U najnovijoj epizodi tabloidne sage „evo dokaza da su studenti plaćeni“, objavljuju se navodne prepiske studenata u blokadi. Problem je samo što studenti ne pričaju tako – osim možda ako su vremeplovom stigli iz 1994. godine
Vlast se sa univerzitetom već obračunavala 1992. i 1998. godine na osnovu tzv. Milošćevićevog, pa potom Šešeljevog Zakona o univerzitetu. Drugi napad je bio razorniji, zasijao je punim sjajem antiintelektualizam Srpske Radikalne Stranke. U njemu se istakao Aleksandar Vučić koji i sada priprema razaranje pobunjene akademske zajednice
Međuvreme je sasvim solidan njuzleter, a sada ima i verziju za pretplatnike. Tako dobijate više, a podržavate pravo novinarstvo
Hapšenja iz čista mira, progon iz zemlje, batinanja… Sve nas je to snašlo samo u poslednjih nedelju dana. Srpska napredna stranka, rođena iz pene koju je za sobom ostavio njihov duhovni otac Vojislav Šešelj, vraća se korenima. Od sebe pobeći ne mogu
“Poluge moći nisu u njihovim rukama”, rekao je vladika Grigorije. “Ali ima nešto u Svetom pismu što mi se veoma dopada, a to je da se sila Božija u nemoći otkriva. Dakle, sva ovozemaljska moć je na jednoj strani. A na drugoj strani, u rukama ovih mladića i devojaka je nemoć ovozemaljska. Ali u toj njihovoj nemoći se pojavljuje sila Božija ili Božija pravda. Zato su oni u tako velikoj prednosti”
Režim i njegovi mediji mesecima na sva zvona trube o “građanskom ratu”, a vlast je jedina koja ima patent na mir i stabilnost – naravno, uz pomoć propagandne mašinerije i upotrebe sile. “To je propagandna taktika SNS-a koja kaže: ‘nasilje je svuda, teroristi nas okružuju, ali tu smo mi da vas spasemo’”, objašnjava za “Vreme” profesorka komunikologije Jelena Kleut
Studenti i građani koji ih prate na ovim šetačkim podvizima, dočekani su kao najrođeniji skupa s onima koji su došli dan ranije iz drugih mesta. Na bini pored šetališta uz reku pušten je i golub mira – taj simbolički gest dvoje studenata najupečatljiviji je gest razumevanja i poštovanja između bošnjačkog i srpskog naroda od završetka ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji
Pozvao bih sve studente u blokadi, naše uspešne sportiste, glumce, muzičare i druge umetnike, profesore i sve dobre ljude da dođu makar na jedan dan kod nas u Kosovsku Mitrovicu i da nam svojim prisustvom pruže podršku, da ovaj narod vidi da nismo zaboravljeni
Mesto: Beograd, Dorćol plac, 9. april 2025.
Govornici: Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica
Tanasije Marinković, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu
Miloš Jovanović, predsednik Nove DSS, narodni poslanik i docent na Pravnom fakultetu u Beogradu
Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Đorđe Pavićević, narodni poslanik ZLF i redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Moderator: Nedim Sejdinović, novinar “Vremena”
Tribinu su organizovali nedeljnik “Vreme” i pokret “Novi optimizam”
Novu vladu je trebalo da predstavi Baja Mali Knindža. Uzme mikrofon i krene uz gitarski rif i bubnjeve – ajmo aplauz za premijera Đuru Macuta, čovek postoji, čujte, narode, njegov glas! Pozdrav i za brata Borisa Bratinu – on će se sa zapaljenom zastavom Evropske unije boriti za najviše ultradesničarske standarde novinarstva! Stojeće ovacije i za Dejana Vuka Stankovića kojeg će i te kako zapamtiti đaci, studenti i profesori – nema kod njega milom nego samo silom
Srbija je, u većoj ili manjoj meri, uskladila svoje zakonodavstvo sa relevantnim međunarodnim standardima u oblasti korupcije. Problem nekažnjivosti najviših državnih funkcionera ne leži najčešće u tome, već u nedostatku političke volje da se obračuna sa visokom korupcijom. Upravo zato što oni kontrolišu policiju, tužilaštvo i sud, koji su često i sami korumpirani. Usled zarobljenosti institucija, oni nemaju kapaciteta da vode kompleksne istrage i da pred sud izvedu moćne i bogate ljude
Laž je moćan alat, s njom možete da postignete sve. Ali i istina je moćna. Ako želite da prihvatite istinu, onda to ne možete da uradite parcijalno, morate odlučiti da li želite da znate i prihvatite kompletnu istinu i živite u skladu s njom, ili morate da istrajavate u lažima koje mogu bolje da vas utješe. Crvena ili plava pilula
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
Transformacije na medijskom tržištu dobijaju novi epilog - pošto je Telekom Srbija nedavno kupio mrežu Total TV, korisnici ovog televizijskog provajdera od srede (16. aprila) više ne mogu da gledaju televizije N1 i Nova S
Usred studentskih protesta evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavljuje posetu Srbiji krajem aprila. Kaže da Evropska unija od Srbije traži skoro isto što i demonstranti
Za nepuna dva meseca održaće se prvi lokalni izbori u jeku studentskih i građanskih protesta koji su se proširili po celoj Srbiji. Hoće li ih opozicija bojkotovati ili ipak izaći na njih
Prošlo je pet meseci od kada su u Srbiji počele blokade fakulteta. Vlast im je već odsvirala kraj, a kao krajnji rok za uspostavljanje nastave pominjao se 15. april. Kako Vučić misli da „studentima koji žele da uče“ usliši želju
Srbija je dobila imena budućih ministara. Nova i stara lica su na spisku dostavljenom Skupštini Srbije. A šta o njima misli opozicija
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Jedna nova studija baca svetlo na proces krijumčarenja ljudi iz Libije i kakvu ulogu u tome ima Moskva. Kakvi su planovi Rusije u zemlji razorenoj građanskim ratom, da li migracije koristi kao oružje
Peruanski pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa preminuo je u Limi u 90. godini. Bio je "prokleto dobar pisac", pisao je svojevremeno Teofil Pančić
Programi jubilarne 20. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture govoriće o dostizanju novih arhitektonskih vrednosti, o razumevanju grada, negovanju lokalnih urbanih oaza...
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na saboru "Ne damo Srbiju" zatražio od nadležnih organa da se „uspostavi puno poštovanje Ustava i zakona“, tj. da sviraju kraj "obojenoj revoluciji". To treba shvatiti kao uvod u dodatnu represiju režima
Protest podrške i solidarnosti pritvorenim aktivistima grupe Stav i Pokreta slobodnih građana
Dakle, eto neoborivog dokaza, crno na belo – studenti su plaćeni! Ako ste redovan čitalac tabloida, u proteklih nekoliko meseci sigurno ste viđali ovakve i slične poruke, koje se pojavljuju na naslovnim stranama portala barem jednom nedeljno.
Međutim, u eri društvenih mreža, vrlo je lako lažirati prepiske. Može li se dokazati da su navodne studentske poruke koje vlasti mesecima neumorno objavljuju autentične?
„‘Begiš’ sam čuo samo od penzionera“
Kada se dele ovakve poruke, one uglavnom bivaju anonimne. Ako nisu anonimne, potpisane su generičkim imenima, bez prezimena, bilo kakvih ličnih odrednica ili fotografija. Tako na plaćanje uglavnom pozivaju neki Marko, Petar, Ogi…
„Čini se da se vlast trudi da emotikonima, pravopisno pravilno napisanim rečenicama i slengovima za koje oni smatraju da ih mladi koriste oponaša takvu vrstu konverzacije“, kaže za „Vreme“ Miloš (22), student Univerziteta u Beogradu.
„Primera radi, reč ‘Begiš’ koja se pominje u jednom od razgovora sam prvi i jedini put čuo od penzionera starijeg od 70 godina“, dodaje ovaj student.
Zaista, umesto da ovakve prepiske odaju utisak autentičnosti, čini se da je suprotno. Čitava situacija više deluje kao „mim“ koji je postao popularan pre desetak godina, a koristi se i danas, kada sredovečni Stiv Busemi u seriji „30 Rock“ na glavu stavi kačket, a u ruke uzme skejtbord i pretvara se da je tinejdžer.
„Ko će da im kaže da mi emoudžije skoro pa ne koristimo, a da ne pominjem reči poput ‘klopa’, ‘blejica’, ‘cool’, ‘kinta’, ‘fax’…”, dodaje studentkinja Aleksandra (22).
Slab efekat na mrežama
Iako se poruke, osim u tabloidima, pojavljuju i na društvenim mrežama, deluje da ne postižu željeni efekat.
„Moja majka ima moderniji sleng od ovoga. A ona ima 79 godina. Ovo je treći namešteni razgovor iz kog se vidi da vam definitivno slabo ide učenje putem pokušaja i pogrešaka“, reagovala je jedna od korisnica društvene mreže Iks.
Moja majka ima moderniji sleng od ovoga. A ona ima 79 godina. Ovo je treći namešteni razgovor iz kog se vidi da vam definitivno slabo ide učenje putem pokušaja i pogrešaka.
— JaSam (@niebla_00) April 10, 2025
I ostale reakcije su slične. „Mogli ste naći nekog mlađeg od 50 godina da se dopisuje sam sa sobom, pa da slika i objavi. Delovalo bi uverljivije“. „Saška, Srki, Sofi, Deki i blejica u Begišu. Ste ovo pisali 1994. al’ tek sad vam povezali internet?“, samo su neke od reakcija korisnika na mrežama.
Овако не причају ни миленијалци, а камоли зумери
— Хелмљанин (@helmljanin) April 10, 2025
Građani su slično reagovali i kada je „Informer“ u februaru navodno došao do prepiske studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, u kojoj izvesni Novak koristi izraz „dupla apanaža za sutra“.
U mesec i po dana, režimski tabloidi uspeli su da pređu put od „duple apanaže“ do „love i blejice“, ali im i dalje izmiče ono najvažnije – kako zapravo mladi pričaju. A možda im samo treba mlađi konsultant.
', title: 'Ko vam piše „studentske poruke”: Begiš, klopa, kinta, blejica!?', pubdate: '2025-04-17 11:16:43', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Studenti u blokadi,Studentski protesti,Tabloidi", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ko vam piše „studentske poruke”: Begiš, klopa, kinta, blejica!?', 'pageContent': '„Ako hoćeš u Novi Pazar, dnevnica je 100 evra, klopa, piće i blejica“, glasi poruka koja se uoči protesta u Novom Pazaru pojavila na društvenim mrežama. Već danima je dele nalozi bliski režimu, a prepiska je osvanula i na zvaničnom nalogu „studenata koji žele da uče“.
„Cool, koliko može da nas ide?“, odgovara anonimni student, naizgled prihvatajući ponudu da mu dolazak na protest bude plaćen.
„Može koliko hoćeš. Samo javi zbog spiska, kintu daje Deki pre polaska“, piše u nastavku prepiske. Nakon još nekoliko razmenjenih poruka, razgovor se zaključuje sa: „Proveri ako još ko hoće i javi. Klovnovi nek se zezaju po Begišu“. Sve to uz barem jedan emotikon u svakoj poruci.
Ode li ekipica za Novi Pazar ili su shvatili da sto evrića nisu vredni izdaje otadžbine!?#caosvima pic.twitter.com/Md7vVW3GTj
— Objektivna(Neda Perić) (@objektivna_np) April 12, 2025
Dakle, eto neoborivog dokaza, crno na belo – studenti su plaćeni! Ako ste redovan čitalac tabloida, u proteklih nekoliko meseci sigurno ste viđali ovakve i slične poruke, koje se pojavljuju na naslovnim stranama portala barem jednom nedeljno.
Međutim, u eri društvenih mreža, vrlo je lako lažirati prepiske. Može li se dokazati da su navodne studentske poruke koje vlasti mesecima neumorno objavljuju autentične?
„‘Begiš’ sam čuo samo od penzionera“
Kada se dele ovakve poruke, one uglavnom bivaju anonimne. Ako nisu anonimne, potpisane su generičkim imenima, bez prezimena, bilo kakvih ličnih odrednica ili fotografija. Tako na plaćanje uglavnom pozivaju neki Marko, Petar, Ogi…
„Čini se da se vlast trudi da emotikonima, pravopisno pravilno napisanim rečenicama i slengovima za koje oni smatraju da ih mladi koriste oponaša takvu vrstu konverzacije“, kaže za „Vreme“ Miloš (22), student Univerziteta u Beogradu.
„Primera radi, reč ‘Begiš’ koja se pominje u jednom od razgovora sam prvi i jedini put čuo od penzionera starijeg od 70 godina“, dodaje ovaj student.
Zaista, umesto da ovakve prepiske odaju utisak autentičnosti, čini se da je suprotno. Čitava situacija više deluje kao „mim“ koji je postao popularan pre desetak godina, a koristi se i danas, kada sredovečni Stiv Busemi u seriji „30 Rock“ na glavu stavi kačket, a u ruke uzme skejtbord i pretvara se da je tinejdžer.
„Ko će da im kaže da mi emoudžije skoro pa ne koristimo, a da ne pominjem reči poput ‘klopa’, ‘blejica’, ‘cool’, ‘kinta’, ‘fax’…”, dodaje studentkinja Aleksandra (22).
Slab efekat na mrežama
Iako se poruke, osim u tabloidima, pojavljuju i na društvenim mrežama, deluje da ne postižu željeni efekat.
„Moja majka ima moderniji sleng od ovoga. A ona ima 79 godina. Ovo je treći namešteni razgovor iz kog se vidi da vam definitivno slabo ide učenje putem pokušaja i pogrešaka“, reagovala je jedna od korisnica društvene mreže Iks.
Moja majka ima moderniji sleng od ovoga. A ona ima 79 godina. Ovo je treći namešteni razgovor iz kog se vidi da vam definitivno slabo ide učenje putem pokušaja i pogrešaka.
— JaSam (@niebla_00) April 10, 2025
I ostale reakcije su slične. „Mogli ste naći nekog mlađeg od 50 godina da se dopisuje sam sa sobom, pa da slika i objavi. Delovalo bi uverljivije“. „Saška, Srki, Sofi, Deki i blejica u Begišu. Ste ovo pisali 1994. al’ tek sad vam povezali internet?“, samo su neke od reakcija korisnika na mrežama.
Овако не причају ни миленијалци, а камоли зумери
— Хелмљанин (@helmljanin) April 10, 2025
Građani su slično reagovali i kada je „Informer“ u februaru navodno došao do prepiske studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, u kojoj izvesni Novak koristi izraz „dupla apanaža za sutra“.
U mesec i po dana, režimski tabloidi uspeli su da pređu put od „duple apanaže“ do „love i blejice“, ali im i dalje izmiče ono najvažnije – kako zapravo mladi pričaju. A možda im samo treba mlađi konsultant.
', 'pageDate': '2025-04-17 11:16:43', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
