Radioaktivni nadzor

Sećate se kompanije “Ežis”? Ako niste do sada gradili nekakav infrastrukturni objekat, na primer metro ili reaktor, niste u industrijskom dizajnu ili saobraćaju, nema mnogo razloga da vam je poznata ova francuska kompanija, originalnog imena “Egis” i sa sedištem u idiličnom gradiću Gijankur, u departmanu Ivlen, na severu Francuske. No, njeno ime ste možda čuli nakon čudovišne tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada se, nakon sporne rekonstrukcije, 1. novembra 2024. srušila betonska nadstrešnica i ubila 15 ljudi. Naime, kompanija “Ežis” je upletena u poslove oko izgradnje koja je dovela do najmasovnijih studentskih protesta u istoriji Srbije – kao član šestočlanog konzorcijuma, “Ežis d.o.o.” radio je nadzor u ovom poslu. Osim da je bila pomenuta kao učesnik poslova oko nadzora, domaća javnost se od novembra naovamo nije mnogo bavila detaljima rada ove kompanije koja u Srbiji za Vladu i različita ministarstva inače izvodi još projekata. Možda niste znali, ali Ministarstvo rudarstva i energetike u ostavci angažovalo je upravo “Ežis” da izradi – tehničku studiju o primeni nuklearne energije u Srbiji.

Uplašili ste se? Nema razloga za strah, nije reč o istom ogranku kompanije. Posao dizajna razvoja nuklearne elektrane u Srbiji radi kompanija “Egis Industries”, što je druga kćerka firma iste francuske grupe i za koju ne bi bilo lepo, a možda ni opravdano sumnjati da im se igde srušio neki nuklearni reaktor, a kamoli obična nadstrešnica. Možda ste zapazili kako ministarstva u ostavci, kao u onim bizarnim pričama o ljudima koji nakon prodaje stana skidaju česme pre dolaska novih vlasnika, ovih dana ubrzano pokušavaju da pozavršavaju šta mogu, što je i dovelo do onih famoznih šezdesetak tačaka dnevnog reda u parlamentu. Tako, između ostalog, nisu dovršeni ni brojni nuklearni poslovi ministarke u ostavci Dubravke Đedović Handanovć, a među njima i razvoj plana reaktora sa francuskom firmom “Egis Industries” koja ga je dobila u partnerstvu sa čuvenim EDF (Electricite de France).

Reč je o projektu koji će biti gotov u narednih mesec dana i njegova je vrednost samo 120.000 evra. No, njegove će posledice u budućnosti vredeti milijarde i milijarde evra. “Ežis”, prema projektnom zadatku, priprema studiju o troškovima, lancu snabdevanja, partnerima, kao i različitim dostupnim tipovima nuklearne tehnologije na tržištu i pridruženim kompanijama koje razvijaju ove tehnologije, kao i broju postrojenja u svetu (izgrađenim, u izgradnji, najavljenim, planiranim). Ključni zadatak je da identifikuje do osam konvencionalnih nuklearnih tehnologija za koje se smatra da su podudarne sa potrebama Srbije, mada je Ministarstvo tražilo da se uzmu u obzir i takozvani mali modularni reaktori (jedini smisao toga je da se ispune želje lica koje obavlja funkciju predsednika Republike i koji je o njima onoliko govorio). “Ežis” će dati i okvirnu procenu prednosti, nedostataka i rizika. Ako stvari u dalekoj budućnosti ikada krenu po zlu sa srpskim nuklearnim reaktorom, istraživački novinari će bez ikakve sumnje procenu rizika vezati za okolnosti u kojima je načinjena, dok se u zemlji odvija više do 350 protesta, naručilac posla je u ostavci, a izvršilac povezan sa padom nadstrešnice.

MORATORIJUM IZ GROBA

Ključna nevolja sa ovim poslom nije u završavanju dok novi vlasnici ne dođu po ključ, već bi zapravo mogla biti u trenutku početka. Naime, Odluku o dodeli ugovora, kao i projektnog zadatka, Ministarstvo je donelo još 13. septembra 2024, a to je čak dva meseca pre nego što je ukinut Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Ukidanje ovog zakona, u našoj javnosti dobro poznatog kao Moratorijum, dogodilo se u nizu čudnih okolnosti.

Nakon četiri decenije tokom kojih je definisao nuklearne prilike u Srbiji, Ministarstvo je odluku o ukidanju ovog zakona pokušalo da sprovede ubrzano i ugradi ga u prelazne odredbe Zakona o energetici. Dodatna nevolja je htela da ovaj akt na glasanje u Skupštinu dođe baš 25. novembra prošle godine, kada je na sednici na kojoj su bili neredi, izglasan bez suštinske rasprave, dok se predsednica parlamenta nadglasavala sa vuvuzelama i pištaljkama. Zakon je sada deo serije propisa usvojenih tog dana za koji je podnet zahtev Ustavnom sudu za ispitivanje zakonitosti, pa je sasvim moguće da Moratorijum zapravo i nije ukinut. Ostavimo li po strani onu strašnu “nezgodu” iz Novog Sada, otvoreno je pitanje da li je posao koji “Ežis” trenutno radi birajući koji nuklearni reaktor Srbija da izgradi, uopšte zakonit?

Moratorijum je, i bez “Ežisa”, zaista uklet dokument. Izvorno, stupio je na snagu još 1989. godine. Pre toga, u bivšoj Jugoslaviji snažno se razvijala nuklearna fizika, podstaknuta posleratnim neostvarivim snovima o jugoslovenskoj bombi, da bi krajem sedamdesetih došlo i do vrlo konkretne civilne primene. No, nakon Černobilja i potonje velike diskusije, protesta i tribina, usvojen je Moratorijum koji je Srbija zadržala i posle nestanka Jugoslavije, jednako restriktivnog.

Ovaj akt je potpuno zaustavio dalji razvoj nuklearne tehnike, da bi, decenijama kasnije, Srbija bila zemlja ne samo bez istraživačkih reaktora, bez nuklearnih katedri i institucija, nego i bez ikakve nuklearne ekspertize. Broj nuklearnih inženjera u Srbiji je nula. Ima izvesne ironije da bi, zbog prilika tokom usvajanja, Ustavni sud mogao da ospori zakone od 25. novembra, pa bi se ukinuti Moratorijum ponovo mogao vratiti iz groba. Za ministarstvo u ostavci ovo mora da je prava noćna mora – ako su sa naručivanjem studije od “Ežisa” ubrzano vozili sa ciljem da prođu baš tačno kad se crveno svetlo isključi, očigledno su promašili, i to za cela dva meseca, a sasvim je moguće da se sada semafor potpuno pokvario, te u Srbiji i dalje pokazuje crveno svetlo za nuklearne elektrane.

PORTFOLIO KORUPCIJE

Biće da ni “Ežis” nema mnogo sreće u Srbiji mada donedavno nije tako izgledalo. “Egis grupa” je ogromna međunarodna kompanija koja posluje u 100 država sa obrtom od oko dve milijarde evra godišnje i oko 20.000 zaposlenih. U svom portfoliju ima zaista impresivne projekte dizajna, ali je u fokus svetske javnosti došao zbog učešća u izgradnji naselja na Zapadnoj obali, čime je kršio međunarodne sankcije UN-a. Takođe, kćerke ovog preduzeća, “Egis Eau S.A.S.” i “Egis International S.A.S.” našle su se u središtu spora sa Inter-American Development Bank za optužbe o podvalama i koruptivnoj praksi, o čemu je potom sklopljena nagodba.

Činilo se, naime, da takvih nevolja “Ežis” nema u Srbiji, u kojoj vrlo zapaženo posluje poslednjih nekoliko godina. Prema pisanju domaćeg “Forbsa”, “Ežis d.o.o” beležio je “impresivne poslovne rezultate u Srbiji”, profit je povećavao svake godine za 100 odsto, sa čim je rastao broj projekata, kao i broj zaposlenih. Godine 2023. “Ežis” je imao 74 zaposlena i zabeležio prihod od oko milijardu dinara. Detaljniji uvid pokazuje da je “Ežis” počeo da dobija zaista impresivne projekte Vlade Srbije – angažovan je na dizajnu metroa u Beogradu, dizajnu pruge Beograd-Niš, kao i na poslovima nadzora u modernizaciji železničke pruge Novi Sad – Budimpešta. A onda je pala nadstrešnica.

U međuvremenu, Srbija je tokom 2024. zaplovila u nuklearne vode. Debate o nuklearnoj opciji u budućnosti, otvorene pre tri godine, u noći kada se “pokvarila” elektrana TENT (tada ju je, bez ikakvog povoda, dok su ljudi u EPS – pokušavali da spasu poslednji generator na mreži, prvi pomenuo tadašnji direktor EPS-a, a sada zvezda borbe protiv korupcije iz vladajuće stranke Milorad Grčić). Ideju će periodično potom otvarati lice na funkciji predsednika Republike, lansirajući čitav spektar ideja, uključujući morbidnu spekulaciju o kupovini pomenutih malih modularnih reaktora. Konačno, tokom prošlogodišnje posete francuskog predsednika Emanuela Makrona postalo je očito da Srbija, kao izrazito nenuklearna zemlja sa ljutim Moratorijumom, zaista razmišlja o nuklearnoj budućnosti.

Za to je izabrana Francuska koja je, kao velika nuklearna sila u mirnodopskoj primeni nuklearne energije sa čak 56 reaktora, relevantan nuklearni partner. Mada je odranije imala sporazum sa Ruskom Federacijom, Vlada Srbije je u aprilu 2024. potpisala Memorandum o razumevanju sa EDF-om, respektabilnom kompanijom koja je inače operator flote francuskih nuklearnih reaktora koji daju oko 70 odsto struje u ovoj zemlji. Kako su nedavno beogradski novinari koji su slušali jedan program Evropske delegacije “Puls Evrope” saznali od direktorke za poslovni razvoj, pa o tome i nešto napisali, EDF trenutno radi na pripremi Srbije za nuklearni razvoj.

No, uporedo sa jačanjem “francuskih veza”, Srbija je ipak ostala netransparentna. U nedostatku bilo kakve javne diskusije o nuklearkama, sa izuzetkom jednog događaja na Mašinskom fakultetu o nuklearnoj energiji i javnom mnjenju koji je paradoksalno bio skriveniji nego sastanak zaposlenih u BIA, ovaj proces je tekao bez jasnijeg ukazivanja na centralni nuklearni problem Srbije – nedostatak domaće ekspertize i nužnost da se što hitnije pokrenu obrazovni programi kako bi se ona osvojila u narednih petnaestak do dvadeset godina.

Istovremeno, Ministarstvo je u junu otvorilo i tender za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Republici Srbiji, na koji se javilo devet preduzeća. Pobedio je “Ežis” zajedno sa EDF-om zbog najbolje ocenjene stručnosti, mada je njihova ponuda bila najveća, pa je zato u septembru i dobio ugovor, uprkos tada još živom Moratorijumu. Ali, šta nije u redu, zar nije najvažnije da se posao što pre završi? Slično razmišljanje, na potonji užas cele zemlje, prethodilo je i nadstrešnici. Da li je to način na koji vlasti žele da izgrade i nuklearni reaktor u Srbiji?