Zvučni napad: Analiza tri hiljade svedočanstava koje su sakupile NVO

U pokušaju utvrđivanja šta se dogodilo 15. marta 2025, na dan velikog protesta u Beogradu, tokom petnaestominutne tišine kada je nešto raspolovilo masu na dve suprotne strane Ulice kralja Milana, grupa profesora novosadske Akademije umetnosti i Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu analizirala je više od tri hiljade svedočanstava sakupljenih od nekoliko nevladinih organizacija kojima su se obratili oni koji su bili na skupu.

Većina onih koji su svedočenja podelila, rekla je da je zvuk došao iz smera Terazija ka Slaviji, što je smer koji su utvrdili i novinari „Vremena” u istraživanju koje rade od 16. marta.

Tim profesora, obradio je najpre podatke o lokacijama na kojima su se građani nalazili u trenutku incidenta, razvrstavajući ih u devet ključnih zona, koje pokrivaju prostor od Palate Albanije do Slavije. Najviše svedočenja stiglo je iz dela ulice od Beograđanke do Jugoslovenskog dramskog pozorišta, odakle je i prijavljeno najviše posledica.

Nakon toga, pažnja je usmerena na analizu opisa zvuka i drugih doživljaja povezanih sa zvučnim incidentom, navodi se u objavljenoj analizi.

Ova svedočanstva su kategorizovana prema vrstama zvukova i nadražajima koje su građani prijavili. Budući da su mnogi osetili iznenadnu uznemirenost i zbunjenost, svedočanstva često sadrže više impresija koje su pažljivo identifikovane i pripisane svakom pojedinačnom iskazu. Istraživački tim je posebno klasifikovao fizičke i psihičke posledice zvučnog incidenta, jasno ih razdvajajući od posledica koje su nastale usled stampeda koji je usledio.

Ko je čuo zvuk?

Većina ispitanika (2851) izjavila je da je čula zvuk. Najviše njih opisuje ga kao zvuk mašinsko-drumsko-šinskog vozila (automobil, kamion, šleper, motor, voz, tenk), zvuk aviona, letelice ili drona, te kao zvuk niske frekvencije (huk, brujanje, vibracije).

Najveći broj svedočenja o tome kakav se zvuk čuo podelili su oni koji su se nalazili u delu ulice od Beograđanke do JDP-a.

Ostali simptomi

Osim zvuka, kada je o fizičkom i psihičkom iskustvu reč, najviše ljudi svedoči o vetru, talasu, strujanju vazduha.

Najviše ispitanika osetilo je strah i anksioznost, paniku, šok, traumu, oduzetost, paranoju, osećaj nastupajuće smrti, te dezorijentisanost, zbunjenost, izbezumljenost, ošamućenost, konfuziju, nesigurnost, beznađe, doživljaj bezizlaznosti.

Veliki broj ljudi svedoči o opštim simptomima – mučnini i poremećaju telesne temperature (povišena, hladnoća, znojenje, toplota u licu, jeza, groznica i nekontrolisano trešenje delova tela).

Kada je reč o posledicama stampeda, najviše ljudi prijavilo je psihičke posledice, kao i telesne stresne reakcije. Bilo je i onih koji su prijavili srčane probleme.

U objavljenom istraživanju mogu se pronaći detaljni opisi i svedočenja ljudi.

Podaci su prikupljeni kroz upitnike Beogradskog centra za ljudska prava, Crte, FemPlatza, Građanskih inicijativa, A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava i Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM.

Dokle je stigla istraga?

Od događaja u Ulici kralja Milana prošlo je 24 dana. U prvim danima nizali su se demantiji vlasti o korišćenju bilo kakvog uređaja, negirano je i postojanje takvih uređaja u Srbiji, da bi posle nekoliko dana ovakvi uređaji bili prezentovani pred novinarima.

Istragu navodno sprovodi domaće tužilaštvo, koje je pre nekoliko dana saopštilo da je počelo da poziva ljude koji su nevladinim organizacijama slali izjave i saglasili se sa time da iskaz daju i tužiocima. U Srbiji navodno borave i predstavnici ruske Federalne službe bezbednosti.

U istragu je uključen i Evropski sud za ljudska prava kome su se obratile organizacije civilnog društva, tražeći ispitivanje događaja. Sud je u ponedeljak 31. marta primio odgovor Republike Srbije u vezi sa navodima o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta 2025.

Kako je tada navedeno, sud u Strazburu pozvao je organizacije civilnog društva da do 8. aprila dostave komentare na odgovor države. U istom roku, do 8. aprila, Evropski sud za ljudska prava je pozvao i Republiku Srbiju da dostavi svoje komentare na podnesak koji su organizacije civilnog društva sudu dostavile u ponedeljak, 31. marta, kojim su Sud obavestile o zdravstvenom stanju podnositeljki i podnosilaca zahteva.

Pokret Kreni-Promeni predao je 8. aprila Kancelariji stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji peticiju sa oko 600.000 potpisa kojom se zahteva nezavisna međunarodna o upotrebi zvučnog oružja protiv učesnika mirnog protesta 15. marta u Beogradu.