Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje odvijati. Strahuje se i od sukoba sa Hutima
Cene nafte porasle su na tržištima pošto su izgledi za širenje bliskoistočnog sukoba zasenili dobre izglede globalne ponude, prenosi Rojters. Pojedini analitičari strahuju da bi širi sukob mogao poremetiti tokove snabdevanja siranovom naftom iz ključnog izvoznog regiona.
Fjučersi na naftu Brent su porasli za 94 centa, ili 1,27 odsto, na 74,84 dolara za barel u 08:15.
Fjučersi američke nafte West Texas Intermediate porasli su za 99 centi, ili 1,41 odsto, na 71,09 dolara.
Ceo region Bliskog istoka je izvor oko 31 odsto ukupne proizvodnje sirove nafte. Od toga je Iran izuzetno plodonosan.
Strah od sukoba sa Hutima
Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije ovog sukoba, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje sukob odvijati.
Kada je reč o ceni nafte pitanje je da li će iranska energetska infrastruktura biti na nišanu Izraela.
„Sam region Bliskog istoka je omeđen sa dva ključna toka, oba su pomorska, jedan se tiče Persijskog, drugi Adenskog zaliva i Crvenog mora.
U oba postoje takozvana uska grla i to su mesta gde se strahuje da može doći do zagušenja ukoliko sukob eskalira”, kaže Ajzenhamer.
Sagovornik „Vremena” dodaje da u oba slučaja ni sam Iran nije toliko relevantan, iako postoji mogućnost da zatvori Hormuški tesnac.
„Mnogo više se strahuje od sukoba sa pobunjeničkom grupom Huti u Jemenu, kao iranskog proksija, kada je u pitanju taj prelaz iz Crvenog mora u Adenski zaliv.
Huti su za sada tamo odgovorili na samo jedan napad Izraelaca, tako što su i sami napali nekoliko tankera koji su prekršili ono što oni smatraju njihovom zabranom trgovine sa Izraelom”, kaže Ajzenhamer.
On objašnjava za „Vreme” i da potencijalni napad Izraela na iranska naftna postrojenja pre svega može da ugrozi ekonomsku stabilnost Irana, jer je već godinama ponovo pod najoštrijim sankcijama.
„Uništavanje njegove infrastrukture, ukoliko bi se govorilo o gasu, gura Iran u ozbiljan problem pred zimu. Iran izvozi sirovu naftu, pa bi ovo bio ozbiljan udarac na njegov budžet”, kaže Ajzenhamer i dodaje da u gradaciji potencijalnih meta, na koje bi Izrael mogao da udari, naftna postrojenja jesu cilj na koji bi se Netanjahu odvažio.
Uprskos sugestijama SAD da to ne čini.
Nuklearna postrojenja ozbiljnija meta
„Mnogo je ozbiljnije pitanje da li bi se usudio da napadne iranska nuklearna postrojenja. To bi bio veoma jak udarac, a sa druge strane, povratna reakcija ne bi mnogo naštetila Izraelu”, kaže Ajzenhamer.
On podseća i na socioekonomski aspekt, koji se tiče Huta.
Izrael je 29. septembra proširio dejstva na Bliskom istoku, pokrenuvši veliki vazdušni napad na položaje Huta.
Gađao je elektranu i luku u Ras Isi i Hodejdi. Udari na Hute usledili su pošto je Izrael izveo nove napade širom Libana, među kojima i na uporište Hezbolaha u južnom Bejrutu. Tom prilikom su ubijena dva lidera Hezbolaha.
Predstavnici Huta su na to odgovorili da „jemenski front otpora neće stati“.
Od početka rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze pre skoro godinu dana, Huti su stali uz palestinsku ekstremističku grupu, napadajući brodove u Crvenom moru u znak odmazde.
„Izraelski sukob sa Hutima može imati ozbiljne posledice, koje onda uvlače i Saudijsku Arabiju u strepnju od napada na njena naftna postrojenja”, zaključuje Ajzenhamer.
Dva puta u roku od deset dana nepoznati vandali su oštetili nadgrobni spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, koji je sahranjen na Novom groblju u Beogradu. DS traži da se počinioci hitno pronađu
Srbijagas u međunarodnoj arbitraži traži odštetu od države Litvanije za pokušaj privatizacije od pre 25 godina
Profesorki Vesni Bjegović Mikanović je odbijena kandidatura, ali zato nije profesorki Milici Bajčetić koja je postala dekanka te ustanove. Mesta prodekanki daleko su zanimljivija
Odnos Evropske unije prema izborima u Srbiji zavisiće od sprovođenja preporuka za poboljšanje izbornih uslova. U krajnjem slučaju postoji i „nuklearna opcija“ - da EU ne prizna rezultate izbora zbog mešetarenja režima Aleksandra Vučića
Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću za još 30 dana
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
