AI kompanije masovno kupuju knjige da bi obučavale jezičke modele, a potom ih uništavaju

Prema pisanju američkih, nemačkih i švajcarskih medija od proleća ove godine antikvari u Evropi su počeli da dobijaju neuobičajeno velike narudžbine knjiga od kompanije „Zoom Books“ koja je registrovana u Kanadi. Kupuju uglavnom stručnu literaturu objavljenu sedamdesetih godina prošlog veka, za beletristiku su manje zainteresovani. Od jednog prodavca kupuju desetine, pa i stotine knjiga.

Knjige se prvo dopremaju u privremena skladišta u Nemačkoj odakle se transportuju u Kanadu i Sjedinjene Američke Države.

„Vašington post“ piše da veliki deo knjiga završava u procesu „destruktivnog skeniranja“ što znači da se knjizi odstranjuje povez, stranice se digitaliziju velikom brzinom, a fizički primerak se potom reciklira, tj. trajno se uništava.

Desetine miliona dolara za knjige

Ovaj američki list navodi i da je kompanija „Anthropic“ koja je tvorac AI sistema „Claude“ u okviru projekta „Project Panama“ potrošila desetine miliona dolara na kupovinu i obradu miliona štampanih knjiga.

Foto: Pixabay/KLAU2018

U dokumetima u koje je „Vašington post“ imao uvid navodi se da su na projektu bili angažovani stručnjaci koji su ranije radili na projektu „Google Books“, zbog iskustva u masovnoj digitalizaciji knjiga.

Kanadska kompanija „Zoom books“ zvanično je negirala da učestvuje u digitalizaciji i uništavanju knjiga za potrebe razvoja modela jezičke inteligencije.

Ipak, pojedina udruženja izdavača u Evropi već traže jasnija pravila o korišćenju autorskih dela za razvoj sistema veštačke inteligencije.

Hiljade pisaca protiv AI

Početkom godine je i hiljade pisaca objavilo „praznu knjigu“ pod nazivom „Ne kradi ovu knjigu“ u znak protesta protiv AI kompanija koje koriste njihov rad bez dozvole i naknade.

„Ne kradi ovu knjigu“ ne sadrži tekst unutar korica, već samo spisak autora. Među piscima koji su učestvovali u ovom projektu su nobelovac Kazuo Išiguro, Filipa Gregori, Ričard Osman.

Ova knjiga je objavljena nedelju dana pre nego što je Vlada Velike Britanije trebalo da predstavi procenu ekonomskih troškova predloženih izmenom zakona o autorskim pravima.

Na zadnjoj korici „prazne knjige“ navodi se i poruka da Vlada Velike Britanije ne bi smela da legalizuje korišćenje knjiga u korist kompanija za obuku veštačke inteligencije bez saglasnosti autora.

Test zrelosti civilizacije: Između ambisa prosperiteta

Raspravu je u Londonu dodatno podstakao predlog Vlade da se kompanijama dozvoli korišćenje dela zaštićenih autorskim pravima, osim ako oni ne zatraže izuzeće iz tog procesa.

Ovaj predlog je izazvao negativne rekacije brojnih umetnika među kojima su pevač Elton Džon i glumica Džulijan Mur, koji su kritikovali mogućnost ublažavanja zakona o autorskim pravima.

Vlada Velike Britanije je 18. marta odustala od planova da dozvoli kompanijama za veštačku inteligenciju da koriste dela zaštićena autorskim pravima bez dozvole autora.

Biban Kidron, članica parlamenta koja je predvodila protivljenje predlozima u Domu lordova, izjavila je tada da  „ništa osim političke volje ne stoji na putu da se umetnicima omogući da vide kako i gde kompanije za veštačku inteligenciju koriste njihov rad, što bi im otvorilo put da budu kompenzovani“.

Foto: Pixabay/ThankYouFantasyPictures

Sudovi na strani AI kompanija

U decembru 2025. Amazon je dodao AI funkciju u Kindl koja čitaocima omogućava da „pričaju“ sa knjigom. Mnogi autori kritikovali su tu funkciju, jer su strahovali da su modeli veštačke inteligencije obučavani na sadržaju koji je zaštićen autorskim pravima, bez dozvole ili naknade.

Amazon je tada odgovorio da se sadržaj knjiga ne koristi za obuku osnovnog modela, već da alat vidi kao „proširenje funkcionalnosti pretrage koja već postoji u Kindlu“.

Pravno gledano, AI kompanije su postigle značajne pobede. U presudi po kolektivnoj tužbi za kršenje autorskih prava koju su autori podneli protiv „Antropika“ u junu 2025, američki sudija Vilijam Alsap odlučio je da korišćenje zaštićenih dela za obuku AI modela spada pod doktrinu „fer upotrebe“ (fair use).

U sličnim tužbama protiv kompanija „Meta“ i „Stability AI“, sudovi su uglavnom stali na stranu kompanija.

Neki slučajevi su još u toku. Poput kolektivne tužbe koju su podneli autori i medijske kompanije poput „Njujork tajmsa“, gde je sud naložio kompaniji „OpenAI“ da podeli 20 miliona čet-logova sa tužiocima u procesu otkrivanja dokaza. „OpenAI“ je saopštio da je slučaj bez osnova i da korišćenje javno dostupnih informacija predstavlja „fer upotrebu“.

Izvori: Vesti online, The Guardian, Clavis Bizz Press

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!