Članice Evropske unije uvode kontrole na granicama. Šengenski sporazum to dopušta, ali oročeno. Pa ipak, Brisel ne preduzima ništa ni kad se svi rokovi probiju
Članice Evropske unije uvode kontrole na granicama. Šengenski sporazum to dopušta, ali oročeno. Pa ipak, Brisel ne preduzima ništa ni kad se svi rokovi probiju, prenosi Dojče vele.
Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja šengenskog prostora koja je uvela granične kontrole. To je direktna reakcija na pojačane nemačke kontrole.
Nije ni čudo, kaže evropski poslanik Evropske narodne partije Paskal Arimon. Ideja da granične kontrole nisu tako loše i da su proverena mera je, kaže on, očigledna.
„Ali upravo zato se s takvim kontrolama mora postupati s velikim oprezom i uvek ih razmatrati u evropskom kontekstu“, kaže Arimon, poslanik iz belgijskog pograničnog regiona.
On poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju o tome da li su mere u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.
Moguće privremene kontrole
Član 25. dopušta državama da privremeno ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama – na deset dana, ad hok i potpuno nezavisno, ako postoji početna pretnja – na primer, naznaka terorističkog napada.
Nakon toga, privremene kontrole od šest meseci do – u izuzetnim slučajevima – dve godine moguće su ako postoji pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti, navodi se u Šengenskom kodeksu.
To bi takođe mogla biti posledica velikog priliva migranata, na primer.
Granične kontrole kao krajnja mera
Evropska komisija stalno podseća na uslove: kontrole moraju biti vremenski i prostorno ograničene te se koristiti kao krajnja mera.
I susedne zemlje i Evropska komisija moraju biti obaveštene, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamberta. Stoga su, kaže on, u bliskom kontaktu sa svima pogođenima.
Ali stalno se pokazuje sledeće: Evropska komisija spremna je da zažmuri kada sve duže traje.
Na primer, kontrole su na snazi na bavarskoj granici s Austrijom od jeseni 2015. Danska je zvanično ponovo uspostavila kontrole na svojoj granici s Nemačkom pre osam godina.
Komisija ne može zabraniti prijavljene granične kontrole. Može samo dati mišljenje o njihovoj korisnosti i srazmernosti.
Pitanje srazmernosti ostaje otvoreno
Ostaje otvoreno pitanje u kojoj je meri trenutno srazmerno imati granične kontrole širom Evrope.
Uz Poljsku i Nemačku, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka trenutno imaju na snazi granične kontrole. Belgija – kao 13. zemlja – planira da započne proces ovog leta.
U svakom slučaju, težak trend, kaže komesar EU za unutrašnje poslove Magnus Bruner, podsećajući na postignuća Šengena: „Ovo mora da se zaustavi, naravno. I moramo da obavimo svoj posao kao Evropska komisija.“
Pakt o azilu i migracijama mora se sprovesti što je brže moguće, apeluje on. „I naravno, pozivamo i države članice da to učine brže“, kaže on.
Mnogi u Briselu računaju na to. Šengen bi se mogao spasiti ako Pakt o azilu i migracijama stupi u potpunosti na snagu od leta 2026. godine.
Dakle, postoji nada. Pre svega, uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope.
Avion kompanije Flydubai na letu iz Dubaija za Tel Aviv preusmeren je u Saudijsku Arabiju nakon incidenta u pilotskoj kabini. Prema izraelskom zvaničniku, piloti su se fizički sukobili, dok su izraelski mediji objavili navode da je jedan od njih napadnut nožem
Protesti francuskih srednjoškolaca proširili su se na čitavu zemlju. Prema podacima Ministarstva prosvete, blokade i protesti su održani u 338 škola, dok je policija saopštila da je uhapsila 40 osoba
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
