Krevet cara Franje

Dok sam se spuštao strmim stepenicama hotela smeštenog u Villi Giardino iz 19. veka u centru Bola na Braču, razgledao sam brojne fotografije koje svedoče o burnoj istoriji ovog ostrva i samog grada Bola. Na jednoj od njih bio je masivni drveni krevet, a ispod je pisalo da je u njemu spavao austrougarski car Franjo Josif.

Istina, 23. aprila 1875. u ovoj kući koja je tada pripadala bogatoj kapetanskoj porodici Kraljević, tokom posete Braču noćio je vladar Habzburške monarhije. Bol je bio samo jedna od mnogih stanica na njegovoj dalmatinskog turneji. Franjo Josif I boravio je te godine u ovim krajevima od 10. aprila do 12. maja, dakle, nešto više od mesec dana. Prema najdetaljnijem spisku koji pronalazim u istorijskim arhivama, njegov itinerer na kojem bi mu pozavideli i mnogi današnji globtroteri izgledao je ovako: Zadar – Rab – Pag – Benkovac – Karin – Obrovac – Šibenik – Skradin – slapovi Krke – Knin – Vrlika – Sinj – Muć – Drniš – Siverić – Trogir – Split – Brač – Omiš – Makarska – Klis – Trilj – Imotski – Zagvozd – Vrgorac – Opuzen – Metković – Klek – Slano – Ston – Gruž – Dubrovnik – Lokrum – Kotor – Meljine – Lastovo – Budva – Risan – Dragalj – Herceg Novi – Konavle – Cavtat – Mljet – Orebić – Korčula – Trpanj – Jelsa – Stari Grad – Milna – Hvar – Komiža – Vis.

Valja napomenuti da je ova opsežna turneja usledila tri godine pre austrougarske okupacije BiH koja je u tom momentu još bila u rukama Turaka. Mesta koja je posedio danas se nalaze na teritorijama dveju država – Hrvatske i Crne Gore.

Već dan pre dolaska cara u Zadar, ispred zadarske rive usidrili su se oklopnjača “Kaiser”, brod “Radetzky”, korveta “Frunsberg” i topovnjača “Nautilus”. Sutradan ujutro stigli su jahta “Fantasia” i brod “Gargano”, a carska jahta “Miramar” doplovila je nešto posle 10 sati. Bio je to novi gvozdeni brod dužine 82 metra, sagrađen u Londonu, s pogonom na paru, naoružan sa dva topa. Imao je više bogato nameštenih salona, soba i radnih prostorija. Stotine brodica okružile su carske brodove uz rivu u nameri da vide i pozdrave cara.

Na putovanju su cara pratili zadarski fotografi Nikola Andrović i Josip Marko Goldstein, koji su u Zadru 1876. objavili Album svjetlopisni s’ opisovanjem putovanja nj. vel. cesara kralja Frane Josipa I. kroz Dalmaciu godine 1875. Album je sadržao 24 velike fotografije s prikazom mesta i svečanosti u pojedinim gradovima.

Siguran sam da retko ko od ljudi koji danas dolaze u Bol zna da je u njemu prespavao car Franja. A ako je suditi po jezicima koje čujem na rivi, uglavnom su to potomci njegovih nekadašnjih podanika – Hrvati, Česi, Slovaci, Mađari, Austrijanci (ili Nemci), a proteklih godina ponovo su se vratili i turisti iz Srbije.

Prošle godine Željko Stašević je bio direktor Blue Sun hotelske grupe koja je poput grupe hotela Sunčani Hvar (a i Beograda na vodi, Burdž Halife i još mnogo toga drugog) u vlasništvu Muhameda Alabara, čije bogatstvo “Forbes” procenjuje na 3,2 milijarde evra. Ispričao mi je da je u sastavu hotelske grupe Blue Sun i aerodrom na Braču. Odmah sam pomislio kako bi bilo sjajno da postoji direktna avionska linija Beograd–Brač koja bi značajno skratila putovanje svima iz Srbije koji dolaze na ovo a i sva okolna dalmatinska ostrva – Hvar, Korčulu, Vis… Izbegli bi splitsku gužvu između tamošnjeg aerodroma i luke, i uštedeli najmanje dva-tri sata.

I desilo se da je imejl o tome, koji sam poslao prijateljici iz Air Serbia, rezultirao da od ovog proleća dva puta nedeljno leti avion Beograd–Brač.

Željko je u međuvremenu napustio ovu hotelsku grupu i otišao u London, a Alabar je u Bolu otvorio “Bristol”, imenjaka hotela koji već nekoliko godina uspešno vodi u Beogradu.

...

Kada na Guglu ukucate Bol na Braču, na prvoj stranici pretrage biće vam fotografija Zlatnog rata, verovatno najpoznatije plaže na Jadranu. Reč je o rtu (râtu) dugom oko hiljadu metara koji zapljuskuje čisto i prozirno more. Plaža je posebna i po tome što menja oblik i položaj, u zavisnosti od pravca vetra. Međutim, ovo je jedno od onih mesta koja su lepša na snimcima iz drona nego uživo: iako se iz vazduha čini da je reč o peščanoj plaži, sačekaju vas sitni oblutci, gužva je ogromna, a ni voda nije baš tako bistra i čista. Vetrovi koji ovde stalno duvaju pogodni su za ljubitelje kajta pa ako planirate da plivate malo dalje od obale, obratite pažnju da vas neki kajter ne “pokupi”. Ovde je 2008. organizovan Red Bull Golden Jump, svetski jedinstveno takmičenje kajtbordera u preskakanju (preletanju) plaže.

Bračani, posebno meštani Bola, veoma su ponosni na svoju partizansku prošlost. Naime, na samom početku rata 1941. partizani su provalili u vojni magacin smešten u Bolu i zaplenili puškomitraljeze, vojničke puške, bombe, sanduke sa municijom i opremu za vojnike. Oduzeto oružje i oprema koji su tamo zatečeni sakriveni su privremeno u potkrovlje mesne crkve, a potom preneseni u jednu pećinu. Zbog ovoga je naređeno hapšenje istaknutih Boljana koji su odbegli iz mesta. Od tih begunaca formirana je prva udarna oružana grupa na Braču. Ustaška vlast je uz pomoć postojeće žandarmerije pokušala da se obračuna sa grupom, ali nije uspela.

foto: robert čoban

Četvrtog avgusta na Brač dolazi ustaška kaznena ekspedicija koja blokira Bol, pretresa teren i hapsi desetak građana, ali ne uspeva da zaustaviti udarnu grupu jer je NOP već tada uživao veliku podršku naroda. Pod vođstvom Josipa Marinkovića Bepa, borci su početkom 1942. izvršili i prvu oružanu akciju: napali su tri žandarma koji su se vraćali iz Bola ka Selcu i Pučišću. Tom prilikom likvidiran je žandarmerijski zapovednik, dok su se druga dvojica predala. Tada je zaplenjeno njihovo oružje i oko 600 metaka i 50 kilograma hrane. Od ove i ostalih udarnih grupa koje su se oformile na Braču, 22. juna 1942. osnovana je četa bračkih partizana.

U nedelju predveče na rivi ispred Crkve Gospe od Karmela bilo je puno ljudi. Zvučnici su bili izbačeni za one koji su na pjaci ispred slušali misu jer nisu mogli da stanu u crkvu.

Desetak metara dalje, posve druga slika u Galeriji umjetnina “Branislav Dešković”. U toku je bilo otvaranje izložbe Eine Kleine Molo Retrospektiva. Reč je o radovima umetnika koji se zove Ivica Jakšić Čokrić Puko i predstavlja se kao “antifašistički umjetnik, borac protiv turizma, demokracije i Coca-Cole”. Sedamdesetjednogodišnji brački umetnik sede kose vezane u punđu i brade poput starca iz Hemingvejovog romana, sa još dvoje kolega recitovao je i pevao nekakvu parodičnu obradu Oliverove Skalinade u verziji Serenada sa pominjanjem različitih bračkih toponima.

Pogledao sam kasnije radove, zaista su originalni, slike, skulpture i instalacije. Posebno instalacija od šišarki potpisana stihovima: “Kad sam bio u Parizu, vidio sam Mona Lizu. Mona Liza bere šiške, vidi joj se pola p.”

Pored Galerije prolazili su, kako bi Krleža rekao, “dezinteresirani” češki turisti, sa sladoledom u rukama sricali su nemački natpis na plakatu izložbe i nastavili dalje. Za masovni turizam 21. veka ovakvi sadržaji su potpuni višak.