Žena koja je sram poslala tamo gde mu je mesto

Najvažniji događaji godine po pravilu su ratovi, naučna otkrića i tome slično. Odlazeća, 2024. ostaće upamćena po tome što ju je, na svetskoj sceni, obeležila jedna sedamdesetdvogodišnja žena iz Mazana, sela na jugoistoku Francuske, sa svega 6000 stanovnika. Žizel Peliko ime je koje danas ceo svet zna, ime žene koja je užas koji joj se dogodio pretočila u hrabrost i postala super-heroina. Silovana je čitavu deceniju, dok je bila drogirana i bez svesti. Polovinom decembra, 51 muškarac, uključujući njenog supruga Dominika Pelikoa, proglašen je krivim, a Dominik je osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.

KAKO JE SVE POČELO

Bio je septembar 2020. kada je policajac u jednom marketu primetio starijeg čoveka koji tajno zavlači telefon ženama pod suknje i pravi fotografije. Čovek je uhapšen, telefon mu je oduzet, a onda su policajci otkrili potpuni pakao. Zbog materijala nađenih na telefonu tražili su nalog da pregledaju i njegov računar. A tamo, uz obilje drugog jezivog materijala, nađeni su sati i sati snimaka Žizel Peliko koju su u periodu od 2010. do 2020. silovala 83 nepoznata muškarca i Dominik.

Žizel je na snimcima evidentno bila bez svesti. Štaviše, nije ni znala šta joj se događalo dok joj policija, oprezno, nije saopštila. Jedan od policajaca prvo joj je pokazao nekoliko fotografija na kojima je prepoznala sebe. Onda ju je pripremio na to da snimaka ima mnogo više. Žizel je videla snimke i nije se sećala nijednog od događaja, niti je znala ko su muškarci sa snimaka. Bar ne svi. Neke je prepoznala kao komšije iz Mazana, ali većina joj je bila potpuno nepoznata.

“Sve mi se srušilo, sve što sam gradila 50 godina”, rekla je Žizel u jednom od intervjua opisujući reakciju na snimke. Pedeset godina gradila je brak sa Dominikom. Toliko su bili venčani i za to vreme dobili su troje dece koja danas stoje uz svoju majku.

Žizel je, štaviše, mislila da boluje od Alchajmerove bolesti. Imala je, tokom godina, rupe u sećanju. Možda najznačajniji alarm bio je kada je otišla kod frizera, a sutradan ujutru dobila napad panike kada je videla sebe u ogledalu. Nije znala šta joj se dogodilo sa kosom. Zbog toga je obilazila specijaliste i dobijala terapiju za demenciju.

ŠTA ŽIZEL NIJE ZNALA

Ispostavilo se, međutim, da je Žizel Peliko sasvim zdrava žena. Uzrok njenih tegoba bile su suludo velike količine sedativa koje joj je suprug godinama poturao u hranu i piće. Čekao je da se potpuno onesvesti, a onda, preko jezivih sajtova za razmenu partnera, pozivao muškarce da imaju seksualne odnose sa njom i to snimao. Od 83 muškarca, policija je identifikovala 50. Suđenje im je počelo u avgustu ove godine i već tada se znalo da će trajati četiri meseca.

Tek tada, u avgustu, francuska i svetska javnost saznali su za ovaj slučaj. U Francuskoj, suđenja za seksualno nasilje po pravilu se odvijaju bez prisustva javnosti, uz strogo čuvanje identiteta žrtve.

Žizel Peliko nije želela anonimnost. Međutim, nije mogla tek tako da je odbije. Svoju želju morala je da obrazloži sudu i da čeka odluku o ukidanju sopstvene anonimnosti. “Vreme je da sram promeni stranu, a sram je njihov, ne moj”, rekla je sudiji misleći na svoje silovatelje. “Sreća je da imam dokaze, a to je veoma retko. Dakle, moram da prođem kroz sve ovo u ime svih drugih žrtava.”

Kasnije, kada su je novinari opisivali kao hrabru, rekla je: “Ne, ovo nije hrabrost, ovo je volja i odlučnost da promenim društvo u kom živim”.

Snimak 50 bednika koji stoje u redu ispred suda u Avinjonu obišao je svet. Stoje jedan iza drugog, najrazličitijih fizionomija, godina, zanimanja… Najmlađi je imao 26 godina i silovao je Žizel u dva navrata, jednom dok mu se supruga porađala. Ali, taj je bar priznao da je silovatelj. Istina, velika većina od ove pedesetorice rekla je da sebe smatra silovateljem, ali uglavnom “zato što tako glasi definicija silovanja”.

Ona nekolicina koja je odbila da prizna krivicu imala je prilično sumanute izgovore. “Mislio sam da je mrtva”, rekao je jedan od njih. Drugi je izjavio da nije kriv jer u to vreme nije znao šta je obostrani pristanak, pa je mislio kako je dovoljno to što je Dominik Peliko rekao kako je u redu da siluje njegovu ženu. Taj sebe smatra Dominikovom žrtvom. Treći je mislio da Žizel glumi da je bez svesti. Četvrti je priznao da ga silovanje privlači, ali da se razočarao iskustvom jer “voli kad žene vrište”.

KO SU OVI LJUDI

Pedeset i jedan identifikovani silovatelj Žizel Peliko mogao bi da zavede kako je na osnovu ove grupe moguće napraviti profil silovatelja. E, pa nije. Raspon godina im je od 26 do 74. Neka od zanimanja su im: medicinski tehničar, novinar, mesar, zatvorski čuvar, agent za nekretnine, IT inženjer, socijalni radnik, vojno lice, vozač kamiona, nekoliko farmera…

Većina njih živela je u radijusu od 60 kilometara oko Mazana. Šestorica imaju prethodne presude za porodično nasilje, a samo dvojica su ranije osuđivani za seksualno nasilje. Dvadeset trojica imaju dosije u kom su sitnija dela, poput vožnje u pijanom stanju, posedovanja droge ili saobraćajnih prekršaja. Neki od njih poznavali su Žizel od ranije. Velika većina nije.

Dok su davali iskaze na sudu, neki od njih pokušali su da joj se obrate lično i da se izvine. Okretala je glavu kada bi govorili direktno njoj. Jedini trenutak kad je Žizel Peliko izašla iz sudnice bio je kad je jedan od silovatelja iznosio odbranu i rekao: “Da sam hteo nekog da silujem, ne bih odabrao ovu od 57 godina (toliko je Žizel imala kad je silovao, prim. nov.), našao bih neku lepu ženu”.

PRESUDA I POBEDA

Dana 14. septembra 2024. feminističke organizacije organizovale su proteste u 30 oblasti širom Francuske kako bi izrazile solidarnost sa Žizel i drugim žrtvama seksualnog nasilja. U oktobru je bilo daljih protesta podrške Žizel u Parizu, Lionu i drugim francuskim gradovima.

Suđenje je pokrenulo pitanje pristanka u francuskom zakonu i potrebe za revizijom krivičnog zakona koji trenutno definiše silovanje kao “svaki čin seksualne penetracije počinjen protiv druge osobe nasiljem, prinudom, pretnjom ili iznenađenjem”, bez pominjanja pristanka.

Dominik je 19. decembra 2024. osuđen za teško silovanje i dobio maksimalnu kaznu od 20 godina. Od preostalih 50 saoptuženih, 49 je proglašeno krivim za teško silovanje, pokušaj silovanja ili seksualnog napada na Žizel i osuđeno na zatvorsku kaznu od 3 do 15 godina. Jedan muškarac je proglašen krivim da je drogirao i silovao i sopstvenu ženu sa Dominikom, ali nije optužen da je počinio bilo kakav prekršaj protiv Žizel.

Govoreći 19. decembra nakon suđenja, Žizel je izjavila: “Kada sam počela, želela sam da osiguram da društvo zaista vidi šta se dešava i nikada nisam zažalila zbog ove odluke. Sada verujem u naše kapacitete da zajedno preuzmemo budućnost u kojoj svi, žene, muškarci, mogu da žive zajedno u harmoniji, u poštovanju i međusobnom razumevanju”.

Žizelina odluka da se odrekne anonimnosti i da se suđenje održi javno, kao i njeno dostojanstveno držanje tokom procesa, doveli su do široke podrške javnosti. Svakog dana napuštala je sud uz aplauz ljudi okupljenih ispred, njen lik se pojavljivao u uličnoj umetnosti, a slogani podrške lepljeni su na zidove oko zgrade suda. “Vreme je da sram promeni stranu”, Žizelina rečenica kojom se odrekla anonimnosti, postala je parola u mnogim kampanjama protiv seksualnog nasilja.

Australijska organizacija Australian Older Women’s Network, koja podiže svest o seksualnim napadima na starije žene, poslala je Žizel šal koji su napravile aboridžinske žene, a ona ga je često nosila na sudu. Preko svog advokata saopštila je da je bila dirnuta poklonom i vezom koja ujedinjuje žene širom sveta da se suprotstave nasilju nad njima.

Tako je Žizel Peliko postala ikona ženskog pokreta i simbol borbe za dostojanstvo žrtava seksualnog nasilja.

Žizel je uvrštena na Bi-Bi-Sijevu listu od 100 žena 2024. godine, a “Fajnenšel tajms” ju je naveo kao jednu od 25 najuticajnijih žena 2024. godine. Nakon presude, pristalice su se zahvalile Žizel na hrabrosti i proslavile kaznu izrečenu njenom mužu. Francuski predsednik Emanuel Makron zahvalio joj se na “dostojanstvu i hrabrosti” uz aplaudiranje stranih lidera kao što su španski premijer Pedro Sančez i doskorašnji nemački kancelar Olaf Šolc. Ana Redondo Garsija, španska ministarka za ravnopravnost, najavila je stvaranje novog prihvatnog centra u regionu Asturije za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja, koji bi nosio Žizelino ime.

Sama Žizel, nakon izricanja presude, rekla je da veruje kako je svet od tog dana drugačiji i bolji. I to je istina. Žizel je zaista svojim držanjem, odlukom da se odrekne anonimnosti i visoko podignutom glavom učinila svet boljim za žene. Jedino je pitanje koliko će dugo svet biti bolji posle ovoga. Borba za žensko dostojanstvo nas uči da nema zauvek dobijenih bitaka. Zato ovu moramo da čuvamo koliko god dugo možemo. Toliko smo dužni Žizel Peliko, kao ljudi, kao društvo i kao najbolji od svih svetova.