Obnarodovana je do sada nepoznata slika Nadežde Petrović, koja je verovatno bila u kolekciji velikog hrvatskog kolekcionara i nekadašnjeg političara
Narodni muzej u Beogradu potvrdio je u utorak da je slika koju im je na ekspertizu doneo anonimni kolekcionar zaista rad Nadežde Petrović, i da se do sada nije znalo za nju.
Identifikovana je kao „Pejzaž“, ulje na šperu, dimenzija 30,3x25cm.
Kolekcionar iz Hrvatske
Kako „Vreme“ saznaje, Pejzaž Nadežde Petrović je verovatno bio deo zbirke čuvenih hrvatskih kolekcionara i supružnika Ljube Volceve lekarke i Ante Cilige, političara, jednog od najžešćih kritičara staljinizma, poznatog disidenta.
Iz te kolekcije je, podsetimo, prošle godine u Srbiju stigla Venecija Nadežde Petrović koja je, posredstvom jednog ovdašnjeg kolekcionara, prvo pokazana na izložbi „Nadežda Petrović – Naslednici – Sledbenici“ u Galeriji slikarkinog imena u Čačku, a zatim je i ponuđena na otkup Narodnom muzeju zato što kao krovna muzejska institucija, ima prvo preče kupovine.
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja, odgovorila je negativno. Procenjeno je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stvaralaštvo Nadežde Petrović u okviru Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, kao ni stalne postavke Narodnog muzeja.
Ekspertiza Narodnog muzeja
Pejzaž je u Srbiju doneo jedan vojvođanski kolekcionar pre dve godine, i odneo je u Narodni muzej na ekspertizu.
U oktobru je prvo urađena analiza pigmenata boje u Institutu za nuklearne nauke Vinča, gde je potvrđeno da su svi pigmenti korišćeni početkom 20. veka kad je stvarala Nadežda Petrović. Zatim je tročlana komisija Narodnog muzeja na osnovu baze podataka za Nadeždu Petrović, upoređivanjem sa pigmentima njenih slika, zatim sa njenim slikama koje muzej poseduju i konzervatorskim ispitivanjima, nedvosmisleno utvrdila da je reč o originalnom delu Nadežde Petrović.
Na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela, pretpostavlja se da je slika nastala 1913. godine kada je slavna slikarka boravila na Kosovu i beležila toponime u vezi sa Prizrenom.
„Venecija“
Vojislav Noveski, vlasnik Moderne galerije u Beogradu, koja je posredovala da se Venecija Nadežde Petrović nađe na pomenutoj izložbi u Čačku, kaže za „Vreme“ da je kupac i sadašnji vlasnik novootkrivene slike Nadežde Petrović „dobro postupio što ju je otkupio pa tako i doneo u zemlju, a zatim i zato što ju je dao na stručnu ekspertizu Narodnom muzeju. Njihova ocena je garancija da poseduje originalno Nadeždino delo. Kao što je poznato, njena dela su veoma retka na tržištu.“
„Opus Nadežde Petrović, koja je pokretač modernizma u Srbiji, je nevelik, ona je za svog kratkog života naslikala manje od 300 slika, i svako njeno delo koje se otkrije ili donese u zemlju je pravi događaj“, naglašava Noveski.
Pretpostavlja da će sadašnji vlasnik Pejzaža prodati sliku, te „da će se uskoro pojaviti na tržištu“.
Naravno, kao i Veneciju, prethodnu sliku Nadežde Petrović koju je vratio u Srbiju privatnik a ne institucija, i Pejzaž će moći da otkupi Narodni muzej, ako mu bude odgovaralo.
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
