Srbija i Evropska unija

Festival licemerja i političkog biznisa

U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama

Pogledi: srpsko-francuski odnosi

Balkanski bolesnik i francuski doktor

Nema sumnje da je jaka Vučićeva želja da mu Makron (ili Emanuel, kako on voli da oslovljava francuskog predsednika), bude najbolji drug i zaštitnik. I eto nas na polju spoljne politike: Angela Merkel je prošlost, Šolc – nesiguran, Tramp – neizvestan, drž’mo se Makrona, i njemu je mandat do 2027

Nuklearna politika

Period poluraspada moratorijuma

Da li je sa odlaskom francuskog predsednika došao kraj famoznog Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih objekata i to na neslavan način, kroz prelazne odredbe? Nekako je izbegnut prirodni put da se prvo razvedete od antinuklearnog puta, pa da se onda venčavate sa nuklearkom, a ne da se zabrana sa tolikim efektima ukida tako što se dopisuje na margini Knjige venčanih

Lični stav

Poslednji poziv za ukrcavanje na let za Evropu

Nije slučajno što je trenutno najveći skeptik po pitanju pristupanja Evropskoj uniji ni manje ni više nego Aleksanadar Vučić. Njemu i samo njemu odgovara malograđanski status quo. Nedovoljno je hrabar da ispuni svoju radikalsku ambiciju i odrekne se evropskog novca, te nedovoljno hrabar da povuče državničke poteze i povuče društvo napred. Jer njemu je ovako dobro i dovoljno. Nama nije

Srpska diplomatija

Vulin kod Putina: Prst u oko Zapadu ili nastavak igre na „dve stolice”

Aleksandar Vulin sastao se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku. Brisel kritikuje Beograd zbog održavanja diplomatskih veza sa Moskvom uprkos težnjama ka članstvu u EU, dok premijer Srbije smatra da „nije ništa strašno" da se potpredsednik Vlade sastane sa Putinom i podseća da Srbija nije prekinula diplomatske odnose sa Rusijom

Komšijski odnosi

Andrej Plenković: „Navodno uhapšeni hrvatski špijun u Beogradu je kao Jeti“

Povodom posete Srbiji francuskog predsednika Emanuela Makrona, Plenković je rekao da su Francuzi „imali očito svoj komercijalni interes“

Hronika

Požari koji truju Srbiju: Gori kod deponije u Vinči i smetlište Botra kod Bečeja

Požari u deponijama u Srbiji su u poslednjih nekoliko meseci veoma česti. Gotovo da ne prođe dan da se ne pojavi vest o vatri na smetlištima širom zemlje. Najnoviji je prijavljen između deponije i instituta u Vinči

Demanti

Lajčak: Vučić nije u pravu povodom EU

Miroslav Lajčak je danas u Pragu demantovao Aleksandra Vučića koji je izjavio da Srbija 2028. godine neće biti deo EU. Rekao je da su pregovori sa Prištinom smetnja, ali i citirao Makrona po kome je put do EU popločan još u Ohridu

KiM

Kosovska policija još uvek blokira ulaze u preostale objekte Srbije na severu KiM

Zgrade lokalnih samouprava i drugih institucija Vlade Srbije u četiri opštine na severu Kosova i Metohije i dalje su blokirane, a ispred ulaza u njih stacionirana je policija

Naoružavanje

Petar Vojinović (Tango siks): Garancije za „rafale“ su u vezi sa datumom isporuke

Garancije o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne tiču bezbednosnih pitanja, jer Francuska prodaje opremu i onim zemljama koje su isključene iz prodaje opreme od Sjedinjenih Američkih Država, smatra glavni i odgovorni urednik portala Tango siks Petar Vojinović

Bioskop – 78 dana

Oda zaturenoj lepoti svedenosti

Autorka 78 dana odvažno se odlučila da čitav film, i to krajnje konsekventno i nadasve artikulisano, sprovede u delo u formi obrasca zvanog found footage, odnosno u maniru VHS tehnike, koja je i dalje bila najdostupnija i najdominantnija forma u “epohi” u kojoj se zbiva radnja ovog filma. Ovde je neophodno precizirati da se, izuzmemo li Vešticu iz Blera i tek nešto hitrih “epigona”, found footage retko javlja kao sveobuhvatan pristup celim tokom filma, nego je mahom povremeni ukras ili eksces

Lični stav

Razgoropađena vlast i javna dobra

Volja građana je sasvim jasna i nedvosmislena kada se radi o bar dva aktuelna politička pitanja u Srbiji: građanima Republike stalo je do očuvanja njene teritorijalne celovitosti i građani Republike ne žele da Rio Tinto rudari litijum u Srbiji. Prvo nije stvar nacionalizma, drugo nije stvar ekološkog aktivizma, a ni jedno ni drugo ne sme da bude stvar političkog oportunizma

Olimpijada 2024.

Trijumf kreativnosti

Između sada već mitske ceremonije otvaranja i ništa manje spektakularnog zatvaranja Olimpijade bili smo svedoci petnaest dana istinske “olimpijske sportske fešte” koja je nadmašila sva očekivanja, a najviše je iznenadila možda baš same Francuze, zatečene usred dve nedelje opšteg “blaženstva” i zaborava na “politiku i stvarni život”. No, glavna zvezda ovih OI ipak nedvosmisleno ostaje sam Pariz, grad domaćin

Olimpijada u Parizu

Francuska u stanju pripravnosti: Strah od novih napada

Ko je izvršio sabotažu na železničkoj i optičkoj mreži? Da li trag zaista vodi do radikalne levice i ko je do sada uhapšen? Koliko je Francuska za vreme Olimpijade ranjiva i da li „strani faktor“ hara zemljom

Druga strana Olimpijskih igara

Ko sabotira francuske pruge

Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije

San o slobodi Mikisa Teodorakisa (2)

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Olimpijske igre

Erdogan: Nemoral protiv hrišćanskog sveta u Parizu

„Pozvaću papu prvom prilikom da podelim s njim nemoral počinjen protiv hrišćanskog sveta i svih hrišćana", istakao je Erdogan, govoreći o ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu

Olimpijske igre u Parizu

Rusija kritikuje otvaranje Olimpijskih igara: Uvreda za hrišćanstvo

Zvaničnici i crkva u Rusiji osudili su ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, nazvavši je kulturnim samoubistvom i izrugivanjem hrišćanske tradicije. Na Olimpijske igre pozvan je samo mali broj ruskih sportista, a još manje njih se odazvalo pozivu da nastupaju kao „neutralni“ individualci

Olimpijske igre

Otvaranje Olimpijade: Kiša Parizu ništa ne može

Rizik se isplatio: spektakl otvaranja 33. letnjih Olimpijskih igara u Parizu je uprkos kiši pred oko 300.000 posmatrača na ulicama zasenio sva otvaranja svih velikih sportskih takmičenja ikada. Francuska je iz rukava izvukla svoju grandioznu kulturu i spojila istoriju sa modernim dobom

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije (1)

San o slobodi Mikisa Teodorakisa

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Francuska

Kako su ojačali desničari: „Pariska kasta“ ne razume narod

U Parizu malo ko ima automobil, kaže istraživač javnog mnjenja Žerom Furke. To je jedan od razloga zašto tamošnje elite slabo razumeju narod i zašto sve više glasova odlazi desničarima

Dijalog između Beograda i Prištine

Znakovi života bez naznaka ozdravljenja

Kako je moguće da je sporazume teže sprovesti nego postići? Analitički se može samo reći da je to rezultat nedovoljnog pritiska Zapada, nepostojanja političke volje zvaničnog Beograda i zvanične Prištine, ali možda je i metodologija prevaziđena. Ovakva stagnacija ne daje rezultate, tako da i nema velikih očekivanja od dijaloga koji je i Beogradu i Prištini jedan od glavnih uslova za nastavak evropskih integracija

Nuspojave

Treba se znati bojati

Ne boje se odgovorni ljudi carinika ili predsednika, nego se boje suseda, rođaka, prijatelja i mnoštva neznanaca s kojima dele političku zajednicu, te naposletku i samih sebe

Francuska

Novi pokret otpora

Nakon što je ničim izazvan raspustio parlament u želji za razjašnjenjem na unutarpolitičkom planu, predsednik Makron dobio je upravo suprotno. Nakon neočekivanih obrta, posebno između dva izborna kruga, Francuska se našla u situaciji da je politička scena podeljena na tri gotovo nepomirljiva politička bloka – od kojih nijedan nema dovoljnu većinu u parlamentu. Da li je Francuska postala zemlja “kojom se ne može upravljati”

Izbori u Velikoj Britaniji

Propadanja, obećanja, stvarnost

Posle 14 godina obeleženih skandalima, pogubnim odlukama, urušavanjem standarda i kvaliteta života, Konzervativna stranka u Velikoj Britaniji izgubila je izbore. Torijevci, kako ovde donekle pežorativno nazivaju članove Konzervativne stranke, izveli su zemlju iz Evropske unije, povećali fakultetske školarine na 9000 funti, što je oko 10500 evra godišnje, i dokrajčili nekadašnji ponos nacije – besplatni sistem zdravstvene zaštite, NHS

Analiza

Ko će i kuda da povede Francusku – i Evropu

Francuzi su svakako glasali za promene, ali kakve? Jasno je da ogromna većina nije htela desničarsko Nacionalno okupljanje i da više ne podržava politiku Emanuela Makrona. Ali kakvu politiku žele? Od toga ko će i u kom pravcu povesti Francusku u dobroj meri zavisi i bezbednost i budućnost Evropske unije

Francuska

U drugom krugu parlamentarnih izbora najviše glasova je osvojila levica

Levičarski Novi narodni front osvojio je najviše mandata u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj. Sledi centristička koalicija okupljenja oko predsednika Emanuela Makrona "Zajedno", a favorizovano desničarsko Nacionalno okupljanje završilo je tek na trećem mestu