Poslednji film Žarka Lauševića „Ruski konzul“ zatvara ovogodišnji Fest. Osim ovog filma, na programu su još tri domaća ostvarenja
Film „Ruski konzul“, poslednji film u kome je glumio Žarko Laušević, biće prikazan na zatvaranju 52. Festa u Beogradu 3. marta.
„Ruski konzul“ je zasnovan na istoimenom romanu Vuka Draškovića, a režirao ga je Miroslav Lekić.
Žarko Laušević glumi profesora istorije, „ruskog konzula“ naizgled psihijatrijskog pacijenta, koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko”.
Osim ovog, na predstojećem Festu najavljuju se još tri domaća filma: “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića, “Jorgovani” Siniše Cvetića i “Za danas toliko” Marka Đorđevića.
“Radnička klasa ide u pakao” je mračna drama o grupi bivših radnika koji, nakon što su u požaru i sumnjivoj privatizaciji izgubili bližnje, posao i dostojanstvo, u borbi za pravdu pribegavaju natprirodnom. Reditelj Marko Đorđević je ranije izazvao veliku pažnju filmom „Život i smrt porno bande“, a na Festu je učestvovao sa filmom “Sumrak u bečkom haustoru“.
„Jorgovani“ su prvi celovečernji film Siniše Cvetića, a bavi se licem i naličjem filmske i TV industrije u Srbiji čije likove tumače Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Gordan Kičić, Mima Karadžić, Nebojša Dugalić…
„Za danas toliko“ Marka Đorđevića priča o porodici koji uspevaju da realno vreme pretvore u bajku o srećnim ljudima, zaljubljenim u život, koji oblake rasteruju vedrinom. Prethodni, debitantski film Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ bio je višestruko nagrađivan.
Ovogodišnji, 52. Fest počinje 23. februara.
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
