Nadstrešnica i korupcija: Predmet vodi „tužilac lojalista“?

Suština prenošenja predmeta o koruptivnim delima u vezi sa radovima na Železničkoj stanici u Novom Sadu na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je stavljenje pod kontrolu tog veoma ozbiljnog predmeta, razvlašćivanje tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i dovođenje tužioca lojaliste na njegovo mesto, dakle – kontrola štete, kaže za „Vreme“ advokat Ivan Ninić.

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je donela odluku da spisi tog predmeta iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu budu dostavljeni Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Selidba tužioca

Međutim, Ninić ističe da to prenošenje predmeta karakteriše i jedan paradoks, jer u TOK nije preseljen samo predmet i spisi, što je nesporno ovlašćenje javne tužiteljke Zagorke Dolovac.

„Ona je uz predmet otišla i korak dalje i preselila i svog tužioca Aleksandra Barca koji radi u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a nedavno je izabran za za tužioca u novosadskom Apelacionom tužilaštvu. Vrh države i Zagorka Dolovac žele da iz tog slučaja eliminišu Mladena Nenadića i tužioce TOK-a koji su pod Nenadićevim nadzorom“, kaže Ninić.

On dodaje da je to urađeno zato što postoji „sukob“ na relaciji Nenadića, Dolovac i ministarska pravde Maja Popović.

„Vrh države očigledno strahuje od toga što tužilac koji nije pod kontrolom u TOK može predaleko da ode u predistrazi, usmeri istragu u nekom drugom pravcu i da izgradi vlastitu moć kroz taj predmet“, kaže Ninić.

Foto: Tanjug/ Nenad Mihajlović

Da sve ostane „u krugu prijatelja“

On ukazuje da je vrhu države i Zagorki Dolovac, „koja servisira vrh države – kritično važno da se svaki papir, radnja i transakcija u predmetu pažljivo analiziraju i ostanu u krugu prijatelja, kako bi se izbeglo svako iskakanje koje je moguće ako ne predmetu radi tužilac TOK stalno izabran na tu funkciju“.

„Aleksandar Barac je upućen kao ispomoć TOK-u. Došao je s ograničenim mandatom i na ograničeni period, ne bi li se bavi predmetom dok traju društvene tenzije, dok su studenti na ulici“, kaže Ninić.

On smatra da bi se Barac povukao u Novi Sad ukoliko bi pritisak javnosti splasnuo.

„Suština je da sve što se dešavalo sa projektom vrednim 65 miliona evra ostane u krugu prijatelja, a nema nikakve dileme da devet izabranih tužilaca TOK-a imaju kapacitete, znanje i stručnost, samo su im potrebne odrešene ruke. Dolovac dovođenjem svog tužioca Barca vezuje ruke u koje očigledno nema poverenja. Predmet je zadužio čovek u koga vlast ima ogromno poverenje, i kako se seli predmet tako se seli i tužilac. Dovođenje tužioca lojaliste je najbolji primer da će se i ova istraga odvijati u kontrolisanim laboratorijskim uslovima i da se javnost sluđuje, jer se u pozadini odvijaju zakulisne radnje u pravosudnim hodnicima i budžacima koje prosečan građanin ne može ni da vidi ni da razume“, ocenjuje Ninić.

On ističe da je važno ispitati transakcije, cene, vrsta i količine materijala ugrađenog u rekonstrukciju nadstrešnice.

Izvođači radova nesporno povezani s vlastima

Dodaje da su studenti u pravu kada kažu da nisu ispunjeni zahtevi, jer se pod ispunjenjem zahteva misli upravo na dokumentaciju o krajnjim transakcijama koja nije dostupna.

„Ta hidra od 150 podizvođača i na stotine dobavljača je putokaz gde je novac otišao. Sav novac koji je iskorišćen za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, ali i samu prugu imaju svog krajnjeg korisnika. Potrebno je samoo identifikovati da li su ti korisnici firme u zemlji ili firme u inostranstvu, pravna ili fizička lica osnivači tih firmi i preduzetničkih radni, što je trenutno enigma, ali oni su nesporno povezani sa vlastima. Da nije tako vrh države ne bi ulagao toliki napor da tri meseca odlože bilo kakvu istragu o tokovima novca i realizaciju ugovora“, kaže Ninić.

On ocenjuje da nema nikakve dileme da je ljude na Železničkoj stanici u Novom Sadu ubila korupcija, a da „vlast zakopava tu korupciju ne bi li cela priča otišla u zaborav“.

„Indikator da je prokejekat koruptivan i da je novac ispumpan je procena preliminarnih troškova koje je uradio Institut CIP. Ako je CIP rekao da bi nešto terbalo da košta 3,5 miliona evra, nije jasno kako je na kraju moglo da košta 16 miliona evra. Činjenica da je kvadratni metar rekonstrukcije plaćan 6000 evra morao da bi uključi crvene lampice u tužilaštvu“, napominje Ninić.

Foto: FoNet / TV FoNet

Za šta bi sve optuženi mogli da odgovaraju

On ukazuje i da je svaki tužilac samostalan u svom radu, pa bi tako i Aleksandar Barac na kraju trebalo da proceni da li ima mesta za podizanje optužnice,

„Barac je taj koji bi trebalo da potpiše naloge za hapšenja, ako do njih dođe. Mladen Nenadić je formacijksi šef TOK, ali je poslednja reforma pravosuđa iznedrila takav pravni temelj da tužilac koji vodi slučaj praktično odgovara za njega“, objašnjava Ninić.

Hipotetički, ako bude došlo do podizanja optužnica za odgovorne i njihova hapšenja, Ninić navodi da su brojna krivična dela za koja bi oni mogli da budu optuženi.

„To su zloupotreba službenog položaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, primanje i davanje mita, zlouoptreba u postupku javne nabavke, pranje novca i trgovina uticajem. Inženjer Zoran Đajić kaže da su falsifikovani građevisnski dnevnici, da su stavljeni pečat i potpis ljudi koji u to vreme nisu bili u firmi ‘Starting’, pa je pitanje da li je overavanje poslovne dokumentacije sa pečatom inženjera koji nisu bili u radnom odnosu zloupotreba samog pečata tog lica ili je to sve rađeno u okviru jedne kriminalne grupe koja je napravila prethodni plan kako da izvuče što više novca i konvalidira sve nezakonitosti u samom projektu i stvori privid da je realizacija projekta u potpunosti zakonita“, objašnjava Ninić.

Koga bi sve mogla da obuhvati istraga

On kaže i da bi, ako bude volje, istraga mogla da se proširi na veliki broj ljudi.

„Pošto se u projektu javljaju i strane firme, tužilac mora da zatraži zahtev za prikupljanje informacija i dokumentacije posredstvom međunarodne pravne pomoći. To znači da tužilac preko našeg Ministarstva pravde mora da se obrati drugim vladama i državama, pre svega Francuskoj, Kini i Mađarskoj, ne bi li se došlo do podataka o prebacivanju novca u te države“, kaže Ninić.

Međutim, on ističe da je pitanje je da li za tako nešto postoji politička hrabrost „imajući u vidu odnose Aleksandra Vučića sa čelnim ljudima tih država“.

„Ti odnosi su prisni, i upravo je rekonstrukcija pruge sa Železničkom stanicom u Novom Sadu posledica dogovora na visokom državnom nivou na marginama nekih sastanaka ili ručkova. Aleksandar Vučić je bio u prilici da svojoj braći Siju, Makronu i Orbanu ponudi da zarade nešto na tom infrastrukturnom projektu. Nisu Kinezi na Guglu našli ‘Starting’, niti je bilo ko iz ‘Infrastrukture železnice Srbije’ na Guglu našao mađarsku firmu koja je vršila nadzor ili francusku firmu. Same cifre koje figuriraju u ugovorima sa Mađarima ili Francuzima nas upućuju na zaključak da nešto nije u redu“, objašnjava Ninić.

Foto: Tanjug/ Nenad Mihajlović

On navodi da je TOK ovlašćen da osumnjiči i ispita široki krug ljudi i ukazuje da je u realizaciji tog projekta figurira više stotina ljudi.

„Iz do sada objavljene dokumentacije smo saznali da postoje ljudi iz pojedinih kabineta, ljudi iz senke koji su vukli konce u ime i za račun Aleksandra Vučića, poput šefa kabineta predsednika Srbije i oni koji se ne pojavljuju u javnosti, kao Nataša Vukšić. Oni su ostavili tragove o tome u toj dokumentaciji. Velika je enigma ko sve može da ispliva ukoliko se tužilaštvo ozbiljno bude bavilo predmetom. Ključno je procesuirati ljude koji su dogovorili vrstu, količinu i cene radova, a ostali šrafovi u toj piramidi moći su samo realizovali to. Ovde je vrh države dogovorio koliko će da košta rekonstrukcija Železničke stanice, svi izvođači i podizvođači su morali da se ukalupe u taj dogovor i da realizuju talove dogovorene na najvišim, međudržavnim nivoima“, zaključuje Ninić.