Plate za rad u kiosku u Beogradu i do 90.000 dinara

Na polici jednog kioska u Beogradu osvanuo je oglas da im je potreban radnik.

“Utičite na visinu svojih primanja i izaberite svoje mesto rada”, navodi se u oglasu.

Osnovna plata iznosi 75.000 dinara, za 48 sati rada na nedeljnom nivou. Ipak, to je iznos bez raznih bonusa i stimulacija, koji ovu cifru dižu još više.

Za preporuku novih kolega i zainteresovanih za poziciju prodavca, radnici dobijaju bonus u iznosu od 10.000 dinara.

U uglu oglasa se smeši i cifra od 90.000 dinara, a nabrojane su i brojne pogodnosti koje čekaju buduće zaposlene.

Dodatna zarada na osnovu rezultata rada, mogućnost napredovanja, fond solidarnosti za radnike i njihovu decu,novogodišnji paketići za decu i razne nagrade stoje u ovoj ponudi.

Takođe, roditelji imaju prava na slobodan dan za polazak u školu deteta u prvi razred osnovne škole, a deca dobijaju i poklon paket školskog pribora.

Povećanje prosečne plate

O tome da će prosečna plata u Srbiji rasti i do 1.400 evra u 2027. godini, a da će minimalna zarada biti oko 650 evra, slušamo stalno od ministra finansija Siniše Malog.

Mali je najavio da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto, osim za prosvetne radnike i zaposlene u predškolskim ustanovama kojima će plate biti povećane za 12 procenata.

_„_Kada je rebalans u pitanju, pozitivan rebalans, dobar rebalans, upravo zbog toga što imamo, verovali ili ne, 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih. Ideja nam je da vidimo na koji način da te prihode podelimo ili usmerimo ka onome što nam je u ovom trenutku prioritet“, naglasio je Mali.

Kako je dodao, prihodi nisu slučajni, a srpska ekonomija u prvih šest meseci ove godine zabeležila je rast od 4,3 odsto, čime je, kako je naveo, druga ekonomija u Evropi po stopi rasta.

Nije sve tako bajno

Ekonomista Milan Kovačević je ranije za “Vreme” govorio o tome da je uobičajena praksa u Srbiji da vlasti predstavljaju, naizgled ogromne prihode, ali da je realnost nešto drugačija.

_„_Kod nas je običaj, godinama unazad da se planiraju daleko manji prihodi nego što bi realno trebalo da iznose, pa se kasnije vlast pohvali o mnogo većim prihodima u budžetu. Ono što je važno jeste da je nama nepoznato koliki su rashodi i kako se oni menjaju”, objašnjava Kovačević.

U poslednje vreme, kako je rekao, su dve oblasti, odnosno zdravstvo i prosveta u jako teškom položaju, te da je pitanje koliko će tačno više dobiti nakon rebalansa budžeta.