Lični stav
Studentski protesti: Kasno je za pričam ti priču
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Poslednji film Žarka Lauševića „Ruski konzul“ zatvara ovogodišnji Fest. Osim ovog filma, na programu su još tri domaća ostvarenja
Film „Ruski konzul“, poslednji film u kome je glumio Žarko Laušević, biće prikazan na zatvaranju 52. Festa u Beogradu 3. marta.
„Ruski konzul“ je zasnovan na istoimenom romanu Vuka Draškovića, a režirao ga je Miroslav Lekić.
Žarko Laušević glumi profesora istorije, „ruskog konzula“ naizgled psihijatrijskog pacijenta, koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko”.
Osim ovog, na predstojećem Festu najavljuju se još tri domaća filma: “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića, “Jorgovani” Siniše Cvetića i “Za danas toliko” Marka Đorđevića.
“Radnička klasa ide u pakao” je mračna drama o grupi bivših radnika koji, nakon što su u požaru i sumnjivoj privatizaciji izgubili bližnje, posao i dostojanstvo, u borbi za pravdu pribegavaju natprirodnom. Reditelj Marko Đorđević je ranije izazvao veliku pažnju filmom „Život i smrt porno bande“, a na Festu je učestvovao sa filmom “Sumrak u bečkom haustoru“.
„Jorgovani“ su prvi celovečernji film Siniše Cvetića, a bavi se licem i naličjem filmske i TV industrije u Srbiji čije likove tumače Sloboda Mićalović, Ivan Bosiljčić, Gordan Kičić, Mima Karadžić, Nebojša Dugalić…
„Za danas toliko“ Marka Đorđevića priča o porodici koji uspevaju da realno vreme pretvore u bajku o srećnim ljudima, zaljubljenim u život, koji oblake rasteruju vedrinom. Prethodni, debitantski film Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh“ bio je višestruko nagrađivan.
Ovogodišnji, 52. Fest počinje 23. februara.
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Crvenim srednjim prstom je kao putokazima praktično ocrtan povratak u škole i na fakultete. Bilo je potrebno manje od par dana da se ova kampanja zaustavi, jer je ona praktično političko samoubistvo
Strah je nestao, nema prostora za manipulaciju organizacijom protesta, propaganda dopire do sve manjeg broja ljudi i ostavlja sve slabiji utisak. Ako jedan psihološki faktor može igrati važnu ulogu, to su zrelost ličnosti i snaga da se poraz prizna pre nego što budu uništeni i poslednji ostaci nezavisnih institucija i bude došlo do još masovnijeg prolivanja krvi
Dok građani Srbije masovno izlaze na ulice i dok se studenti brutalno prebijaju, zemlja je ostala bez dva ključna stuba vlasti – vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U isto vreme, proces izbora novih članova REM-a, tela koje bi trebalo da obezbedi nezavisnost medijskog prostora, potpuno se raspao zbog nepravilnosti i političkih manipulacija koje su dovele do povlačenja kandidata iz većine predlagačkih oblasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve