U optužnici protiv američkog novinara Evana Gerškoviča navedeno je da je on prikupljao informacije o fabrici oružja Uralvagonzavod u ime američke tajne službe CIA. Ambasada SAD u Moskvi je u više navrata pozivala da se Gerškovič odmah pusti na slobodu
Američki novinar Evan Gerškovič osuđen je u Rusiji na 16 godina zatvora zbog navodne špijunaže. Posmatrači tumače brzu presudu kao znak moguće razmene do koje bi uskoro moglo da dođe.
U kontroverznom suđenju za navodnu špijunažu, američki reporter Evan Gerškovič osuđen je na 16 godina strogog zatvora u Rusiji. Tužilaštvo je tražilo 18 godina zatvora. Sudski proces u Jekterinburgu nije bio javan, prenosi Dojče vele.
Evan Gerškovič, 32-godišnji američki reporter, uhapšen je u martu 2023. pod optužbom za špijunažu koje je protiv njega iznela Ruska tajna služba FSB. Kako se navodi u optužnici, on je prikupljao informacije o fabrici oružja Uralvagonzavod u ime američke tajne službe CIA.
Suđenje je počelo krajem juna – a potom je odloženo za sredinu avgusta. Posle zahteva Gerškovičeve odbrane za raniji termin, juče je održan tek drugi dan suđenja – iza zatvorenih vrata, kako je to uobičajeno za ovu vrstu optužnice.
Pregovori iza kulisa
Prema zvaničnim ruskim informacijama, u toku su tajni pregovori Rusije sa SAD o razmeni Gerškoviča. Međutim, dogovor do sada nije postignut.
Ruski posmatrači tumače brzu presudu kao mogući pokazatelj da bi Gerškovič uskoro mogao biti razmenjen – za Ruske državljane koji su u zatvoru u SAD ili možda nekoj drugoj drugoj zapadnoj zemlji. Prema ruskoj sudskoj praksi, da bi došlo do razmene – mora da postoji presuda.
Sam Gerškovič, koji je radio kao dopisnik Volstrit džornala u Rusiji, američki list i američka vlada uvek su odbacivali optužbe kao neosnovane. Ambasada SAD u Moskvi je u više navrata pozivala da se Gerškovič odmah pusti na slobodu. Takođe je optužila rusku vladu da zloupotrebljava građane SAD za postizanje političkih ciljeva.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
