Plan Ursule fon der Lajen za jačanje odbrane vredan 800 milijardi evra dolazi u trenutku kada SAD preispituju svoju ulogu u evropskoj bezbednosti. Može li EU da postane samostalna vojna sila
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
Bridžet Džouns: Luda za njim, režija Majkl Moris, scenario Helen Filding, uloge Rene Zelveger, Čuitel Edžiofor, Hju Grant, Leo Vudal
„Spremni smo da radimo brzo na okončanju rata, a prve faze bi mogle da budu oslobađanje zatvorenika, primirje na nebu i primirje na moru odmah, ako Rusija to učini“, napisao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na društvenoj mreži Iks
„Mala Dunja, koja je nestala juče u Ubu, pronađena je svesna i komunikativna i prevezena je u bolnicu radi pregleda", potvrdio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić
Desetine hiljada ljudi iz svih krajeva Srbije na osamnaestočasovnom protestu u Nišu, najavljen novi skup koji će se 15. marta održati u Beogradu
Kada je Rusija napala, novinar DW Konstantin Gončarov vratio se iz Nemačke u Ukrajinu i uzeo pušku u ruke. Bio je ranjavan. U ličnom osvrtu za DW, piše o iskustvima iz rata, umoru i spremnosti da se bori dalje
Tela četvoro talaca prvo su bila izložena na bini, a zatim predata Izraelu. Ujedinjene nacije osuđuju paradiranje
Ruski obaveštajac Aleksandar Bezrukovni uhapšen je u Bosni i Hercegovini i izručen Poljskoj. Optužen je da je u okolini Banjaluke obučavao grupu Moldavaca za nasilne akcije protiv proevropske vlasti u Moldaviji. I to nije sve
Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je da je završeno spasavanje jednog od trojice radnika koji su preživeli odron zemljišta tokom izvođenja radova na izgradnji kanalizacije.
Uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj, obaveštajne službe i političari upozoravaju na porast hibridnih napada. Dezinformacione kampanje, sabotaže infrastrukture i ruski pokušaji uticaja na birače prete demokratskom procesu. Da li su nemačke institucije spremne da odgovore na ove probleme
Petnaestočasovni protest u Kragujevcu pod nazivom „Sretnimo se na Sretenje“, kulminacija četvorodnevnog studentskog marša, završen je petnaestominutnom tišinom. Građani su se u Kragujevac slili iz cele Srbije, sa jednim zahtevom: vladavina prava
Sudanski ministar spoljnih poslova potvrdio je da je postignut dogovor o ruskoj vojnoj bazi u Sudanu. Ovaj potez omogućava Moskvi prisustvo na jednom od ključnih pomorskih puteva i jačanje uticaja u Africi. Analitičari upozoravaju da bi ovo moglo izazvati dodatne tenzije sa Zapadom, dok Rusija nastavlja da širi svoje vojne kapacitete van svojih granica
U jeku rata u Ukrajini, u Donjeckoj oblasti formirana je jedinica „Alkatraz“, sastavljena od bivših zatvorenika koji su odlučili da oružjem zarade slobodu
Kina kontroliše globalno tržište, a SAD traže alternativne izvore. Tramp sada predlaže vojnu pomoć Ukrajini u zamenu za ove dragocene resurse
Više od 270 vozila u Nemačkoj onesposobljeno je jednostavnom metodom – ubrizgavanjem pur-pene u auspuh. Iako je isprva delovalo kao čin vandalizma ili klimatskog aktivizma, istraga je otkrila mnogo ozbiljniju pozadinu. Sumnja se da je ovo deo šire kampanje ruskih agenata za destabilizaciju političkog sistema pred izbore
Prva vest u glavnom dnevniku, pre neke o Vučiću, izveštavanje reportera sa terena na protestima, snimci dronom na kojima se vidi masovnost protesta - tako je Javni servis „prekršio sva pravila i vrednosti objektivnog i nepristrasnog novinarstva“, tvrde u Srpskoj naprednoj stranci
Blokada Mosta slobode u Novom Sadu završena je posle 27 sati. Tok dešavanja mogli ste pročitati na portalu „Vremena“
Na dan istorijskog protesta u Novom Sadu, prioritet režimskih medija izgleda ovako: Vučić, Vučević, studentski protest – koji nazivaju „nastavak maltretiranja građana“
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Trgovinski putevi su postali glavna avenija geopolitičkog nadmetanja radi kontrole moreuza, sticanja prevlasti na moru, samim tim i vojne i trgovačke dominacije, a kritične tačke na njima guše i klimatski šokovi, ratni sukobi i – pirati
Od petka do danas, od Toronta i San Franciska preko Dablina i Budimpešte do Atine, održani su skupovi kojima je dijaspora poslala poruke podrške studentima u Srbiji
U subotu posle podne protestovali su građani mnogih gradova u Srbiji. U većini ih je bilo više nego do sad
Studenti su pokazali da mogu da se ćeraju sa vlašću u nedogled. Ne pokazuju ni trunčicu zamora, straha, brzi su, organizovani, motivisani da normalizuju nenormalnu zemlju u kojoj žive i pokreću sve masovniju građansku neposlušnost
Studenti su pozvali građane da se priključe generalnom štrajku. Odazvali su se mnogi. Tokom celog dana „Vreme“ je izveštavalo o događajima koji su u vezi sa obustavom rada, protestima i akcijama širom zemlje
Sa parolama „moramo da rešimo bag“, „sistem mora da se reinstalira“, kao i „obrišite fajl korupcije“, IT-ijevci su masovno učestvovali u generalnom štrajku, blokirajući u petak (24. januara) Novi Beograd na skoro ceo dan. Njihove priče su specifične
A osnovni cilj plana „Ponovno naoružavanje Evrope“ jeste da države prvo dobiju pristup sredstvima kako bi unapredile sopstvenu odbranu. Đuzepe Spatafora, istraživač u Institutu za bezbednosne studije EU, veruje da plan Ursule fon der Lajen može dobiti jednoglasnu podršku, čak i ako to ne bude odmah na samitu. Ulozi su, kako ukazuje, postali visoki. Spatafora je upravo objavio studiju o tome kako bi izgledalo kada bi SAD okrenule leđa EU. On ocenjuje da činjenica da paket sadrži niz opcija — dodatno zaduživanje, trošenje na zajedničke nabavke, preusmeravanje novca iz kohezionih fondova u vojne svrhe — „predstavlja način da se dobije maksimalna saglasnost“. On takođe smatra da se s relativno retkim pominjanjem Ukrajine u planu nameravalo „da se izbegne veto pojedinih članica“. Ipak, Spatafora smatra da čak i kod država kojima nije prijatno da EU preuzima veću ulogu u oblastima koje su obično u nadležnosti nacionalnih vlada ili NATO, „morate da počnete od novca“. „Uloga EU biće dobrodošla ukoliko obezbedi dodatna sredstva, pre svega novac“, kaže. Preokret u Švedskoj Švedska je do sada bila među državama koje su oklevale da prihvate veću ulogu EU — i zajedničko finansiranje — u oblasti odbrane. Kale Hakanson, istraživač u Švedskoj agenciji za istraživanja u oblasti odbrane, kaže da je poslednjih dana došlo do „promene u tonu i hitnosti“, nakon pogoršanja odnosa između predsednika Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u petak 28. februara i naknadnog prekida američke pomoći Ukrajini. Švedski premijer Ulf Kristerson sada je obavestio svoj parlament da u potpunosti podržava paket „Ponovno naoružavanje Evrope“, nakon što su i druge države koje su ranije imale rezerve, poput Finske, Danske i Nemačke, promenile stavove. „Švedska nije želela da ostane poslednja“, rekao je Hakanson. „Ovaj paket se priprema već neko vreme, ali mislim da su ambicije verovatno porasle u proteklih nekoliko nedelja. Stvarno se oseća hitnost i stvarni strah da bi Evropa mogla da ostane sama.“ Nemačka i hiljadu milijardi novog duga Govoreći o promeni stavova, samo nekoliko sati nakon što je Fon der Lajen predstavila svoj paket predloga, verovatni budući partneri u novoj nemačkoj vladi, Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD), najavili su da, čim preuzmu vlast, nameravaju da ukinu ograničenje zaduživanja, kako bi omogućili veća izdvajanja za odbranu. Verovatni budući kancelar Fridrih Merc (CDU) obećava dodatnih 500 milijardi evra za odbranu, zajedno sa još 500 milijardi evra za infrastrukturu. Džeremi Klif iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose ocenjuju da su promene u Nemačkoj „zapanjujuće“, isto kao i „čista fiskalna sila“ koju će te promene osloboditi. Okretanje novog lista, početak nove knjige Napuštajući sastanak u Londonu koji je u nedelju organizovala Velika Britanija, Ursula fon der Lajen izjavila je da želi da pruži toliku pomoć Ukrajini, da ona postane „čelično, bodljikavo prase“ sposobno da izdrži spoljne napade. Ako zemlje EU maksimalno iskoriste nove instrumente koje im nudi za unapređenje sopstvenih kapaciteta, i sama Unija će, kaže, dobiti važan sloj samoodbrane. „Da li je to dovoljno za budućnost? Verovatno nije. Ali kao prvi korak, mislim da je zapravo prilično impresivno“, ocenjuje jedan visoki diplomata EU koji je takođe želeo da ostane anoniman. Zvaničnik EU bio je još odlučniji u vezi sa značajem plana „Ponovno naoružavanje Evrope“: „Ovo je okretanje novog lista. Mislim da sada počinjemo novu knjigu, a ona se zove: ’Evropa odbrane’.“', 'pageDate': '2025-03-06 13:17:59', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });REGARDING YESTERDAY’S TRUMP – ZELENSKY MEETING pic.twitter.com/T9C4aHdXDh
— Robert Fico 🇸🇰 (@RobertFicoSVK) March 1, 2025
