Umesto turbina okreće se novac

...

Čuveni kolaps Elektroprivrede Srbije desio se 21. decembra 2021. kada je usled pokušaja inovacije u proizvodnji električne energije u naprednjačkoj režiji i pod nadzorom Milorada Grčića, u termoblokovima TENT-a loženo blato, a zabrinuti predsednik Vučić izrazio želju za samoubistvom vešanjem o luster. Kriza koja je usledila dovela je do toga da je ogroman broj građana Srbije u svojim mobilnim telefonima instalirao aplikaciju Energy Flux u želji da prati rad elektroenergetske delatnosti u Republici Srbiji. Gledali su svi tih dana u telefon prateći proizvodnju, uvoz, cenu na spot tržištu… Množili i sabirali gubitak EPS-a sve dok se na kraju krize (krajem 2022) taj gubitak nije zaustavio na milijardu i šest stotina miliona evra.

U međuvremenu, “Mića je otišao da radi nešto drugo”, a pogođeni zločinima u “Ribnikaru”, Orašju i Maloj Duboni, Novom Sadu i građani-vlasnici EPS-a odvikli su se od praćenja pomenute aplikacije. Iz medija su saznali da je već tokom 2022. godine, agilni v. d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević ogromnom energijom, stručnošću i znanjem, sa svojim timom počeo proces oporavka EPS-a od onih “inovacija”. Finansijski stabilizuje preduzeće umešnim “igranjem” na berzi električne energije, interventnim uvozom nedostajućih količina uglja iz zemalja okruženja i označavanjem 2023. kao godine koja mora biti prekretnica.

Nekako u isto vreme kada je postavljen Tomašević, Srbija je čula i za mladu, ambicioznu bankarsku službenicu, majku četvoro dece, uzornu suprugu francuskog biznismena, bivšeg ragbiste i triatlonca Kristofa Negrea, Dubravku Đedović Negre. Ona je na mestu ministra rudarstva i energetike zamenila Zoranu Mihajlović. Poslovne ideje i planovi ovo dvoje, u tom trenutku ključnih ljudi elektroenergetske delatnosti, od samog početka se nisu poklapali i pošto je simpatična i cinično drska Dubravka, za razliku od stalno pokretnog i za medije zatvorenog Tomaševića postala bliža srcu predsedniku Aleksandru Vučiću, uspela je da ga ubedi da bez prelaska JP EPS u AD EPS, sa novom strukturom upravljanja i norveškom primesom u modeliranju preduzeća, te smene Tomaševića nema šanse za poslovni uspeh. Sve ovo se i desilo 15. juna 2023.

Na taj dan EPS je na svojim deponijama imao 1 965 000 tona uglja, a u akumulacijama hidroelektrana 656 GWh električne energije, uspešno urađene godišnje remonte i započet novi investicioni ciklus. Do tog dana, EPS je ostvario finansijsku dobit za 2023. godinu nešto više od pola milijarde evra. U 2023. godini, Vlada Republike Srbije dozvolila je tri poskupljenja električne energije (maj, septembar i novembar), tako da je cena elektične energije dobila tržišnu kategoriju za razliku od prethodne socijalne.

“POBOGU LJUDI, ŠTA TO RADITE”

Na talasu Tomaševićevog zaleta i njegovih rezultata, novo AD, sa novim generalnim direktorom, izvesnim Živkovićem koji predsedava Izvršnom odboru koji nadgleda Nadzorni odbor pod vođstvom predsednika Olufa Ulsetha, a sve pod budnim okom Skupštine Dubravke Đedović – ovaj put Handanović – 2023. bila je uspešna za AD EPS, sa poslovnim uspehom od nešto manje od milijardu evra. Značajan uspeh, no realno, novo rukovodstvo EPS-a nije imalo dovoljno vremena da pokvari ono što je prethodno rukovodstvo započelo.

Da bi zatrli tragove Tomaševićevog postojanja i rada u EPS-u, u septembru su mu uručili otkaz, a i šta će im neko ko bi mogao da ih pita u danima koji slede: “Pobogu ljudi, šta to radite?”

Naime, već 2024. počinje da otkriva tragove iako nije bilo snega. Za uvoz uglja AD EPS će u ovoj godini za 5 miliona tona potrošiti isto novca koliko i za kompletnu proizvodnju iz RB Kolubara (nešto oko 22 miliona tona). To će proizvođačku cenu finalnog proizvoda EPS-a, električnu energiju, poskupeti za 50 odsto jer tih 27 miliona tona košta duplo više nego da je svih 27 miliona proizvedeno u Kolubari. Rebalansima planova (naravno, uvek u proizvodnom smislu na dole) stvara se podloga da finansijski rezultat na kraju godine ipak bude u plusu, ali važno je znati da je Tomaševićev tim planirao dobit od 74 milijarde dinara za 2024. godinu, a plan Dubravke Đedović je 22 milijarde.

Dolazak stranaca u rukovodeće strukture EPS-a doneo je EPS-u i nešto dobro jer poznato je da politika predsednika Srbije ima dva lica. Jedno “čvrsto i nepokolebljivo” za domaću upotrebu, a drugo popustljivo i snishodljivo prema strancima. Jedini pozitivan pomak koji je novo rukovodstvo EPS-a napravilo je to što su iz nameta EMS-a i ODS-a, zbog naknade gubitka u mreži, prema EPS-u skinuli namet od 36 milijardi dinara.

Jako je zanimljiv i život zaposlenih u EPS-u, jer imaju potpisana dva kolektivna ugovora ,,i sa Đokinim i sa Picijem”, tačnije sa dva krila jednog ,,sindikata” od kojih formalno ni jedan (Kolektivni ugovor) nije zakonit i, naravno, zbog toga, nigde i nije objavljen.

PAD VREDNOSTI

Politika zarada i dalje je potpuno nejasna jer iako svi zaposleni u AD EPS imaju ugovore kod jednog poslodavca, zarade ostvaruju sa različitom vrednosti radnog časa u zavisnosti od ogranka u kom rade (Zakon o radu utvrđuje jedinstvenu cenu radnog časa kod istog poslodavca).

AD EPS je daleko od sposobnosti i stručnosti iako su u više navrata potrošili višemilionske (u evrima) sume novca za plaćanje raznih konsultantskih kuća za izradu jedinstvene metodologije za vrednovanje radnih mesta po osnovu složenosti, odgovornosti i uslova rada, te da istu usvoje i ozakone svoje poslovanje u odnosu na vrednovanje rada. Poslali su ponudu sindikatu/ima o uvođenju jedinstvene vrednosti radnog časa, ali sa izmenom koeficijenata vrednosti radnog mesta (jedina konstantna vrednost za utvrđivanje osnovne zarade), bez ikakve analize i stručnog rada, već samo dajući značaj vrednosti radnog časa.

Ko išta zna o ekonomiji i menadžmentu zna da je VRČ izvedena veličina iz mase zarada, trenutnog stanja zaposlenosti (mase koeficijenata u datom mesecu kao rezultata fluktuacije zaposlenih) i broja ostvarenih sati rada, naknada i sati za uvećanu zaradu. Dakle, VRČ je posledica zatečenog vrednovanja, manje-više slučajnog broja i strukture zaposlenih i planirane mase zarada koja može biti dobro, ali i loše isplanirana.

Svaka anomalija u VRČ-u izazvana neadekvatnim planiranjem ili nepovoljnim stanjem zaposlenosti u ogranku preneće se na koeficijente i tako postati trajna anomalija u vrednovanju rada. U osnovi, nastavlja se naprednjačko divljanje u obezvređivanju zarada zaposlenih u EPS-u, što se najbolje vidi iz primera odnosa zarada u EPS-u i ostatku privrede Republike Srbije (svuda u Evropi taj odnos je drastično u korist zaposlenih u elektroprivredama). Kao nulte godine naprednjačke vlasti – 2012 – taj odnos je bio 1,85:1, a 2024. godine taj odnos je 1,11:1. Takav pad vrednosti zarada u EPS-u najslikovitije se vidi iz primera da je penzija EPS-ovog penzionera sa penzionerskim stažom od 2-3 godine veća od zarade zaposlenog EPS-a na istom radnom mestu sa koga je otišao pomenuti penzioner. Takvo preduzeće nema nikakvu šansu da u redu zaposlenih zadrži nekoga ko išta zna, vredi i hoće da radi.

POLITIKA PEGLANJA

I na kraju, još jednu novinu je doneo uticaj troje Norvežana u Nadzornom odboru AD EPS-a. Na stranu to što niko nije kvalifikovano demantovao da vrednost mesečne naknade za njihov rad (i ostalih četvoro članova NO) iznosi 20 000 evra mesečno, nego što je opravdanje za njihovo dovođenje bilo da će oni značajno doprineti popravljanju procenta uticaja proizvodnje iz hidropotencijala u odnosu na ukupnu proizvodnju električne energije u proizvodnim kapacitetima AD EPS-a.

Medutim, mi koji i dalje pratimo aplikaciju Energy Fluks vidimo nešto sasvim drugačije. Iako je godina zaista bila sušna, nedopustivo je da već 30-ak dana proizvodnja električne energije u EPS-ovim hidroelektranama većinski deo dana ne prelazi 500 MW. Vrlo često je ta proizvodnja u nivou proizvodnje iz vetroparkova. Očito je da ekonomske gromade Handanović i Živković, vođeni idejom “važno je da se obrće” (ne turbina nego novac), a štiteći se odredbama Zakona o energetici i snabdevanjem električnom energijom kao jedinom elektroenergetskom delatnošću od opšteg interesa, svakodnevno uvoze značajne količine električne energije, plaćajući istu od 100-700 evra po MW, a prodajući je po 90, a kineskim preduzećima (Ziđin, Železara Smederevo…..) i po 75 evra po MW.

Onaj procenat učešća proizvodnje iz obnovljivih izvora lako se uvečava (pegla) kada se proizvodnja iz termoblokova spušta. Naravno, ovaj način poslovanja AD EPS je knjiški primer kako se obezvređuje i uništava nešto što se želi otuđiti u politici gubitka svake vrste suvereniteta i nezavisnosti. Kao što je pohlepa i korupcija ubila 15 ljudi u Novom Sadu, tako se u ovom trenutku čini (svakome ko išta zna o EPS-u) da će isti razlozi uništiti i otuđiti EPS, pogotovo što se već uveliko šuška da EPS (Srbija) nema novca da vraća kredite i da zajmodavci već vrše pritisak da uđu u posed EPS-a (neki kažu da su već uzeli kao zalog određenu količinu zlatnih poluga iz trezora NBS).

Ostavke i zatvori tada ništa neće značiti jer ništa neće ostati kao vrednost posle ovog decenijskog pira pohlepe, korupcije, nestručnosti i izdaje svakog nacionalnog interesa. Postoji možda šansa, ali samo ako opet ne usklikne: “Ne dam Gazivode (EPS)!”

Autor je generalni sekretar SDS-a i sindikalni aktivista