Dok traju novi napadi predstavnika vlasti i tabloida na Tamaru Skrozzu postavlja se pitanje - čemu sve to i zašto se to baš sada događa? Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenjuje da je u pitanju težnja vlasti da se skrene pažnja sa sve masovnijih protesta protiv iskopavanja litijuma u unutrašnjosti
Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?
Dominantni narativi tokom perioda istraživanja mreže uključuju potenciranje srpskih ratnih zločina na Kosovu, konstantne provokacije, kritiku i vlasti i opozicije u Srbiji, istorijski revizionizam, korišćenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici da se Srbi okarakterišu kao genocidan narod, promociju albanskih ratnih zločina iz rata na Kosovu, negiranje zločina OVK-a, ali i napadanje albanskih pripadnika civilnog društva na Kosovu koji nisu pristalice Kurtijevog Samoopredeljenja (na slici)
“Neorgansko vreme stvara neorganske ljude. Neorganski ljudi stvaraju neorganska mišljenja. Znači, mi sad živimo u jednom veštačkom, neorganskom svetu. U jednoj velikoj tehnološkoj devoluciji. Ma koliko nam se činilo kako čovek sad ide kud hoće, da imamo tu veštačku inteligenciju – mi sad živimo u devolutivnom vremenu. Svaka ljubav i sva osećanja prognani su iz sistema koji vlada sada. Jer, to pokazuje slabost, a čovek koji ima slabost nije potreban nikome. Ovde su potrebni čvrsti ljudi, koji će lako da žive tuđe direktive”
Institucionalni manevar izuzimanja brojnih projekata od važećih procedura kontrole i selekcije prosto je bogomdan za pojavu korupcije i njeno nesmetano bujanje. Tu je smešten najvažniji činilac u arhitekturi faktora kojima bi se pokušalo razjasniti silno širenje javnih investicija u Srbiji od 2018. naovamo
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
“Pišem zato što moram, a o prirodi tog moranja teško bi bilo na ovom mjestu govoriti. Tek to je neka velika tema, o kojoj se, pak, ne može govoriti iz perspektive dokonog profesora i teorijski fundiranog književnog znanstvenika. To je nešto o čemu se može govoriti samo iz perspektive pisca, baveći se vlastitim slučajem. Pisanje romana, izmišljanje svjetova, imaginiranje, sve su to posljedice neke unutarnje nesavršenosti i nedovoljnosti. Pišući, ja zapravo radim ono što sam radio u vrijeme dok sam se sam sa sobom igrao ispod stola usput prisluškujući što drugi govore”
Runarson dovoljno hrabro pod onu poslovičnu lupu stavlja tu kanda neprekidnu javno izražavanu potrebu mladih da što opsežnije i što pomnije osete ono što smatraju pravim životom u najstvarnijoj od svih njegovih stvarnosnih dimenzija, ali u trenu bivaju sluđeni i pometeni kada im se baš taj istinski život zbilja i dogodi
Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
Tekst koji sledi je iz “Iz rediteljske beležnice” i dogodine će biti u istoimenoj knjizi. Nastao je povodom drame Hauarda Brentona Ućutkivanje Sokrata premijerno prikazane u Londonu pre dve godine, koja će, u režiji Nebojše Bradića, biti premijerno izvedena u avgustu u Centru za kulturu Tivat, a zatim i u Beogradu u Bitef teatru
Formalni gazda „Informera“ Dragan J. Vučićević izmislio je da je zamenica glavnog urednika FoNeta Tamara Skrozza izjavila da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo ubiti 5. oktobra 2000. godine i to stavio na naslovnu stranu. Usledila je tabloidna baražna paljba na Skrozzu
Sve izražajnije klimatske promene prete opstanku gotovo svih vrsta drveća u Srbiji, a Pančićeva omorika spada u posebno ugroženu vrstu. Zbog toga, značaj šuma nikada nije bio veći
Od 1. juna osobe iz zemalja Zapadnog Balkana mogu jednostavno i brzo da dobiju radnu vizu za Nemačku. Od ukupno 80.000, koliko ih je izdato od početka godine, polovina je za kvalifikovane radnike
Zvanični emiter Olimpijskih igara pozvao je kamermane da na isti način snimaju sportiste i sportistkinje kako bi se izbeglo da se stereotipi i seksizam uvuku u izveštavanje. „Sportistkinje nisu tu zato što su privlačnije ili seksi ili šta već. One su tu jer su elitne sportistkinje", izjavio je šef OBS-a Janis Eksarhos
U Republici Srpskoj novi udar na sve one koji imaju komunikaciju sa predstavnicima ambasada i međunarodnim zvaničnicima. Dok predstavnici vlasti i njihove pristalice ne vide u ovome ništa sporno, analitičari i politički posmatrači upozoravaju da je ovo još jedan korak ka ograničavanju slobode građana
Kamala Haris je u prvoj nedelji kampanje prikupila 200 miliona dolara, a društvenim mrežama kruže snimci i mimovi verovatne demokratske kandidatkinje za predsedničku fotelju. Da li su društvene mreže dovoljne da mobilišu mlade glasače i učine Harisovu prvom ženom predsednicom u istoriji SAD-a? Posebno kada je sa druge strane Donald Tramp
Građani su uznemireni zato što su na Svetosavskom platou, u okviru rekonstrukcije, već posečena dva stabla a rečeno je da neće biti posečeno ni jedno. Srpska pravoslavna crkva je inicijator i, uz državu, investitor ovog posla
Novi soj koronavirusa FLiRT se širi Evropom. Zabeležen je u većem broju zemalja, a u Grčkoj su uvedene posebne mere. U Srbiji se ne radi testiranje građana i nema relevantnih podatka o ovom virusu, kao u većini zemalja u Evropi, kaže za „Vreme“ doktorka za plućne bolesti Slavica Plavšić
Nekoliko godina star snimak u kojem republikanski kandidat za potpredsednika SAD Džej Di Vens naziva visoke funkcionerke Demokratske stranke „nesrećnim ženama“ koje umesto dece imaju mačke isplivao je na društvenim mrežama. Njegov komentar odjekuje drugačije u trenutku kada mnoge žene brane svoje pravo da donose sopstvene odluke, a pitanje reproduktivnih prava predstavlja ključnu temu novembarskih izbora. Jedna od uvređenih žena je i američka glumica Dženifer Aniston, koja je ranije javno govorila o višegodišnjoj neuspešnoj borbi da postane majka
Američke kompanije nisu sigurne šta da misle i očekuju od eventualne vlade Kamale Haris i mnogi se spremaju za Donalda Trampa
Na Kosovu je oduzeta imovina Milana Radoičića koji je preuzeo odgovornost za napad u selu Banjska u septembru prošle godine. Spisak njegovih nekretnina u Srbiji je, međutim, podugačak, a gde se on nalazi i kada i da li će odgovarati za svoja dela nije poznato
Donedavno su se na moskovskom trgu vijorile državne zastave 48 evropskih država - dok nisu bez objašnjenja uklonjene u martu 2023. godine
Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvali prosečnom platom od preko 100.000 dinara, u Srbiji 800.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, a 60 odsto jedva sastavlja kraj sa krajem. Prosek „izvlači“ nekoliko gradova, dok se u drugim mestima životari
Litijum se pretvara u najskuplju valutu u globalnom privrednom i političkom nadmetanju. Sa stanovišta Berlina, Srbija maltene nema pravo da Evropi uskrati svoja značajna nalazišta, a i zašto bi se odrekla sopstvenog napretka? U tom svetlu ne čudi što je kancelar Nemačke Olaf Šolc ad hok došao u Beograd da se zajedno sa Vučićem smeška dok se potpisuju litijumski sporazumi i svojim prisustvom pomogne naprednjačkoj propagandnoj mašineriji da građanima Srbije omili projekat “Jadar”
Berza je odmah reagovala na vest o povlačenju predsednika SAD Džozefa Bajdena iz trke za drugi mandat i na njegov predlog da ga, kao kandidata, zameni potpredsednica Kamala Haris. Tako je već 22. jula S&P 500 porastao za preko jedan odsto. Naime, investitori su dobili jasnu sliku u vezi sa stanjem Demokratske liste, pogotovo pošto se Bajdenovom predlogu pridružilo nekoliko istaknutih demokrata, pre svega siva eminencija demokrata Nensi Pelosi. Istraživanja javnog mnjenja koja su odmah rađena pokazala su da su sada šanse izjednačene
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
