Štedljive trake

Troškovi telefonskih usluga nekako se mogu izbeći poboljšanjem kulture razgovora telefonom (uostalom, kažu da se ne mora brbljati onoliko koliko smo navikli), ali poskupljenje električne energije većina građana vidi kao jedan od vitalnih problema sa kojim se suočavaju pred narednu grejnu sezonu, posebno oni koji se greju isključivo na struju. Elektroprivreda Srbije i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, sa ciljem racionalizovanja potrošnje električne energije i uštede u njenom plaćanju, a uz finansijsku pomoć USAID-a (Agencije SAD za međunarodni razvoj), najavili su prošle nedelje osnivanje Fonda za energetsku efikasnost i svoju prvu akciju, distribuciju izolacionih, samolepljivih gumenih traka za prozore i vrata po ceni od 20 dinara po metru, koje korisnici mogu da kupe kroz beskamatni kredit na pet meseci.

Srpski građanin navikao na razne mutljavine, naročito kada sazna da se radi o bespovratnoj donaciji, počinje da gunđa: ko će se na našoj muci ponovo opariti, dobili besplatno, a nama prodaju. Šta o tome misle građani rekli su i u emisiji „Maska“ na BK televiziji, gde su ovoj akciji dodelili crnu masku.

KASKANJE ZA SVETOM: Isti građanin nije razmišljao koliko i kako troši struju, koja je doskoro zbog enormno niske cene predstavljala najjeftiniji način grejanja, a o oblicima štednje ovog energenta sa kojim Srbija i te kako kuburi zarad „mira u kući“ niko nije govorio. Na zapadu su racionalna potrošnja električne energije i načini na koji se to postiže odavno uobičajeni; akcija postavljanja izolacionih traka u Evropi sprovodila se sedamdesetih godina prošlog veka. Po podacima resornog ministarstva, Srbija uvoznu struju plaća 3,2 centa po kW (kilovat času), dok je tržišna vrednost 1,75 centa po kW. U odnosu na Evropu, koja godišnje troši 2,250 kW po glavi stanovnika, Srbija sa 4,200 kW po glavi stanovnika troši skoro duplo, pa razloga za štednju ima na pretek.

Ceo projekat donacije izolacionih traka vredi 400.000 dolara, i predviđeno je da se prvom fazom trakama opskrbi 60.000 domaćinstava (50 metara traka po domaćinstvu), a po merenjima koja je obavio EPS za jedan dvosoban stan potrebno je 36 metara trake. Ukoliko bi EPS uspeo da proda svih tri miliona metara izolacione trake, zarada bez uračunatog poreza, amortizacije i troškova distribucije iznosi oko milion i dvesta hiljada maraka. Nedoumicu oko pitanja šta se dešava sa parama iz fonda objašnjava Erik M. Kolson, direktor beogradske kancelarije američke nevladine organizacije ASA (Alijansa za energetsku efikasnost), koja u ovom projektu između USAID-a, resornog ministarstva, EPS-a i građevinske kompanije NEXENT ima savetodavnu ulogu.

„Na prvi pogled može zvučati besmisleno da USAID donira materijal koji EPS potom prodaje, ali radi se o refundiranju prvobitnih sredstava. Taj materijal distribuira se građanima, i nakon pet meseci pare se ponovo slivaju u predviđeni fond, pa se istim novcem može ponoviti isti ili sličan projekat energetske efikasnosti. Još nismo odlučili šta sa tim novcem nakon pet ili deset godina. Druga partnerska organizacija, NEXENT, raspisala je tender kako bi se dobila najpovoljnija cena za izolacione trake i obezbedio zadovoljavajući kvalitet“, kaže Kolson.

ZNATNA UŠTEDA: Na buvljoj pijaci u Beogradu, prodavac Pajo Lutovac, koji u svojoj ponudi ima raznovrsne tipove izolacionih traka – od onih sunđerastih, koje se nakon par meseci korišćenja smežurane sa prozorskih okvira mogu odstraniti isključivo kuhinjskim nožem, pa do onih kvalitetnijih gumenih „e“ i „p“ tipa – preporučuje nemačke TASA trake za koje navodi da su malo kvalitetnije od pokazanog uzorka koji će EPS distribuirati. Cena je 22 dinara po metru, a za količine veće od 100 metara dobija se popust od 10 posto.

U EPS-u objašnjavaju da su u aprilu ove godine na istoj pijaci cene traka iznosile 30 dinara po metru, pa veruju da je štampanjem 400.000 letaka namenjenih korisnicima reagovalo i tržište ove robe, smanjenjem prvobitne cene ovog artikla. Na spomenutom letku objašnjavaju da se ugradnjom izolacionih traka štedi 10% energije za grejanje, što je otprilike 200 kW mesečno, te se za traku koja košta 720 dinara i koja traje tri godine u toku jedne grejne sezone uštedi 6000 dinara. Još uvek ne znaju kakav će biti odziv građana, jer se po pravilu uvek čeka poslednji dan za prijavljivanje, a to je u ovom slučaju 31. avgust. Uloga EPS-a je da prikupi podatke o zainteresovanim korisnicima i isporuči trake građanima, te oni naglašavaju da je njihov jedini interes u projektu energetski efekat.

„Izolacione trake smo kao donaciju tražili još na Briselskoj konferenciji, i naša ambicija je mnogo veća od ovog projekta za 60.000 domaćinstava. Nadamo se da ćemo vremenom imati potražnju u čak 400.000 domaćinstava, što bi bio naš maksimalni potencijal, čime bi se uštedelo četiri miliona kilovat sati, tj. 9,6 miliona dolara“, kaže za „Vreme“ dr Milovan Studović iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku.

Međunarodna zajednica davanje novca za uvoz struje doživljava kao plaćanje računa u kafani koji je napravila prethodna vlast, i upravo zato žele da ovakvim i sličnim projektima pruže šansu da elektro-energetski sistem Srbije stane na sopstvene noge.