Prema ranijem pisanju medija, poslednjih nedelja na adrese građana, vojnih obveznika, širom Srbije stižu pozivi za vojne vežbe. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za „Vreme“ da se radi o „razumnoj“ odluci jer je kasno reagovati ukoliko dođe do neočekivane krizne situacije
Za rezoluciju je glasala manjina od 43 procenata zemalja članica UN, dok je 57 odsto bilo protiv ili uzdržano. Nakon glasanja usledile su reakcije zvaničnika u Srbiji i regionu
Trenerima u SAD plate su redovne, ugovori sigurni, uslovi za trening fantastični, a obično im se pruža i više vremena za postizanje rezultata nego kolegama na Starom kontinentu
Za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici glasale su 84 države članice Ujedinjenih nacija. Protiv je bilo 19 zemalja, dok je 68 bilo uzdržano. Na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju, a nakon glasanja ogrnuo se zastavom Srbije
U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija danas će se glasati o rezoluciji o Srebrenici. Sednica počinje u 16 časova po srednjeevropskom vremenu. Srpski mediji uzdigli su ovo glasanje u sudbonosnu bitku za srpstvo kojem navodno neke antisrpske sile hoće da prilepe etiketu „genocidnog naroda“
To je samo simboličan gest i satisfakcija za žrtve. Jer, UN svakako snosi deo odgovornosti za genocid u Srebrenici. Moramo biti svesni da se ništa posebno neće promeniti, pogotovo u Srebrenici, smatra stanovnik ovog mesta koji je preživeo 11. jul 1995. Ipak, jedan Srbin kaže da ne može biti kriva samo jedna strana, kao i da oni koju su ubijali imaju ime i prezime i treba da odgovaraju, ma kako se zvali
Na današnjoj sednici Generalne skupštine UN zakazanoj za 16 časova raspravljaće se i glasati o predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ako rezolucija bude prihvaćena, 11. jul će biti proglašen za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici
“U jednim novinama sam naišla na duhoviti naslov ‘Nema sleta, al’ima baleta’ što je otprilike ono što se i desilo. To je vreme kada se započinje sa nacionalističkom euforijom, republike imaju različite percepcije o svom postojanju i opstajanju u okviru zajedničke države, te postaje sve manje jasno šta su sada elementi za potvrdu društva, odnosno kog društva, te konačno koje nacije”
Sve mi se nešto čini da je mladi Putin 1991-92. učio i hvatao beleške, kanda ni sam ne verujući koliko će mu to jednog dana trebati. Da li je moguće da ni trideset i kusur godina kasnije ništa od svega toga nismo razabrali?
Da li je eutanazija zbog iscrpljujuće depresije konačan poraz medicine i psihoterapije, vrsta predaje pred gubitkom smisla života i osećaja suvišnosti toliko čestim u savremenom svetu
Izbrisani ljudi nisu osuđeni na smrt, mada među pričama o izbrisanima ima i onih doista tragičnih, ali je izbris ljudima ipak odnosio živote. Izbrisanima je u velikoj većini slučajeva uskraćena mogućnost da žive život kakav su sami željeli živjeti
