Isprovocirani tom demokratijom u susednoj Republici u Koloniji promptno, po principu jedan glas – jednoglasno, obrazovali novu vladu u kojoj je jedino magarac kapitalno pojačanje
REPUBLIKA RADNIČKA KOLONIJA: Jednoglasna vlada,…
Za Radničku koloniju, ime sve govori, u Valjevu se čulo početkom devedesetih, tačnije 1992, kad je slikar Bogoljub Arsenijević, sve sa komšijama, a što nije bila mala zajebancija, iz protesta et otpora Onom stanju stvari i ognjišta, proglasio „Republiku Koloniju“. Otcepljenje od Srbije urađeno po svim pravilima, pred naseljem udarena tabla sa imenom republike, doneta osnivačka akta, obojadisana zastava, formirana vlada, itd. itsl. Ali to ne bilo sve, iste godine Bogoljub uradio spomenik Srpskom predsedniku što još manje bila mala zajebancija. Spomenik urađen od belih siporeks blokova i bio visok tačno dva zarez šest metara, i predstavlj’o i bio jedan veliki k…c. Otkrivanje spomenika trebalo da bude tačka na otcepljenje i dalju samostalnost. Međutim, policija, ‘oće reći specijalci, srušila Predsednika, a umetnik, koji bez konkurencije post’o prvi predsednik Kolonije, optužen za povredu ugleda i časti predsednika Srbije. Dobio čet’ri meseca uslovne robije. Tako Arsenijević bio onemogućen u daljim spomenicima, a planir’o još jedan, počeo da ga teše, i to spomenik Srpskom vojvodi, koji bio u vidu velike zadnjice, i koji je namerav’o da natakne na spomenik Predsedniku.
…proslava izbora…
Tako to bilo. Posle bilo da je deo Kolonije stradao ‘99, prilikom bombardovanja susedne vojne fabrike „Krušik“. Posle bilo i da je Arsenijević u leto ‘99, na Gradskom trgu u Valjevu, organizov’o veliki miting protiv vlasti i nesposobne opozicije. Pokušano, i doslovno, osvajanje zgrade opštine, bilo povređenih, za Arsenijevićem raspisana poternica, uhvaćen u BG, nakon razgovora sa generalom Perišićem, pri hapšenju mu biva slomljena vilica, osuđen na tri godine zatvora. Beži iz zatvorske klinike, skriva se, na licu mesta aktivno učestvuje u Petooktobarskim događajima. Kad su se dogodile Promene javno objavljuje da se Republika Kolonija neće mešati u stvari susedne Republike. U posetu Koloniji dolaze glumac i ministar Lečić, pisac Dušan Kovačević, koji kad je video kolonijaške ministre rek’o da to ni literatura ne rađa, Rambo Amadeus drži koncert, Arsenijević napušta Koloniju i odlazi u Crnu Goru gde se ovih godina bavio ikonopisanjem.
…i duplirani ministar
POKOJNAMAJKA: Međutim, vlada Kolonije se nedavno ponovo sastala i zaključila da ono što se dešava u susednoj Republici zaslužuje svaku reakciju i performans. U to ime, u četvrtak 15. marta, i to tačno u podne i na otvorenom, zakazan javni izbor nove vlade. Tačno u podne na placu između novih Mrkonjićevih zgrada – koje, pokazalo se, mnogo brzo opravio pa se ni posle sedam godina nisu isušile – svi i sve bilo na svom mestu. Predsedavajući astal beše zastrt velikom zastavom Republike Kolonije, bela i debela svinja sa uvrnutim repićem u povelikoj petokraci zvezdi, na taj astal behu prazne kartonske kutije koje obeležavahu imena članove Vlade. Kutija sa imenom ministra informisanja, kutija sa imenom predsednika Arsenijevića, kutija sa premijerovim imenom, dalje kutija ministra trgovine imena Aca Cirkus, samog ministra vojnog Šuce. Prisutan narod, prisutne kamere, fotoaparati. Članovi Vlade stadoše iza kutija, premijer Dragoljub Tešić Teša obuče svoju radnu plus svečanu mantiju, predsednik Arsenijević uze reč, videvši šta se dešava u okruženju odlučili da i oni stave svoje funkcije na ispit i ostalu demokratiju.
ZASVAKUDIKUIPONOS: Predsednik po svakom poslovniku i principu ustupi reč premijeru, ovaj prihvati mikrofon, na svoj način diže glavu, na svoj način spusti glavu, pa kad reče, Nek je blagosloven ovaj skup, na svoj način diže glavu, pa kad reče, Vječnaja pamjat, svi rekoše, Vječnaja pamjat, Premijer imade još, U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha, Amin, svi rekoše, Amin, premijer se na svoj način prekrsti, ostali se na svoj način prekrstiše. Objavi se da izbori mogu da počnu, opet se javi premijer Teša, po svakom poslovniku i svakom principu red je da se prvo izabere predsednik Skupštine, svi se složiše, premijer za predsednika Skupštine predloži predsednikovu pokojnu majku, koja kao takva najstarija, a i dok bila živa bila najstarija od svih. Predsednik se složi i pohvali, ostali se složiše i pohvališe, pokojna majka bi izglasana jednoglasno.
Transparentno pređoše na izbor članova Vlade, svako izvadi svoju ‘artijicu iz svoga džepa i ubaci u kutiju ispred sebe. Konstatovaše da je glasanje završeno, premijer izbroja ceduljicu u predsedničkoj kutiji, jedan glas, jednoglasno, predsednik Republike je Arsenijević, izbroja svoju kutiju, jedan glas, jednoglasno, premijer je Tešić, tako i jednoglasno izabraše i ministre. Nastaše aplauzi i ostale ovacije. Predsednik iskoristi svoje pravo da proširi Vladu, nemaju ministarstvo prosvete, a ‘oće i oni budu lepi i pametni, pa da se učini napor u tom pravcu. Premijer, pošto po svakom principu bi na njega red, reče da ima rešenje, ode iza zdanja i dovede magarca, uz opšte i ostale ovacije okačiše magarcu plakat na kome pisaše Ministar prosvete. Predsednik, vidi se, zadovoljan, ali, vidi se, ima još ideja, predloži, pošto je novi ministar takav kakav jeste, i velik, i jak, i sve, da mu se dodeli još jedno ministarstvo, i to ministarstvo kapitalnih investicija, i bi, ministar vojni Šuca pridrža magarca, sa slobodne strane mu okačiše natpis Ministar za kapitalne investicije. Predsednik sve pohvali, mnogo dobro rešenje, nema samo susedna Republika ministra za kapitalne investicije za svaku diku i toliki ponos. I premijer na svoj način sve pohvali, uze na svoj način da sve dopuni, prikopča mantiju, pa kad reče Vječnaja pamjat, pa kad reče Amin, svi ponoviše Amin. Činilo se gotovo, ali predsednik upita, gde ustav, premijer poteže nešto veliko, podiže to veliko na kome pisaše, Ustav Slobodana Miloševića & Mire Marković, predsednik klimnu, znači sve po ustavu. Po proceduri, poslovniku i svakom principu odobriše zastavu, onu svinju sa repić u petokraci, pustiše himnu, i to Ramba, složno i stojeći otpevaše Prijatelju, prijatelju, maršupm, po proceduri, pod tačkom karisanje, do’vatiše se među se, po poslovniku naskočiše na prisutne podanike.
Bi konferencija za tisak, Ima pitanja, nema pitanja, gotovo. Novinari stadoše da rade svoj pos’o, članovi Vlade stadoše u stav slikavanja, nasta čestitanje, priđe da čestita i onaj, sa svoje naočare za sunce, poslanik DS-a plus član Predsedništva ote stranke Mićo Marković. Mićo je sve i još čestit’o, premijer Teša je skid’o svoju radnu plus svečanu mantiju, jedna novinarka imala još to jedno pitanje, predsednik stao uz ministra kapitalnog, koga držaše ministar vojni Šuca, pa sve predsednički prima, pa sve, ko svoj svome, odgovara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
NBA liga beleži pad gledanosti pa se traga za uzrocima. Mnogi su uvereni da ogroman broj šuteva za tri poena, koji ima matematičko opravdanje, čini košarku jednoličnom i dosadnom. Ali, šta tu uraditi?
Industrija parfema prolazi kroz transformaciju zahvaljujući inovacijama poput veštačke inteligencije. Kupci sada mogu uživati u personalizovanim mirisima, kreiranim prema njihovim željama i emocijama
Ostavićemo pušenje, bavićemo se sportom, biće nam zdravija ishrana. Svake godine imamo velike planove i dobre namere – od januara. Evo kako da nešto od toga zaista i ostvarimo
Saobraćajnu gužvu u Beogradu Petar J. „pobeđuje” električnim trotinetom. Obezbedi mu, kako kaže, jutro bez nervoze, ali naglašava da u gradu nedostaju biciklističke staze, kako bi vozači trotineta mogli bezbednije da se kreću
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!