Naprednjačka buka u izbornoj tišini

Iako rezultati lokalnih izbora još nisu zvanični, možemo reći da je ukupan pobednik lista “Aleksandar Vučić – Srbija sutra”. Ovo svakako nije iznenađujuće, uprkos činjenici da je nasuprot prilično monolitnog vladajućeg bloka stajala posvađana i razjedinjena opozicija u gotovo potpunoj medijskoj izolaciji. Posle proglašenja bojkota, birači širom Srbije praktično nisu imali priliku da čuju i vide predstavnike opozicije, kako u medijima pod kontrolom vlasti, tako i u medijima koji su pod uticajem bojkot-opozicije.

Vlast je od prvog dana krenula sa spotovima u kojima je dominirao Aleksandar Vučić iako nije kandidat, a formalno ni predsednik Srpske napredne stranke. Kampanja je personalizovana, a Ivica Dačić je kao deo jedinstvene liste dobio priliku da se vidi i ponekad čuje u video-porukama. Zato su ovi izbori praktično bili slika potpune asimilacije Socijalističke partije Srbije kao političkog aktera, jer je SPS iz izbora nestao pre par izbornih ciklusa i nikada se nije vratio. Ta partija je definitivno nestala, prvo medijski, a ukoliko postane deo nekakavog pokreta, nestaće i fizički. Pitanje je koliki je njihov politički miraz – tu su veoma siromašni – ali su mnogo zanimljiviji kao mlada sa ozbiljnim mirazom u nekretninama. Idealan politički plen, koji je sada medijski osvojen. Mislim da će se mlada teško istrgnuti iz ovog medveđeg zagrljaja. Palma je zato pokazao veći stepen opreznosti, pa je po svojoj nahiji kampanju vodio samostalno, uz Palmobil i pokretni vašar.

Iz kampanje za lokalne izbore uklonjen je i Aleksandar Šapić, koji je pokušavao da paralelno vodi svoju kampanju, istini za volju prilično neuspešno, jer se posvađao sa građanima i novinarima gde god je stigao.

U kampanji SNS prevladale su istorijske teme, detinjstvo AV u novobeogradskim blokovima, 3D prikazi budućih objekata, dogovori iz svlačionice (dečaci i devojke zajedno), sa akcentom na žene kao oslonac svake porodice i društva. Otišlo se i dalje, do gejmerske omladine koja igrajući igrice igra za Srbiju. Za one koji ne znaju, igrači se tokom tih pucačina vređaju strašnije nego što Vučićevi mediji vređaju opoziciju. Ovde je omladina bila neobično cenzurisana i čedna.

Opozicija je bila u medijskoj ilegali, uz nekoliko amaterskih uradi-sam pokušaja da se na društvenim mrežama emituju spotovi. Niška opozicija uspela je da od polovnog yuga napravi slogan i kampanju (Promene kreću s juga), a tamo je i rezultat bio najbolji. Opozicija je ujedinjena nastupila i u Novom Sadu. Savo Manojlović je imao predizbornu pesmu, koje se danas niko ne seća, a Boško Obradović je napravio mali omaž sebi u delu “Kakvog gradonačelnika žele Čačanke?” Pogađate odgovor.

Poslednje sate pred tišinu u četvrtak u ponoć vlast je po treći put provela na Pink televiziji u narodnom veselju, uz kandidate, predsednika, javne ličnosti sa liste SNS, a voditelji Pinka gledaocima su praktično prikazani kao deo izbornog štaba naprednjaka. Tu su tri sofre, sa tri stepena važnosti, pa je ipak važno gde vas stave da sedite. Ivica nije bio za glavnim stolom sa odraslima, već je bio zadužen za štimung u vidu dobacivanja. Publika je sa tribina gledala kako glavna ekipa uživa i zeza se. Onda je u ponoć počeo medijski fajront!

“LINČ, SILOVANJE, NASILJE”

Već sutradan ujutru, a naročito tokom vikenda, predizborno ćutanje ponovo je delovalo potpuno apsurdno. Na televizijama pod državnom kontrolom, a to su gotovo sve, pojavljuju se isti ljudi, funkcioneri SNS, u vestima maskirani u državne službenike koji se bave svojim poslom. Vučić je tema, ali kao predsednik, a ne kao prvo ime na listi vladajuće koalicije. Kao Vučić tokom izborne tišine nema veze sa izborima. U jutarnjim programima, naročito na Prvoj i Pinku, voditeljke smatraju da nema problema ako govorite o vlasti, spoljnoj politici i svim drugim temama, ukoliko se o njima izjasnio Vučić. A jeste, gotovo isključivo on, pa je predizborna tišina izgledala upravo kao kampanja “Srbija sutra”. To je praktično značilo da su samo nestali i onako skrajnuti Dačić i Šapić. Moj favorit u tom predizbornom “namigivanju” izvela je voditeljka jutarnjeg na TV Prva, koja je nosila upadljivo veliki privezak u obliku srca na ogrlici. Slatko devojački, baš kao srce na znaku za kampanju “Srbija sutra”.

foto: print skrin

Na dan izbora, sa prvim rezultatima izlaznosti, uzbuna je nastala kada je otkriven prvi kol-centar u sportskom centru Banjica. Televizija Informer je tada potpuno otvoreno i bez ikakve ograde potpuno prekršila predizbornu tišinu. Vlasnik i urednik je, gle čuda, bio deo kol-centra, braneći ga pred predstavnicima opozicije. Kao po modelu, prvo na društvenim mrežama, a zatim i u programima, otkriveni su famozni kol-centri širom Srbije. Najveći je svakako onaj u Novom Sadu, gde smo videli na desetine ili čak stotine mladih aktivista kao iz spota SNS sa gejmerima. U mom komšiluku, u bloku 70, jedan kol-centar čak je “dužila” visoka zvaničnica Sandra Božić, dok je na Dorćolu baza bila Softina picerija, gde je izgleda takođe bilo veoma napeto. Karakteristična je i reakcija aktivista koji ne čekaju dolazak policije, već panično odlaze odnoseći birački materijal i ostale tragove za sobom.

To je potpuno suprotno od izjava da su ovakvi centri legalni svuda u svetu. Možda, ali ne na dan glasanja, kada se remeti privatnost, odnosno tajnost izbornog procesa, bilo da vas neko poziva da glasate, da vas ucenjuje, plaća ili zastrašuje. Kol-centar može pre izbornog dana, to nije sporno, ali na dan glasanja svakako ne može biti legalan. Televizija Informer je počela da diže tenziju fabrikujući vesti o “nasrtanjima” opozicionih simpatizera na aktiviste SNS, po modelu one Barbare, koja je proteste studenata okarakterisala rečima “linč, silovanje, nasilje”. Mogli ste uživo da pratite kako Kolegijum funkcioniše fabrikujući tenziju, tako da bi građanima izlazak na izbore prikazali kao veliki rizik jer će te opozicija ili pretući, ili dići u vazduh eksplozivnom napravom. Ako ‘oćeš picu na Dorćolu, ili će opozicija da te čereči, ili će gazda da vas – da izvinite na citatu – “jebe ko u zatvoru”. Ispade glasanje ko izlazak na Prajd.

Baveći se sukobima oko kol-centara po Srbiji, TV Informer je napravio niz prekršaja emitujući sadržaje koji remete izborni proces. Regulatorno telo (REM) zaista bi moralo da reaguje, jer je spao i poslednji smokvin listić privida medijske objektivnosti i pravila za medije. Pošto predizborna tišina ne postoji u digitalnoj sferi, sada je besmisleno da pokušate da primenite to pravilo na televizije, a naročito ukoliko ga neke od njih otvoreno krše, ne u vidu incidenta već sistematski.

NAGOVEŠTAJ PROMENE

Zato je posle zatvaranja birališta izborna noć bila mnogo manje medijski zanimljiva. Složio bih se da su dva pobednika doktori Dragan Milić i Savo Manojlović, jer su praktično bez medijske podrške i samostalno postigli zavidne rezultate. Ovi rezultati takođe pokazuju suštinsko nerazumevanje centralizovanih političkih struktura, kako opozicije tako i vlasti, sa Beogradom. Niti se u Beogradu na javnom servisu i u privatnim medijima vide Niš, njegovi problemi i ljudi koji se bave politikom na lokalu, niti nekog iz Beograda zanima lokalna politička scena. Ovo je poruka za političare, ali i za medije za koje svet prestaje kod robne kuće Ikea, kako je to jednom prilikom rekao doktor Milić. Poruka za opoziciju je potpuno jasna, ukoliko želi da je pročita i razume.

Za pobedu nad Vučićem potrebno je jedinstvo svih opozicionih resursa i to je najvažnija premisa, jer je teško zamisliva situacija u kojoj će opozicija od vlasti dobiti bilo kakve fer uslove za izbore. Nažalost, postoji još jedan korak za koji će biti potreban još veći stepen političke zrelosti i rada, a on se tiče postepenog i upornog pridobijanja ljudi sa druge strane, poput glasača SNS koji su podržali doktora Milića.

Brljotine vlasti na lokalu su najočiglednije, SNS se u Nišu tako ozbiljno obrukao, a birači su poverenje dali nekome koga poznaju. Ovaj recept se pokazao efikasnim u nekoliko izbornih ciklusa u Turskoj i Mađarskoj, gde je opozicija pobeđivala u velikim gradovima, uključujući i Istanbul, u situaciji gde vlast drži sve poluge moći, resurse i medije. Ova lekcija iz Niša, bez obzira na konačno pretezanje i prekrajanje možda je nagoveštaj promene koja je zaista došla s juga.