Poslednji film Žarka Lauševića „Ruski konzul“ zatvara ovogodišnji Fest. Osim ovog filma, na programu su još tri domaća ostvarenja
Film „Ruski konzul“, poslednji film u kome je glumio Žarko Laušević, biće prikazan na zatvaranju 52. Festa u Beogradu 3. marta.
„Ruski konzul“ je zasnovan na istoimenom romanu Vuka Draškovića, a režirao ga je Miroslav Lekić.
Žarko Laušević glumi profesora istorije, „ruskog konzula“ naizgled psihijatrijskog pacijenta, koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko”.
Osim ovog, na predstojećem Festu najavljuju se još tri domaća filma: “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića, “Jorgovani” Siniše Cvetića i “Za danas toliko” Marka Đorđevića.
“Radnička klasa ide u pakao” je mračna drama o grupi bivših radnika koji, nakon što su u požaru i sumnjivoj privatizaciji izgubili bližnje, posao i dostojanstvo, u borbi za pravdu pribegavaju natprirodnom. Reditelj Marko Đorđević je ranije izazvao veliku pažnju filmom „Život i smrt porno bande“, a na Festu je učestvovao sa filmom “Sumrak u bečkom haustoru“.
„Jorgovani“ su prvi celovečernji film Siniše Cvetića, a bavi se licem i naličjem filmske i TV industrije u Srbiji čije likove tumače Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Gordan Kičić, Mima Karadžić, Nebojša Dugalić…
„Za danas toliko“ Marka Đorđevića priča o porodici koji uspevaju da realno vreme pretvore u bajku o srećnim ljudima, zaljubljenim u život, koji oblake rasteruju vedrinom. Prethodni, debitantski film Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ bio je višestruko nagrađivan.
Ovogodišnji, 52. Fest počinje 23. februara.
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović pokušaće na Vembliju da spasi što se spasti može. Mnogo je, međutim, važnije šta dolazi posle
Reč iz naslova dolazi kao krik posle Bezrečice na sva nepočinstva, nepravdu i poniženja ove vlasti prema sopstvenim građanima
Štrajk glađu takođe znači da se nadate da vreme koje protiče povećava pritisak i da će se zlotvori pokajati i iskupiti. Ovo je nenasilni oblik protesta koji ni u čemu ne ugrožava onoga protiv koga je usmeren, osim što apeluje na njegovu savest. I u tome leži velika opasnost štrajkova glađu – da možda pokušavate da utičete na savest tamo gde savesti i samilosti nema... A lako bi se moglo ispostaviti i da ti nemilosrdni što se sada smeju, pevaju i smišljaju politikantske ujdurme u sebi nose neku paklenu prazninu i glad, tako duboku i sveobuhvatnu da je baš ništa, nikakva gramzivost, vlastoljubivost, moć, bogatstvo, slava, nikad neće zasititi
Naslov emisije nije samo simboličan. On govori o toj preciznosti analize, nasuprot svakodnevnoj, višedecenijskoj izvitoperenosti društva u tranziciji
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
