Život bez žica

Po izgledu i funkcijama futuristički računar Compenion, koji je dizajner Feliks Šmidberger nazvao i „laptop za 2015“, najverovatnije će se u prodaji naći već 2010. godine. Ovako se otprilike gleda i na kompletno tržište prenosnih računara koje će, prema svim najavama, sledeće godine – podivljati. Naime, analitičari su saglasni da će njihova prodaja biti izjednačena s prodajom desktop računara a mnogi, poput predsednika Intela Pola Otelinija, predviđaju da će ih 2009. i nadmašiti.

To što će postati još popularniji sadašnjim vlasnicima laptopâ ne znači mnogo. Osnovne zamerke su često nužan izbor između performansi i autonomije, odnosno „trajanja“ baterije, kažu da su previše teški za nošenje, osetljivi na najblaže udarce… Ali, kilogram i po i osam sati autonomije, WiMax i WWAN kao standard (bežični pristup sa velike daljine podacima i internetu), hard diskovi veći od 300 gigabajta, nagli prodor onlajn smeštanja podataka uz cenu računara pristupačnu koliko i danas… Već zvuči optimistično, ali je samo vizija analitičara i proizvođača – za 2011. godinu.

Međutim, ni ono što nam donosi 2008. nije malo, pogotovo ako se uzme u obzir da laptopi odavno mogu da rade sve ono što i desktop računari. „Najveći prodor se očekuje na polju hard diskova, gde će SSD (Solid State Drive) zauzimati sve značajniju poziciju. Njihova prednost u odnosu na klasične je u većoj brzini pristupa podacima i manjoj potrošnji energije, a samim tim i dužoj autonomiji laptopa“, kaže za „Vreme“ Saša Pantelić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Digital!“. U značajne prednosti SSD-a on ubraja i odsustvo pokretnih delova u diskovima koji su zbog toga otporniji na udarce, a podaci su zaštićeniji. Mane su viša cena, mali kapacitet i ograničen broj upisa podataka, mada se očekuje da će u 2008. ovaj problem biti u najvećoj meri rešen.

BEZ BOČICA: SSD sličan fleš memoriji trenutno je maksimalnog kapaciteta svega 64 gigabajta po disku, ali se predviđa da će zbog nabrojanih kvaliteta i zbog velike uštede energije u odnosu na klasične diskove dosta napredovati i u naredne dve-tri godine uzeti bar četvrtinu tržišta, a da će se paralelno sa njima razvijati razne vrste hibrida.

Pantelić naglašava da se, kad su performanse u pitanju, očekuju poboljšanja oličena pre svega u novoj generaciji Centrino platforme koja će doneti nov čipset i procesor, ali i podršku za pomenuti WiMAX. „Popularizacijom WiMAX-a mobilnost laptopâ će dobiti novo značenje. Tek tada ćete zaista u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu moći nesmetano da radite i komunicirate sa svetom“, objašnjava naš sagovornik. Međutim, ovo ne važi za Srbiju pošto licence za WiMAX još nisu dodeljene, mada su bile očekivane do kraja godine, a i pitanje je koliko će korišćenje ove tehnologije koštati.

Najveći problem laptopa, vremenski ograničen rad bez izvora napajanja, neće ni sledeće godine biti u znatnoj meri rešen. „Trenutno se radi na baterijama koje će se puniti jako brzo i procene su da će ta tehnologija pre nastupiti nego ona koja omogućava dugu autonomiju s jednim punjenjem“, kaže Pantelić. Litijum-jonske baterije ostaju standard i čak – osim stare priče o gorivnim ćelijama koja u međuvremenu nije napredovala, i gde i oni koji ih razvijaju ne veruju da će korisnici laptopâ u džepu želeti da nose nekakve bočice za punjenje – proizvođači nemaju šta da najave, pa će se bar truditi da proizvedu komponente koje troše manje energije.

POSLE LCD–a: Osim toga sledeće, a najkasnije 2009. godine, svi laptopovi će biti pravljeni sa tzv. vajdskrinom, pa će nekada prilično retki, displeji formata 16:9 i 16:10 zameniti standardne čiji je odnos 4:3. Naglasak će biti na „glare“ varijantama, sa sjajnom refleksijom, prilagođeni gledanju multimedijalnog sadržaja. OLED (Organic light-emitting diode) displeji, poput onog na „laptopu za 2015“, sledeća su generacija elektronskih displeja i osvetljenja uopšte, koja će zameniti LCD (Liquid crystal displays). Za sada su ih proizvođači isprobali na mobilnim telefonima i MP3 plejerima, i utvrdili da su im glavne karakteristike nelomljivost, širok spektar boja, visok kontrast, mogućnost gledanja iz svih pravaca i širokih uglova, niska potrošnja energije, kao i rad na ekstremnim temperaturama i duži vek trajanja. OLED displeji su uz to i jeftiniji u proizvodnji, tanji i lakši a, po potrebi, savitljivi i providni. Konstruisani su tako da se ispod tankog sloja stakla ili plastike nalaze dva sloja elektroda između kojih je smešten tanak organski film. Izbor organskog materijala zavisiće od performansi koje želimo: boje, vek trajanja ili energetska efikasnost. Međutim, ova tehnologija na laptopovima će se primenjivati tek za tri do četiri godine.

Prenosni računari odavno više nisu sivi i crni, postali su modni detalj kao sat ili tašna, sa kristalima, kožom i tkaninama. Poslednjih godina proizvođači su se udružili s modnim dizajnerima kako bi ovu „mušku igračku“ još više približili ženama, a jedan od najvećih, kompanija Dell, nedavno je utrostručio broj zaposlenih koji se bave izgledom računara, predviđajući da će se nova bitka za kupce voditi upravo na polju dizajna: osvetljeniji ekrani i tastature, bolje integrisane kamere i zvučnici… Tu će biti još napretka u nekim „sitnicama“ – poput zaštite – od uveliko korišćenih čitača otisaka prsta i mrežnjače oka, prepoznavanja glasa, do sistema koji omogućavaju čak i uništavanje podataka na laptopu u slučaju da bude ukraden.

Prema nepotpunim podacima, u Srbiji je ove godine prodato ukupno 250.000 računara, od toga oko 60.000 laptopa, čak 20.000 više nego u 2006. „I dalje će se najbolje prodavati najjeftiniji i najskuplji modeli, dok za srednju klasu, već tradicionalno kod nas, nema puno mesta“, kaže naš sagovornik. On dodaje da razloge za ovoliki rast prodaje treba tražiti u sve nižoj ceni, ali i dobrim performansama koje zadovoljavaju gotovo sve potrebe prosečnog korisnika.