Nobelove nagrade se dodeljuju od 1901. godine, ali osim prestiža, ova priznanja nose i interesantne priče. Od najmlađih i najstarijih laureata, do onih koji su nagradu primili u odsustvu, saznajte više o zanimljivim činjenicama vezanim za Nobelovu nagradu
Napad Hamasa 7. oktobra, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi i oteto oko 250, doveo je do trenutne solidarnosti među Izraelcima. Ipak, društvo se sada suočava s dubokim podelama – jedni zahtevaju pregovore kako bi se taoci oslobodili, dok drugi pozivaju na nastavak rata u ime palih vojnika
Projekat Jadar treba obustaviti – rezultat je analize koju potpisuju ekonomski stručnjaci Zoran Drakulić, Boško Mijatović, Danica Popović i Dejan Šoškić
Na Dedinju je predviđeno rušenje vile „Crnogorka“ i pretvaranje jedne u devet parcela, iako to ne dozvoljavaju ni Generalno urbanistički plan Beograda ni Regulacioni plan Dedinja, ali zato omogućava plan investitora
Pripadnici Savezničkih snaga za reagovanje (ARF) viđeni su na mostu na Ibru i drugim oblastima na severu Kosova. Ukupno 200 pripadnika ovih snaga boraviće na Kosovu i u Severnoj Makedoniji do sredine oktobra. Ovo je prva misija ARF od osnivanja u julu
Redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine otvoriće rasprava o predlogu izmena Zakona o rudarstvu, kojim se traži zabrana eksploatacije bora i litijuma u Srbiji. Predsednica parlamenta Ana Brnabić kaže da je predlog zakona „loš i nepismen“ i da ga je trebalo povući na doradu
U poplavama u BiH stradalo je najmanje 18 osoba, a još uvek se traga za između 10 i 15 nestalih. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ispratio je u nedelju spasilačke timove MUP-a koji odlaze kao pomoć u područja pogođena poplavom i klizištima, kako kaže, „po nalogu predsednika Republike Srbije“
Najmanje 24 osobe su poginule u izraelskom napadu na džamiju pretvorenu u sklonište u Gazi. Izrael tvrdi da su cilj napada bili pripadnici Hamasa koji su dejstvovali u komandnom centru lociranom u zgradi
Rudarska kompanija Rio Tinto, koja planira kopanje jadarita u Srbiji, planira da kupi velikog konkurenta Arkadijum i tako dođe do velikih nalazišta i moćnih mušterija
Cena kvadratnog metra stana u Beogradu na vodi u drugom kvartalu ove godine dostigla je 9.125 evra, time ga čineći najskupljim u Srbiji
Italijanski umetnik je prodao nevidljivu skulpturu za 15.000 evra, objasnivši da je i bog nevidljiv a ljudi ga ipak oblikuju. Njegov kolega iz Floride tvrdi da je sve to plagijat
City radio, medij koji je u Nišu počeo s radom u vreme Miloševića pre 29 godina, ovog 5. oktobra prestao je s emitovanjem. Da se zatvori krug i pošalje poruka da je danas umesto osećanja nade prisutan isključivo osećaj beznađa
Ni posle 20 godina ne zna se šta se desilo u gardijskoj brigadi na Topćideru kad su poginuli vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović u vreme obavljanja stražarske službe. Prenosimo tekst iz broja 728 o tom događaju
Nakon što su pripadnici saobraćajne policije u Kragujevcu zaustavili poslanika Narodne skupštine N. M. zbog višestrukih saobraćajnih prekršaja, MUP je saopštio da se poslanik pozvao na imunitet. Narodni pokret Srbije saopštio je da se radi o njihovom poslaniku Nenadu Milojičiću, ali demantuju da se on pozvao na poslanički imunitet. MUP, pak, tvrdi drugačije
Intervju Vladimira Đukanovića za nedeljnik „Ekspres“ tužbalica je o misterioznom stranačkom i državnom funkcioneru koji ruši Srpsku naprednu stranku iznutra, dotura prljave informacije opoziciji i tviterašima i želi da bude „kalif umesto kalifa“. Iako ne otkriva ime, mnogi sumnjaju da se radi o Bratislavu Gašiću
Jarin Ilovic je bio di-džej na festivalu Supernova u Izraelu 7. oktobra prošle godine, kada su pripadnici Hamasa ubili 360 ljudi i oteli 44 osobe. U razgovoru za Dojče vele priča o tome šta se desilo u 6:29 ujutru tog dana, kada je zbog crvenog alarma isključio muziku
U strašnim poplavama koje su zadesile BiH stradalo je najmanje 16 osoba. Dok vlasti pozivaju na jedinstvo i pomoć stradalima, postavlja se pitanje: šta su nadležni naučili iz poplava 2014. godine i da li je tragedija mogla biti umanjena
Situacija u poplavljenim područjima u BiH se od jutros popravlja, a pomoć u iznosu od 100.000 evra će BiH uputiti i Srpska pravoslavna crkva. Najmanje 16 osoba izgubilo je život. Za mnogima se i dalje traga
U obimnom napadu balističkim raketama, Iran je ispalio više od 180 raketa na Izrael, od kojih je preko 20 probilo izraelsku protiv-vazdušnu odbranu, pogodivši vojne baze i obaveštajne lokacije
Područje Jablanice i Konjica u BiH pogodila je teška elementarna nepogoda. U jakim poplavama preminule su najmanje 22 osobe, među kojima je i jedna beba. Strahuje se da je broj stradalih veći jer se do mnogih mesta spasioci tek probijaju. Traga se za još 40 osoba
Pripadnici saobraćajne policije u Kragujevcu zaustavili su poslanika Narodne skupštine N.M. na državnom putu Topola - Kragujevac zbog višestrukih saobraćajnih prekršaja. On se pozvao na imunitet
Terenska vozila, donirana prokupačkom Domu zdravlja od Ambasade SAD, trebalo je da omoguće bržu medicinsku pomoć u ruralnim krajevima. Međutim, zdravstvene vlasti sada tvrde da nikakva donacija nije primljena, što otvara pitanje gde su vozila i da li su zloupotrebljena
Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje odvijati. Strahuje se i od sukoba sa Hutima
Ajatolah Ali Hamenei izjavio je da se Iran i njegovi saveznici u regionu neće povući pred Izraelom
U spotu za promovisanje nataliteta ministarstvo Milice Đurđević Stamenkovski sugeriše da deca treba da se rađaju samo jer država daje neke pare
U anketi koju je sprovela Evropska komisija, samo 44% ispitanika iz Beograda reklo je da je zadovoljno uslugama javnog saobraćaja. Kada je reč o regionu Balkana, u takvom stavu prema gradskom prevozu Beograđani nisu usamljeni
Da će iskopavanje litijuma sprečiti makar išli pod bager do sada su rekli mnogi aktivisti, političari i naravno stanovnici Gornjih Nedeljica. Sednica o litijumu zakazana je za 7. oktobar. Hoće li, nakon sednice, doći do radikalizacije protesta
Nobelove nagrade kroz zanimljivosti koje niste znali Podsetimo, ove nedelje se saopštavaju imena dobitnika Nobelovih nagrada. Znate li ko su najstariji, a ko najmlađi dobitnici? Koliko ima žena dobitnica? Kome je sve dodeljena nagrada u odsustvu? I zašto nema nagrade za matematiku? Nobelove nagrade se od 1901. godine dodeljuju ljudima i organizacijama koji su, prema oceni žirija, dali izuzetan doprinos napretku čovečanstva. Imena ovogodišnjih dobitnika biće objavljivana od ovog ponedeljka, a mi vam donosimo pregled nekih zanimljivih i neobičnih činjenica o tim prestižnim nagradama: Najmlađi i najstariji dobitnici Pakistanska aktivistkinja Malala Jusafzai 2014. postala je najmlađa dobitnica Nobelovih nagrada u istoriji. Tada je imala 17 godina. Godine 1915, sa 25 godina, Australijanac Lorens Brag je, zajedno sa ocem, dobio Nobelovu nagradu za fiziku za rad u koji je bio uključen od kada je imao 21 godinu. Iračka Jezidka, Nadia Murad, takođe je imala samo 25 godina kada je 2018. dobila Nobelovu nagradu za mir. Najstariji dobitnik Nobelove nagrade u vreme dodele bio je američki fizičar Džon B. Gudinaf, koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 2019, kada je imao 97 godina, za doprinos razvoju modernih litijum-jonskih baterija. Godinu dana ranije, njegov sunarodnik Artur Eškin dobio je Nobelovu nagradu za fiziku u 96. godini. Malo žena među dobitnicima U različitim kategorijama od 1901. godine, Nobelove nagrade su pripale ženama samo 65 puta. Jedna od njih je bila ujedno i prva osoba koja je dva puta nagrađena Nobelovom nagradom: Francuskinja Mari Kiri, rođena u Poljskoj, dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903. i Nobelovu nagradu za hemiju 1911. godine. Nobelove nagrade su, dakle, oblast u kojoj dominiraju muškarci. To se, međutim, polako menja. Od početka ovog veka odlikovano je 35 žena, više nego u prethodne dve decenije. U 2009. rekordnih pet žena dobilo je nagrade, uključujući i prvu ženu koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju, američku naučnicu Elinor Ostrom. Zašto nema nagrade za matematiku? Postoje Nobelove nagrade za medicinu, hemiju i fiziku, ali ne postoji za matematiku. Dugo se verovalo da je osnivač nagrade, Alfred Nobel, želeo da se na taj način osveti ljubavniku svoje ljubavnice, matematičaru Magnusu Gesti Mitag-Lefleru. Istraživači su tu legendu opovrgli tek 1980-ih. Sledeće objašnjenje je uverljivije: kada je Nobel 1895. napisao svoj testament u kojem je dodelio nagrade, u Švedskoj je već postojala poznata nagrada za matematiku. Osim toga, primenjene prirodne nauke su početkom 20. veka uživale veći ugled od matematike. Dodela nagrada u odsustvu Poslednjih decenija nekoliko dobitnika Nobelove nagrade za mir nije moglo da primi svoje nagrade u Oslu. Novinar i pacifista Karl fon Osjecki bio je u nacističkom koncentracionom logoru kada je 1936. dobio nagradu. Sovjetskog naučnika i disidenta Andreja Saharova u Oslu je 1975. morala da predstavlja njegova supruga Jelena Boner. Lider poljskog sindikata „Solidarnost“ Leh Valensa odbio je 1983. da otputuje u Oslo iz straha da neće moći da se vrati u svoju zemlju. Opoziciona liderka Mjanmara Aung San Su Ći bila je u kućnom pritvoru kada joj je 1991. godine odata počast. Iako joj je vojna hunta dozvolila da otputuje u Oslo, Su Ći je to odbila, takođe zbog straha da neće moći da se vrati kući. Dobitnik iz 2010, kineski disident Liu Sjabo, bio je u to vreme u zatvoru. Njegova stolica ostala je upadljivo prazna na ceremoniji dodele nagrada. Godine 2022. zatvoreni beloruski aktivista za ljudska prava Ales Bjaljacki takođe nije mogao da primi Nobelovu nagradu za mir – u Oslu ga je predstavljala njegova supruga Natalija Pinčuk. Prošle godine tokom ceremonije dodele nagrade iranski aktivista za ljudska prava Narges Mohamadi boravio je u ozloglašenom zatvoru „Evin“ u Teheranu. Nagrade se (više) ne dodeljuju posthumno Od 1974. godine, statut Nobelove fondacije navodi da se nagrade ne mogu dodeljivati posthumno – osim ako smrt ne nastupi nakon proglašenja pobednika. Pre toga su samo dve osobe posthumno dobile Nobelovu nagradu: dvojica Šveđana, Dag Hamaršeld i Erik Aksel Karlfeld. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Hamaršeld dobio je Nobelovu nagradu za mir 1961. godine, ubrzo nakon što je poginuo u avionskoj nesreći u Africi. Pesnik Karlfeld dobio je 1931. Nobelovu nagradu za književnost ubrzo nakon svoje smrti. Nakon što je 2011. godine Nobelova nagrada za medicinu dodeljena Kanađaninu Ralfu Štajnmanu, objavljeno je da je preminuo tri dana ranije. Nobelova fondacija odlučila je da nastavi da ubraja Štajnmana među dobitnike nagrade. Svečana dodela 10. decembra Dobitnici Nobelovih nagrada proglašavaju se svake godine početkom oktobra, ali se nagrade uručuju tek 10. decembra: one u kategorijama nauke, književnosti i ekonomije u glavnom gradu Švedske, Stokholmu, a Nobelova nagrada za mir u glavnom gradu Norveške, Oslu. Desetog decembra je godišnjica smrti osnivača, Alfreda Nobela. Taj švedski hemičar i pronalazač dinamita živeo je od 1833. do 1896. godine. Nakon dodele nagrada u Stokholmu održava se banket u gradskoj većnici sa oko 1.300 zvanica. U Oslu, takođe u gradskoj većnici, okuplja se oko hiljadu pozvanih gostiju, među kojima su obično norveški kraljevski par, diplomate i druge poznate ličnosti. Kasnije se u hotelu „Grand“ priređuje banket za nešto manje društvo.', 'pageDate': '2024-10-07 11:34:03', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });BREAKING NEWS The 2024 #NobelPrize in Physiology or Medicine has been awarded to Victor Ambros and Gary Ruvkun for the discovery of microRNA and its role in post-transcriptional gene regulation. pic.twitter.com/rg3iuN6pgY
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2024
