Katastrofalne poplave u Bosni i Hercegovini prouzrokovale su velika razaranja i usmrtile najmanje 16 osoba. Međutim, nadležni strahuju da bi taj broj mogao biti mnogo veći. Prema nezvaničnim informacijama, traga se za još 40 nestalih osoba.
Gradovi su odsečeni, mnoge kuće uništene, mostovi srušeni. Najteže je u mestu Jablanica, koje je praktično zbrisano sa lica zemlje – kako pišu tamošnji mediji, samo u tom mestu poginulo je najmanje 13 ljudi.
Kamenolom u Donjoj Jablanici
U Donjoj Jablanici napravljena je i velika materijalna šteta – srušen je veliki broj kuća, mostova, uništeni su putevi i železnička pruga. Puno se spekuliše o uzroku i o tome da li je kamenolom uzrok katastrofe, piše N1 Sarajevo.
Kamenolom u blizini Donje Jablanice otvoren je nakon rata, a u noći između četvrtka i petka se, nakon obilnih kiša, sručio na naselje. Kako piše portal Klix, meštani koji su razgovarali sa spasiocima su ogorčeni i tvrde da su na opasnost od kamenoloma i ranije upozoravali.
Neki od stanovnika Donje Jablanice su tokom dana izjavili kako je sam rad ovog kamenoloma upitan s obzirom da, kako ističu, ne poseduje sve adekvatne dozvole, prenosi Klix.
Kamenolomi su i ranije pravili probleme širom Bosne i Hercegovine, a u aprilu ove godine kamenolom u mjestu Bijela severno od Mostara doveo je i do odrona zemlje koje se dogodilo nakon miniranja.
Zbog toga se udruženje „Eko akcija“ oglasilo na svom zvaničnom Fejsbuk profilu, upitavši: „Da li je gradnja kamenoloma višestruko uvećala broj žrtava i štetu u Donjoj Jablanici?“
„Mislim da je bilo nemoguće sprečiti“
Isto pitanje je N1 Sarajevo postavio ministru spoljnih poslova BiH Elmedinu Konakoviću.
„Nekoliko hiljada tona iz tog kamenoloma je napravilo jedan strašan udar na celo naselje.
Voda sa tim kamenjem preplavila drugi deo naselja. Kamenolom je napravio deo brane i onda se voda slila u jednu dolinu. Ljudi su podelili svoja teška iskustva. U minutu se sve desilo. Desilo se oko dva sata iza ponoći. Ne bih da politizujem, čudno je političko vreme.
Mora se utvrditi na koji način sve to funkcioniše. Kamenolom je bio veliki problem. Da li je to učinila priroda svojom snagom, ali ovo što imamo na terenu je užasno”, rekao je Konaković.
„Vlast ima obavezu da učini ono što može. Da utvrde koliko je kamenolom siguran ili ne. Nije bio posledica izlivanja reke. Dešavale se su se strašne katastrofe u mnogo snažnijim zemljama. To je jako teško prevenirati. Institucije imaju svoju odgovornost. Mislim da je bilo nemoguće sprečiti”, naveo je on.
Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Ramo Isak kazao je da je na terenu i kriminalistička policija koja istražuje kako je došlo do klizišta.
„Žalosno je ovo što se desilo, sve nas je iznenadilo. Padavine nisu bile toliko obilne da bi se ovo desilo, nešto drugo je posredi. Tu je i kriminalistička policija koja je tu da utvrdi zbog čega se aktiviralo klizište”, naveo je Isak.
„Nemojte u svemu tražiti krivca“
Nenad Nešić, ministar policije BiH rekao je da istraga treba da pokaže šta je moglo da se uradi, a nije se uradilo.
„Neka istraga pokaže da li je moglo nešto da se uradi i da li se moglo na vreme reagovati, ali postavlja se pitanje ko može protiv prirode i da li je zaista bilo moguće predvideti takvu situaciju? Nemojte u svemu tražiti krivca, nemojte u svemu tražiti nečiju odgovornost. Mislim da svi u ovom trenutku moramo biti složni i ujedinjeni da što pre otklonimo posledice poplava koje su pogodile naše opštine u BiH i da svima onima koji su povređeni pružimo adekvatnu pomoć, a da sve porodice koje su nekoga izgubile u nama pronađu utehu i razumevanje”, naveo je Nešić.
On je istakao da je video kamenolom, ali da ne zna da li neko ima dozvolu za njegovo postojanje.
„Odmah da kažem da sam protiv nelegalne seče šuma, uništavanja korita reka i svega onoga što može dovesti do prirodne katastrofe i ugroziti okolinu u kojoj žive ljudi. Apsolutno sam za red i i za to da odgovaraju svi oni koji krše zakone”, naglasio je Nešić.
Lekcija iz poplava 2014. godine
Iako ministar spoljnih poslova BiH nije siguran da li je tragediju bilo moguće sprečiti, a ministar policije apeluje na javnost da ne traži u svemu krivca i odgovornost, dostupne informacije navode na pitanje jesu li vlasti napravile propuste i jesu li naučili lekciju iz poplava 2014. godine. Tada je u BiH stradala najmanje 21 osoba, dve se do danas vode kao nestale, a hiljade ljudi je izmešteno iz svojih domova.
Tvrdnja da su poplave iznenadile nadležne institucije nije sasvim istinita. Agencija za vodno područje Jadranskog mora, sa sedištem u Mostaru, 2. oktobra je objavila upozorenje o prognozi vanrednog hidrološkog stanja zbog očekivanih obilnih padavina.
Obaveštenje o mogućem povećanju vodostaja i pojavi bujičnih tokova obuhvatalo je opštine i gradove: Konjic, Jablanica, Mostar, Čapljina, Grude, Ljubuški, Široki Brijeg. Slično upozorenje poslato je i iz Agencije za vodno područje reke Save.
Na pitanje da li je ovo upozorenje uzeto u obzir, odgovarao je zamenik premijera Federacije, Vojin Mijatović, na vanrednoj konferenciji za medije.
„Ispitaćemo sve okolnosti i eventualnu odgovornost bilo koga ko je trebao alarmirati institucije. Mislim da je danas ključno pitanje da ne lešinarimo nad bilo kim, već da pokušamo spasiti što više života, a zatim ćemo jasno utvrditi čija je odgovornost za prevenciju“, rekao je Mijatović, piše Dojče vele.
Nešto konkretniji odgovor dao je Aldin Brašnjić iz Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ), koji je potvrdio da je odmah kontaktirao načelnika Jablanice zbog preventivnih mera.
„Civilna zaštita naših opština prilično je siromašna za rad nekih preventivnih mera, naročito kada je nepogoda već u toku. Preventiva je nešto što se radi dok je lepo vreme, a ne kada su već neophodne hitne mere spasavanja, tada je kasno za priče o preventivi“, rekao je Brašnjić, ipak kritikujući bivšu vlast za katastrofu s kojom se sada suočavaju.
„Zakazao je sistem prethodnih godina i službe koje konstantno treba da čiste korita reka i prohodnost puteva. Toga se uvek setimo kada dođemo u ovakvo stanje“, smatra šef FUCZ-a.
„Vlasti definitivno imaju odgovornost“
Edin Hrelja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu jasno kaže: „Vlasti definitivno imaju odgovornost kada su u pitanju poplave, jer ne preduzimaju nikakve aktivnosti u tzv. međupoplavnom periodu“.
„Kao i uvek kada se dogode katastrofe, tek tada o tome počnemo pričati. Kao i za vreme poplava 2014, a slično je i sa zagađenjem vazduha, nedostatkom vode, klimatskim promenama… Nažalost, struka se vrlo često ne uvažava, grade se objekti tamo gde se ne treba graditi“, komentarisao je profesor Hrelja za BHRT1.
I novinar i analitičar Faruk Kajtaz slično razmišlja, ali uz osvrt na ‘promenu prioriteta’ vladajućih.
„Ovo nam se događa iz dva razloga – prirodne pojave i činjenice da naša zemlja nije spremna za ovakvu vrstu katastrofa. Nisu spremne ni neke mnogo bogatije i organizovanije države, a kod nas je to na nivou koji zaista zabrinjava“, rekao je on za Dojče vele.
Kajtaz se osvrće na sve prisutnije posledice klimatskih promena na koje upozoravaju naučnici, a koje će u budućnosti biti sve češće, na šta se mnoge zemlje pripremaju.
„Naivno verujemo da je bolje utrošiti novac na druge budžetske stavke, obično pred izbore, nego ulagati u zaštitu. Možemo li očekivati od naše države, koja je toliko komplikovana i troši više na vlastiti ‘hardver’ nego bilo koja evropska zemlja po glavi stanovnika, da iznese ozbiljne planove prevencije i podigne nivo spremnosti za ono što je očekuje? Možda je ovo signal da se vlasti konačno izvuku iz nacionalnih priča i usmere na ono što je zaista potrebno građanima BiH“, zaključio je Kajtaz.
Izvori: Klix/N1 Sarajevo/Dojče vele
