Šverc telefona kao i cigareta

Od ukidanja poreza i smanjivanja carinskih dažbina na računare, crno tržište ne postoji a kompjuteri su postali dostupni apsolutno svima. Uskoro će se pojaviti na tržištu i prvi srpski laptop računar.

„Aktivno ulazimo u proizvodni ciklus, a do kraja godine lansiraćemo sopstveni brend – notebook računar pod imenom ComTrade“, kaže za „Vreme“ Veselin Jevrosimović, direktor jednog od najvećih domaćih panevropskih distributera kompjuterskih tehnologa. „Proizvodićemo ga u Srbiji, a otvorićemo još nekoliko pogona u Evropi. Imamo varijantu i sa AMD Procesorom da proizvodnju nekih delova prebace kod nas.“

Po pameti nikad nismo zaostajali za Evropom, a po završenoj legalizaciji softvera polako ali sigurno vraćamo se u evropski kolosek.

„VREME„: Da li je tržište softvera ušlo u legalne tokove?

VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Od septembra prošle godine počela je legalizacija na tržištu softvera pošto je Srbija dobila veoma povoljne uslove od Majkrosofta. U odnosu na sve druge zemlje u regionu, Majkrosoft je nama dao najbolje uslove i cene. Od septembra 2002. do januara 2003. godine prodato je 67.000 licenci, a broj očekivanih licenci od strane Majkrosofta premašen je čak za 17.000; ComTrade je „odradio“ oko 75 odsto licenci, a svi ostali su prodali preostalih 25 odsto. Na taj način celo jugoslovensko IT tržište je legalizovano – softver je povukao dosta toga, a ukidanjem poreza na računare uveliko se smanjilo i crno tržište. Trenutno smo među zemljama koje imaju najkonkurentnije cene računara zbog ukinutog poreza na softvere i računare, ali i zato što nam veliki dobavljači i distributeri daju ekstrauslove zbog ekonomske nestabilnosti zemlje i slabe opremljenosti IT tehnologijom. I to mogu slobodno da kažem jer ComTrade ima 26 vodećih zastupničkih proizvoda kao što su Hewlett Packard, Toshiba, Ericsson i Nokia…

Na koji način se proizvođači softvera štite od piraterije?

Nedavno je donesen zakon kojim se sankcioniše softverska piraterija, a oformljena je i agencija proizvođača softvera BSA (Business Software Alliance), koja na terenu štiti autorska prava proizvođača i uočava nelegalno korišćenje softvera. Vlada Srbije je nakupila poene u svetu globalne svetske informatike jer je sama krenula u legalizaciju softvera, shvativši da je to jedan od načina integracije u svetske ekonomske tokove gde informatika zauzima značajno mesto.

Kakvo je sada stanje na IT tržištu i da li Srbija može da povrati nekadašnju lidersku poziciju na Balkanu?

Trenutno IT tržište ima najveću tendenciju rasta u Srbiji zbog ukidanja poreza na računare i softvere, a naše IT tržište u Evropi ocenjuje se kao „the fastest growing market„. Internet populacija kod nas čini oko četiri odsto (podaci iz septembra prošle godine), a u Sloveniji 35 odsto, u Hrvatskoj je 17 odsto, u Makedoniji i BiH osam odsto… To opet nije neki pokazatelj jer je edukativni nivo ovog tržišta mnogo viši nego u susednim zemljama. Do početka devedesetih godina, nosilac IT tržišta u celom regionu bila je Jugoslavija, i to treba da nam bude cilj – da povratimo lidersku ulogu prvo na Balkanu u oblasti informatike, a potom u Istočnoj Evropi. Međutim, razvoj IT tržišta ne zavisi samo od ekonomskih aspekata, već i od razvoja telekomunikacione mreže koja je u veoma lošem stanju. Vlada treba da napravi jedan informatički savet koji bi bio njen konsultant u razvoju IT tehnologije ili, u suprotnom, da Vlada angažuje neku stranu agenciju koja bi napravila globalni konsalting razvoja IT-a.

S obzirom na to da zastupate Nokiu i Ericsson, svesni ste da postoje firme koje te iste aparate prodaju po dvostruko nižim cenama. Da li na tom crnom tržištu mobilnih telefona postoji organizovani kriminal?

Problematikom švercovanih i ukradenih telefona država se uopšte ne bavi – legalan uvoz mobilnih telefona iznosi pet odsto, dok je preostalih 95 odsto mobilnih telefona na tržištu ukradeno ili švercovano! U Oglasima ima oko 2500 oglašivača koji prodaju nelegalne mobilne telefone i velika količina novca protiče mimo državnih i legalnih tokova novca. Šverc mobilnih telefona približan je švercu cigareta što se novca tiče, a tim problemom niko se ne bavi, akcenat je na borbi protiv duvanske mafije. Ako imate tri miliona korisnika mobilnih telefona, a svaki korisnik promeni najmanje dva do tri aparata, i ako je prosečna cena jednog aparata približno 150 evra, onda je to ogromna cifra. Kao legalan distributer i zastupnik Nokie i Ericssona, više puta smo ukazivali na tu pojavu i slali dopise u Ministarstvo. Očigledno je da država nema dovoljno sredstava da se upusti u obračun s tim problemom ili ne shvataju ozbiljnost cele priče…

Inače, što se vašeg pitanja tiče, šverc telefona nije centralizovan, nema organizovanog kriminala, već je induvidualan. Mnoge firme se lažno predstavljaju, imaju lažne sertifikate od Ericssona i Nokie, dekodiraju telefone i skidaju ih sa mreže, nemaju carinske deklaracije i porez… To je otišlo toliko daleko da se šverceri javno reklamiraju sa „dekodiram telefone“ i slično jer država ne sankcioniše takvo ponašanje. S druge strane, mobilni operateri nemaju interesa da se bave tom problematikom. Način da se spreči šverc telefona je, na primer, uvođenje akciznih, kontrolnih markica kao u slučaju prodaje cigareta. Najveće tržište švercovanih telefona u Evropi je kod nas, a sve što se tamo ukrade završi ovde. Preti nam organizovani kriminal u toj oblasti, čim kriminalci shvate kolike se tu pare vrte. Država mora ili da smanji poreze i carine na mobilne telefone ili da uvede kontrolne markice. Mi već nekoliko godina vapimo za državnom kontrolom, ali niko ne obraća pažnju.