Hiljade retkih knjiga nestaje iz evropskih antikvarnica jer ih kompanije koje su povezane sa razvojem alata veštačke inteligencije masovno kupuju i skeniraju da bi obučavale nove AI modele. Potom ih fizički uništavaju
Prema pisanju američkih, nemačkih i švajcarskih medija od proleća ove godine antikvari u Evropi su počeli da dobijaju neuobičajeno velike narudžbine knjiga od kompanije „Zoom Books“ koja je registrovana u Kanadi. Kupuju uglavnom stručnu literaturu objavljenu sedamdesetih godina prošlog veka, za beletristiku su manje zainteresovani. Od jednog prodavca kupuju desetine, pa i stotine knjiga.
Knjige se prvo dopremaju u privremena skladišta u Nemačkoj odakle se transportuju u Kanadu i Sjedinjene Američke Države.
„Vašington post“ piše da veliki deo knjiga završava u procesu „destruktivnog skeniranja“ što znači da se knjizi odstranjuje povez, stranice se digitaliziju velikom brzinom, a fizički primerak se potom reciklira, tj. trajno se uništava.
Desetine miliona dolara za knjige
Ovaj američki list navodi i da je kompanija „Anthropic“ koja je tvorac AI sistema „Claude“ u okviru projekta „Project Panama“ potrošila desetine miliona dolara na kupovinu i obradu miliona štampanih knjiga.
Foto: Pixabay/KLAU2018Početkom godine je i hiljade pisaca objavilo „praznu knjigu“ pod nazivom „Ne kradi ovu knjigu“ u znak protesta protiv AI kompanija koje koriste njihov rad bez dozvole i naknade.
U dokumetima u koje je „Vašington post“ imao uvid navodi se da su na projektu bili angažovani stručnjaci koji su ranije radili na projektu „Google Books“, zbog iskustva u masovnoj digitalizaciji knjiga.
Kanadska kompanija „Zoom books“ zvanično je negirala da učestvuje u digitalizaciji i uništavanju knjiga za potrebe razvoja modela jezičke inteligencije.
Ipak, pojedina udruženja izdavača u Evropi već traže jasnija pravila o korišćenju autorskih dela za razvoj sistema veštačke inteligencije.
Hiljade pisaca protiv AI
Početkom godine je i hiljade pisaca objavilo „praznu knjigu“ pod nazivom „Ne kradi ovu knjigu“ u znak protesta protiv AI kompanija koje koriste njihov rad bez dozvole i naknade.
„Ne kradi ovu knjigu“ ne sadrži tekst unutar korica, već samo spisak autora. Među piscima koji su učestvovali u ovom projektu su nobelovac Kazuo Išiguro, Filipa Gregori, Ričard Osman.
Ova knjiga je objavljena nedelju dana pre nego što je Vlada Velike Britanije trebalo da predstavi procenu ekonomskih troškova predloženih izmenom zakona o autorskim pravima.
Na zadnjoj korici „prazne knjige“ navodi se i poruka da Vlada Velike Britanije ne bi smela da legalizuje korišćenje knjiga u korist kompanija za obuku veštačke inteligencije bez saglasnosti autora.
Raspravu je u Londonu dodatno podstakao predlog Vlade da se kompanijama dozvoli korišćenje dela zaštićenih autorskim pravima, osim ako oni ne zatraže izuzeće iz tog procesa.
Ovaj predlog je izazvao negativne rekacije brojnih umetnika među kojima su pevač Elton Džon i glumica Džulijan Mur, koji su kritikovali mogućnost ublažavanja zakona o autorskim pravima.
Vlada Velike Britanije je 18. marta odustala od planova da dozvoli kompanijama za veštačku inteligenciju da koriste dela zaštićena autorskim pravima bez dozvole autora.
Biban Kidron, članica parlamenta koja je predvodila protivljenje predlozima u Domu lordova, izjavila je tada da „ništa osim političke volje ne stoji na putu da se umetnicima omogući da vide kako i gde kompanije za veštačku inteligenciju koriste njihov rad, što bi im otvorilo put da budu kompenzovani“.
Foto: Pixabay/ThankYouFantasyPicturesU decembru 2025. Amazon je dodao AI funkciju u Kindl koja čitaocima omogućava da „pričaju“ sa knjigom.
Sudovi na strani AI kompanija
U decembru 2025. Amazon je dodao AI funkciju u Kindl koja čitaocima omogućava da „pričaju“ sa knjigom. Mnogi autori kritikovali su tu funkciju, jer su strahovali da su modeli veštačke inteligencije obučavani na sadržaju koji je zaštićen autorskim pravima, bez dozvole ili naknade.
Amazon je tada odgovorio da se sadržaj knjiga ne koristi za obuku osnovnog modela, već da alat vidi kao „proširenje funkcionalnosti pretrage koja već postoji u Kindlu“.
Pravno gledano, AI kompanije su postigle značajne pobede. U presudi po kolektivnoj tužbi za kršenje autorskih prava koju su autori podneli protiv „Antropika“ u junu 2025, američki sudija Vilijam Alsap odlučio je da korišćenje zaštićenih dela za obuku AI modela spada pod doktrinu „fer upotrebe“ (fair use).
U sličnim tužbama protiv kompanija „Meta“ i „Stability AI“, sudovi su uglavnom stali na stranu kompanija.
Neki slučajevi su još u toku. Poput kolektivne tužbe koju su podneli autori i medijske kompanije poput „Njujork tajmsa“, gde je sud naložio kompaniji „OpenAI“ da podeli 20 miliona čet-logova sa tužiocima u procesu otkrivanja dokaza. „OpenAI“ je saopštio da je slučaj bez osnova i da korišćenje javno dostupnih informacija predstavlja „fer upotrebu“.
Izvori:Vesti online, The Guardian, Clavis Bizz Press
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Preminula je Vesna Lalić, vrsna fotografkinja, fotografisala je sve najvažnije društveno političke događaje u Srbiji, i naizgled obične svakodnevne trenutake
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
