Ne okreći se, sine!

...

Može li se za istoriju reći da je surova? Koliko li je samo ljudi kroz nju prošlo nošeno iluzijom da su im dela besmrtna, a bilo obrisano zaboravom već u sledećem trenutku? Zaborav je najveći neprijatelj onih koji svoje mesto traže u večnosti, a istorija generalno nije preterano zainteresovana za pravnike i njihova dela. U pravnoj istoriji kratak je spisak odabranih koji su imali privilegiju da po njima bude “kršten” i upamćen neki propis. Kralj Hamurabi, car Justinijan i naš car Dušan su imali sreće da se i danas zakonici doneti za vreme njihove vladavine zovu po njima, a mi, koji u ovom vremenu živimo, imali smo tu ludu sreću da se za naših života donesu zakoni nazvani prema predsedniku odbora za pravosuđe Narodne skupštine Mrdić Uglješi. Zakoni poslanika Mrdića zapravo su amandamani na pravosudne zakone kojima je pomenuti najavio “vraćanje otetog pravosuđa narodu i državi”. O “Mrdićevim zakonima” se prethodnih dana dosta pisalo, pa nema potrebe ponavljati. Međutim, iz ugla pravnika, valja reći da su njima povređene ustavne ingerencije već ranjenog Visokog saveta tužilaštva u pogledu imenovanja vršilaca funkcije glavnih javnih tužilaca, na čiju štetu je preko svake mere ojačana pozicija tzv. šefova tužilaštava. Iako “Mrdićevi zakoni” najviše pogađaju pravosudne funkcionere, najglasniju bunu su podigli advokati upućivanjem ultimatuma predsednicima Vlade i Narodne skupštine, te ministru pravde, da će obustaviti rad na teritoriji cele Srbije od 23. do 25. februara ukoliko ne budu stavljene van snage izmene pravosudnih zakona. Pogodilo se da će se baš tog 25. februara održati izbori za članove Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca.

Kakvi izbori za Visoki savet tužilaštva? Zar oni nisu održani u decembru? Koliko dugo traje taj izborni semestar u pravosuđu? Za neupućene i neredovne čitaoce: u novembru su dve liste beogradskih advokata odnele ubedljivu pobedu nad kandidatom koga je pratila reputacija “državnog”. Nakon toga, u decembru su održani tužilački izbori (da, ovi što se sada ponovo sprovode) na kojima su pobedu odneli kandidati struke nad “tužiocima koji su hteli da rade”. Pošto su advokati i tužioci, koje skupa bije glas da u piramidi pravosudnog integriteta stoje ispod sudija, odneli pobedu nad kandidatima koje podržava vlast, zar nije sigurno da su na januarskim izborima za Visoki savet sudstva nezavisni kandidati pobedili na svim nivoima? Odgovor je odričan. Koje je objašnjenje za debakl slobodnih lista srpskih sudija? Nije opravdanje, ali je poznato da su se predsednici sudova širom Srbije svega nekoliko dana pre održavanja izbora naprasno izuzetno zainteresovali za ishod izbora. Ko je njih uspeo tako da animira? Kao i mnogo puta dosad, pokazalo se da “jedan poziv menja sve”.

Da se vratimo na decembarske izbore za Visoki savet tužilaštva. Tužioci su tada birali predstavnike svoje struke, i to po jednog iz Vrhovnog tužilaštva, iz apelacionih i specijalnih, te viših tužilaštava, kao i dvoje iz ranga osnovnih. Budući da je “tužiocima koji hoće da rade”, kao i onima koji ih podržavaju “da rade” kao što rade, bilo dobro poznato da su im šanse na izborima za kandidate iz reda Vrhovnog, te apelacionog i specijalnog tužilaštva jako male, bilo je jasno da će se najveća izborna bitka voditi za predstavnike tužilaca iz osnovnih (dva) i viših (jedan) tužilaštava.

Od pet mesta, koliko ih je bilo u opticaju, struka je pobedila u izborima za četiri predstavnika u Visokom savetu tužilaštva. Od ukupno 762 upisana javna tužioca u birački spisak, glasalo je 740, odnosno 97,1 odsto, što je ogromna izlaznost. Dalje, od 740 javnih tužilaca koji su iskoristili svoje biračko pravo, šestoro “birača” je izjavilo prigovore zbog navodnih nepravilnosti u sprovođenju izbora. Na koje se nepravilnosti prilikom sprovođenja izbora pritužilo šestoro tužilaca? “Članovi biračkog odbora su koristili telefone koji u gornjem delu imaju kamere i mogli su da snime ko je kada došao i kako glasao”, “iza paravana je glasalo po dvoje tužilaca”, “glasanje je obavljeno u prostorijama u kojima postoji video nadzor”, navođeni su kao razlozi, bez preciznog navođenja ko je koristio telefon “koji u gornjem uglu ima kameru” i koje “dvoje je glasalo iza paravana”. Jednom rečju, od 740 javnih tužilaca koji su iskoristili svoje biračko pravo, samo njih šestoro, odnosno 0,81 odsto je prigovorilo da su pomenute neregularnosti narušile principe slobodnog i tajnog glasanja. Budući da sve što počinje sa nulom zvuči prenisko i nekako tužno, možda bi bilo bolje da se pomenuti procenat prevede u promile. Dakle, 8,1 promil. Sada već zvuči veselije. Interesantno je da 734 tužilaca, čiji je životni poziv da gone počinioce krivičnih dela i štite ustavnost i zakonitost, nije primetilo ništa neregularno. Zanimljivo je da nigde nije evidentirano da je neki od šestoro birača na izbornom mestu skrenuo pažnju na nepravilnosti, već tek nakon što su prebrojani glasovi. Čudno je što su prigovore na izborni postupak podnosili tužioci za novosadsku i kragujevačku apelaciju kada je u pitanju izbor za predstavnika iz reda viših tužilaca, odnosno nišku i kragujevačku apelaciju po pitanju izbora za osnovna tužilaštva. Baš za te apelacije na tim nivoima. Sumnjivo je što se svi prigovori pozivaju na iste odredbe, što je jedan od prigovora potpisao tužilac koji je ranije osuđivan zbog izvršenja krivičnog dela, kao i da se dva prigovora od prvog do poslednjeg slova razlikuju jedino po imenu lica koja su ih potpisala.

Sa prigovorima se dogodilo jedino što je i moglo da se dogodi u ovakvom normativnom ambijentu. Kako je zakonodavac uredio da će se prigovori smatrati usvojenim ukoliko Visoki savet tužilaštva ne donese odluku u roku od 48 časova, a pošto je za takvu odluku potrebna većina od osam članova Saveta, bilo je jasno da se prostom opstrukcijom rada tužilačkog saveta “bez po muke” mogu oboriti izbori. To se i dogodilo. “Osnovni i viši” tužioci će morati ponovo na izbore. Naime, zbog nepristupanja više članova saveta nije bilo moguće održati takozvanu “fizičku” sednicu, pa je sednica održana elektronskim putem. Osim ministra pravde Nenada Vujića, odsutni članovi Visokog saveta tužilaštva su izneli opravdanja za odsustvovanje sa sednice. U dokumentima dostupnim na sajtu Visokog saveta tužilaštva stoji da je ministar Vujić naveo da “neće doći”, kao i da “razloge nedolaska nije naveo”. Bilo kako bilo, održana je elektronska sednica na kojoj su odbijeni prigovori šestoro birača kao neosnovani, a ta rešenja je poništio Ustavni sud, što nam daje odgovor sa početka priče kako je došlo do toga da se ponavljaju tužilački izbori.

Procena je da će se ključna bitka na ponovljenim tužilačkim izborima 25. februara voditi za mesto predstavnika tužilaca iz ranga viših tužilaštava. Nameće se pitanje zašto se ponavljaju izbori samo u Novom Sadu i Kragujevcu, a ne u Beogradu i Nišu. Odgovor je jednostavan. Onaj ko je smislio strategiju rušenja izbornog rezultata zna da je Beograd velika nepoznanica i da takve strategije mogu rezultirati totalnim revoltom protiv obaranja izbornog procesa. Što se niške apelacije tiče, stvarno je ovoga puta bilo “tužnije” budući da je kandidat “tužilaca koji hoće da rade” na jugu toliko dobro prošao, da bi za izvršnu vlast bio rizik tamo ponavljati izbore. Ponovo će se glasati u Novom Sadu i Kragujevcu očigledno zbog toga što je neko ocenio da “tužioci koji hoće da rade” mogu ovoga puta da ostvare bolji rezultat u pomenutim apelacijama. Na osnovu čega je doneta takva prognoza i da li je moguće da se od ljudi koji u ime države gone učinioce najtežih krivičnih dela očekuje da glasaju drugačije nego u decembru, kako god da su tada glasali?

Negde će možda ostati zabeleženo da je 2025. godine u Srbiji jedan od prvih angažmana veštačke inteligencije bio proizvodnja video-snimaka koji su šireni društvenim mrežama, u kojima su kandidati iz reda tužilaca i sudija koji nisu po volji izvršne vlasti predstavljani kao kriminalci. U sadejstvu sa modernim sredstvima ratovanja u vidu društvenih mreža i veštačke inteligencije, tokom prethodnih meseci nastupala je i prirodna neinteligencija koja je na mnogim opskurnim internet adresama i televizijama na najgori mogući način blatila nezavisne kandidate za pravosudne savete. Kulminacija progona bivšeg javnog tužioca za visokotehnološki kriminal Borisa Majlata dogodila se prošlog utorka (10. februara), kada je Majlata verbalno napao okrivljeni Dragan Vučićević dok je čekao suđenje u hodniku Palate pravde u Beogradu. Tužilac Majlat nije napadnut kao građanin, već isključivo zbog posla koji obavlja, kandidature koju je istakao i decembarskih izbora na kojima je pobedio. Ukoliko sada ne pobedi, javno poručujem njemu, ali i svim ostalim sinovima: “Ne okreći se, sine!”

Autor je advokat iz Beograda