Ukrajina i Rusija su obavile uskršnju razmenu zarobljenika. Praznični prekid vatre je, međutim, kratkog daha
Ovogodišnji Uskrs je u Ukrajini osvanuo na 1.152 rata. Rusija je 24. februara 2022. bila pokrenula „Specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine”, tj. ruske trupe su bez zvanične objave rata napale Ukrajinu sa ciljem da uspostave režim odan Moskvi. Kada se taj plan izjalovio, prešlo sa na okupaciju što veće ukrajinske teritorije i njeno pripajanje Rusiji.
U duhu uskršnjih praznika Ukrajina i Moskva su ponovo na Veliku subotu razmenile ratne zarobljenike, ovog puta njih više od 500.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u objavi na Telegramu napisao da se iz ruskog zatočeništva vratilo 277 ukrajinskih vojnika, te da je od početka rata vraćeno ukupno 4.552 ukrajinskih vojnika i civila.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je Kijev predao 246 vojnika koji sada u Belorusiji čekaju na povratak kući.
Obe strane su se zahvalile Ujedinjenim Arapskim Emiratima na pomoći u organizaciji razmene.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je u subotu na uskršnje primirje, ali ga je ubrzo Zelkenski optužio da laže, jer da su ruski naoružani dronovi navodno u vazduhu dok čak i dok Putin izgovara mirovne poruke te da to razotkriva “njegov pravi stav prema Uskrsu i prema ljudskom životu“.
Zelenski: “Rusija krši primirje”
“Rusija krši uskršnje primirje koje je proglasila , a granatiranje se nastavlja”, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pozivajući se na izveštaj glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog o situaciji na frontu od šest časova u nedelju 20. aprila.
„Već je bilo 59 ruskih granatiranja i pet jurišnih akcija ruskih jedinica na različitim pravcima linije fronta. Pored toga, bilo je ruskih artiljerijskih udara i upotrebe dronova u Kurskoj oblasti“, rekao je Zelenski, te da „ruska vojska pokušava da stvori opšti utisak o prekidu vatre, ali da ne odustaje od pojedinačnih pokušaja da napreduje i nanese gubitke Ukrajini. Rusija mora u potpunosti da ispoštuje uslove prekida vatre. Ukrajinski predlog da se 24-časovno primirje primeni i produži za 30 dana i danas ostaje na snazi“.
„Putinova laka diplomatska pobeda“
Najava „uskršnjeg primirja“ išla je na ruku Vladimiru Putinu, omogućivši mu da postigne laku diplomatsku pobedu ne rizikujući ništa, piše Volstrit džornal.
On je najavio uskršnji prekid vatre u Ukrajini dan nakon što je administracija Donalda Trampa zapretila da će odustati od mirovnih napora u Ukrajini ukoliko se uskoro ne postigne napredak.
„Kratkotrajni predlog o prekidu vatre bio je laka diplomatska pobeda Putina, pokušaj da spreče SAD da dignu ruke od ovog sukoba i način da se pozicionira kao lider koji želi mir iznad svega“, navodi Džornal.
Viša naučna saradnica Karnegi Evroazijskog centra u Parizu Tatjana Stanovaja kaže da proglašavanje prekida vatre na tako kratak vremenski period Putinu „ne stvara nikakve rizike, već mu ide na ruku“ jer stvara o sebi predstavu osobe koja iskreno želi mir.
„Moskva može odmah da okonča rat ako to želi. Rusija ima reputaciju agresora, tako da prvo moramo da vidimo stvarni prekid agresije i jasne akcije kako bismo obezbedili trajni prekid vatre“, poručila je portparolka Evropske komisije Anita Giper.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
