Nakon napada na Miloša Pavlovića, režimskog studenta, iz naprednjačkog centra moći stigla je nova direktiva: izjednačiti studente u blokadi sa nacistima. Po komandi, kolona kreće – predvode je predsednik svih građana Vučić, zatim Brnabić, Vučević, Krstić, M. Popović…
Brnabić tvrdi da iza napada na Pavlovića stoje „najgori nacisti“. Vučić na društvenim mrežama poručuje: „Bolje ćaci nego naci“ upoređujući polivanje vodom i koškanje s događajima u Beču i Minhenu kasnih tridesetih. Vučević poziva građane da „dignu glas protiv nacističkih falangi“, a Lončar ocenjuje da se „sinoć u prestonici dogodio najveći mogući fašizam“.
Dehumanizacija studenata u blokadi
Šta, zapravo, radi vlast?
Prvo – dehumanizuje protivnika. To je lekcija koju su radikali, danas preobučeni u naprednjake, odavno savladali. Radili su to devedesetih, kada je Vučić uzvikivao: „Sto Muslimana za jednog Srbina“. Sedeo je tada u Beogradu, dok su drugi ginuli. Danas rade isto, s tim što im je neprijatelj vlastiti narod. Režim s predumišljajem dehumanizuje mladost ove zemlje i teško da postoji strašniji zločin protiv budućnosti Srbije.
Drugo – skreću pažnju. U noći između ponedeljka i utorka, petorica batinaša pretukla su Petra Živkovića, studenta Pravnog fakulteta u Beogradu. Ali ne lezi vraže: u utorak uveče, Miloš Pavlović šeta Studenjakom vođen željom da poseti drugare koje, kako kaže, nije video pet meseci. Uzgred, o kojih pet meseci priča? Naime, počeo je da kampuje ispred Skupštine od početka marta.
Dvostruki aršini i medijski cirkus
Kada je reč o odnosu prema napadnutima, policijski general Bogoljub Živković, penzionisan zbog podrške studentima, rekao je da policija nije htela ni da primi prijavu – kako telefonsku, tako ni onu u Urgentnom centru – kada mu je sin Petar brutalno pretučen. Dan kasnije, napadači su identifikovani i pušteni su da se brane sa slobode.
Međutim, u slučaju napada na Pavlovića, režim pravi medijski cirkus: tu su invalidska kolica, kamere četiri režimske televizije i ministar u ful lekarskoj uniformi. Uhapšeno je više ljudi nego za pad nadstrešnice.
Sve u svemu, režim u svom spinu žrtvuje pion(k)e, a pioni, valjda, računaju da će to jednog dana skupo naplatiti.
Obrtanje stvarnosti
Treće – na delu je čista projekcija. Režim šalje svoje falange, sistematski krši ljudska prava, besomučno pritiska pravosuđe, podiže tenzije do ivice građanskog sukoba da bi za sve to optužio studente i pobunjeno društvo. Ovoga puta, odlučili su se za „nacizam, fašizam i Minhen“ tridesetih. Građani Srbije, deluje da zaista imamo razloga za strah ukoliko ova vlast ostane gde je.
I najvažnije – nasilje se ne sme opravdavati ni kada dolazi odozgo, ni kao odgovor na represiju. Studenti u blokadi to su svih ovih meseci najbolje pokazali. Bili su izloženi pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima. Gaženi su, tukli su ih i ucenjivali – dok su njihovi napadači dobijali razumevanje i aplauze vlasti. I pored svega, studenti su odgovarali zrelo, mirno, dostojanstveno.
Pre nekoliko dana, na blokadi mosta, prisustvovala sam sceni u kojoj se muškarac srednjih godina verbalno sukobljava sa svojim vršnjakom koji nasrće na studente. Umeću se studenti-redari, smiruju demonstranta i ponavljaju: „Nemojte, nismo mi kao oni.“
Ma koliko je situacija teška, to treba stalno imati u vidu.
