Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Nekoliko stavki su uticale da magazin "Forin dajrekt investments" proglasi Beograd za grad budućnosti. Uz ekonomski rast i obim investicija, ključno je bilo otvaranje Majkrosoftovog razvojnog centra
Za „Vreme“ iz Sijetla, Vašington
Centralna i istočna Evropa će narednih godina zauzeti lidersku poziciju u svetu, po dinamici razvoja IT tržišta. Možda Srbija još nije lider u ovom regionu kakav bi volela da bude, ali očekuje se da će informacione tehnologije u njoj imati značajan uticaj na način života i rada ljudi. Prema onome što se prošlog meseca moglo čuti i videti u Sijetlu, odnosno Redmondu, gde se u pedesetak zgrada nalazi sedište kompanije Majkrosoft, interesovanje za tržište centralne i istočne Evrope, – oko 450 miliona ljudi – izuzetno je veliko. Podatak nije za čuđenje ako se uzme u obzir da je centralna i istočna Evropa još od 2000. godine lider u ekonomskom rastu na kontinentu. Dok je prosek rasta u svetu oko tri odsto, u ovom regionu očekivani rast u 2006. je oko 5,5 odsto a isti trend biće nastavljen i narednih godina. Ako je verovati Đorđu Vanciniju, visoko pozicioniranom menadžeru u Majkrosoftu, predviđanja su da će region postati konkurentniji od Azije.
ZAINTERESOVANI ŽIRANT: U Majkrosoftu smatraju da značajnu ulogu u razvoju u mnogim evropskim zemljama poslednjih godina imaju ili tek treba da odigraju upravo softverska industrija i informacione tehnologije, kao ključ za povećanje produktivnosti poslovanja, stvaranje visoko obrazovane radne snage, povezivanje lokalnih kompanija sa globalnim tržištem i povećanje efikasnosti vlasti kao servisa građana. Upravo zato su ključni Majkrosoftovi menadžeri bili sasvim raspoloženi da posetu predstavnika medija iz ovog regiona kampu u Redmondu posvete detaljnim razgovorima o tome kakve su ambicije kompanije po pitanju količine i vrste ulaganja u lokalna, mala tržišta. Nije se govorilo o sudskim procesima i tržišnim rezultatima, pa čak ni o proizvodima očekivanim s nestrpljenjem, poput Viste i novog Ofis paketa. Povod za seriju brifinga bio je zainteresovanost za prikazivanje upravo onih inicijativa od kojih lokalna tržista mogu imati najviše koristi. Sa Majkrosoftove tačke gledišta, bez obzira na trenutnu situaciju na tržištima – da li se razvijaju brže ili sporije, kontinuirano, u skokovima ili padovima – sva se, bez izuzetka, razvijaju brže i bolje ako imaju sistematsku i snažnu pomoć značajnog partnera. Majkrosoft je jasno stavio do znanja da je raspoložen da bude takav partner u razvoju domaćeg tržišta informacionih tehnologija i to je demonstrirano ne samo aktivnostima na njemu, već i veoma detaljanim planovima i pristupima čiji je cilj značajan skok u kvalitetu lokalne IT scene. Kada se sve sabere i oduzme, ova kompanija tu dođe kao neka vrsta zainteresovanog žiranta. Naime, Srbija, – kao mala crna tačka na karti koju okružuje Evropska unija – može i te kako da se podiči podrškom iz Redmonda, najviše prošlogodišnjim otvaranjem prvog razvojnog centra u Beogradu kakvih je samo nekoliko u svetu, a jedinstvenog u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
SRBIJA U REDMONDU: Postoji i druga strana priče, koja govori da nije reč o jednostranom „davanju“ američke kompanije ovim tržištima: u centralnoj i istočnoj Evropi za Majkrosoft radi oko 1000 ljudi, a u Redmondu od oko 25.000 zaposlenih, 1200–1300 došlo je iz ovog regiona. Oko 500 njih prošlog meseca pozvano je na sastanak na kome im je predstavljena situacija u lokalnim kancelarijama Majkrosofta u zemljama iz kojih su došli. Namera je da se motivišu – kako bi se vratili u domovinu, tamo nastavili rad i, ujedno, koliko je to u njihovoj moći, doprineli daljem razvoju.
Dvojica od nekoliko desetina ljudi iz Srbije koji rade u kampu verovatno se neće vratiti u Srbiju. Ivan Šmigoc u Redmondu radi pet godina, trenutno kao direktor za globalne servise za Ofis tehnologije. Praktično, bavi se koordinacijom Majkrosoftovih timova konsultanata koji rade sa mušterijama i partnerima u različitim regionima na usvajanju novih tehnologija, pre svega na Ofisu 2007 koji će izaći do kraja godine. Šmigoc je iz Srbije otišao s 24 godine kao student geologije, najpre u Vankuver gde se bavio softverom za komunikacije. Po njemu, postoje i drugi načini da se doprinese lokalnom tržištu osim pukog vraćanja u domovinu: „Cela jugoistočna Evropa je jedan od regiona koji ima potencijal za razvoj, mnogo više nego SAD, zato što se ‘počinje od nule’. Jedan od ciljeva Majkrosofta je da regionu posveti više pažnje. Na taj način možemo mnogo više da doprinesemo a, konkretno, moja ideja je da u svoje regionalne timove uključim ljude koji su stacionirani u Beogradu a stručnjaci su u oblasti. Već imam veoma dobrog člana tima iz Beograda koji ne samo da doprinosi poboljšanju već i trenira lokalne partnere i druge konsultante za nove tehnologije koje tek treba da dođu.“ Šmigoc planira da angažuje što više osoba iz Srbije; objašnjava da bi tako oni bili u direktnoj vezi s Redmondom kao izvorom informacija izuzetno značajnih za posao, a ujedno bi imali priliku da rade ne samo s klijentima u Beogradu već i s najvećim evropskim kompanijama. „Članovi mog tima, na primer, rade sa švajcarskim bankama i proizvodnim kompanijama u Nemačkoj. U pitanju su milioni dolara prihoda za Majkrosoft“, kaže Šmigoc.
Dragan Tomić je došao u Redmond 1998; trenutno vodi tim koji radi na razvoju SQL servera. „Reč je o proizvodu koji koriste milioni klijenata, između ostalog i sve banke u Srbiji“, objašnjava. Tomić je iz Srbije otišao 1992. godine. U Teksasu je završio fakultet, a pre nego što se zaposlio u Majkrosoftu, dva puta je boravio u Redmondu na letnjem programu za studente. „Sanjao sam da radim za Majkrosoft od prvog trenutka kada sam počeo da koristim računar. Trenutno je mnogo bolje za mene da radim u Redmondu nego u Beogradu, ali ostavljam otvorenu mogućnost da se jednog dana vratim u Srbiju ukoliko se situacija promeni“, kaže Tomić. SQL server je glavni proizvod za baze podataka koji koriste sve velike svetske kompanije. Jedan od aspekata njegovog posla jeste da razmotri hiljade predloga za poboljšanje ovog proizvoda. „Treba da izdvojimo oko 100 predloga koji će biti ostvareni i osmislimo na koji način će to biti urađeno. Drugi deo posla je da velikim klijentima, koji imaju probleme sa SQL serverom, nudimo brza i konkretna rešenja. Treći aspekt mog posla je razvoj tima. Naime, SQL server je posle Vindousa i Ofisa jedan od najvećih Majkrosoftovih proizvoda, a za veće kompanije deo infrastrukture kao i operativni sistem.“ Kako objašnjava, pre 10 do 15 godina podaci su sa papira prebacivani u digitalni oblik. Danas izvor informacija više nije na papiru, već se dokumenti prave u elektronskom obliku, pa je na taj način došlo do eksplozije podataka. SQL je glavna tehnologija za smeštanje i pretraživanje tih podataka. Sticajem tih okolnosti, važnost SQL servera je porasla, pa su baze narasle na 20 ili 30 terabajta, u zavisnosti od potreba klijenata. „Takvi brojevi pre 10 godina bili su nekarakteristični a SQL server manji proizvod. SQL tim je 1998. godine bio sastavljen od nešto više od 100 ljudi, a danas ga čini oko 1000 stručnjaka“, kaže Tomić. Ivan Šmigoc dodaje da je pristup podacima otežan nakon što je došlo do pomenute eksplozije, a da je novi Ofis 2007 napravljen upravo tako da omogući klasifikaciju i jednostavan pristup. „Mnogo novca uloženo je na istraživanje o tome kako ljudi koriste softver i kako mozak funkcioniše. Mnogo se radilo na integraciji tehnologija, i-mejla, Vorda i Eksela na primer, što će omogućiti finansijskim kućama, vladama ili bilo kojoj kompaniji da unaprede poslovni proces.“ Proizvodi na kojima rade Tomić i Šmigoc uveliko se testiraju i u kancelariji Majkrosofta u Beogradu.
Ova i svaka druga podrška iz Redmonda nije za nipodaštavanje: reč je o jednoj od najvećih svetskih kompanija za koju u 80 zemalja radi oko 65.000 ljudi, koja godišnje u razvoj investira oko šest milijardi dolara (10 puta više od bilo koje konkurentske), čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu i kog je magazin „Tajm“ ovih dana ponovo svrstao u grupu od 100 najuticajnijih osoba u svetu. Vahe Torosjan, potpredsednik kompanije za ovaj region, prošle nedelje je, prilikom posete Beogradu, najavio da će broj zaposlenih u Majkrosoftovom razvojnom centru u Beogradu koji rade na razvoju softvera za Tablet PC vidljivo biti uvećan već u ovoj godini. To je, kako je objasnio, direktna poruka Srbiji o Majkrosoftovom pogledu na potencijal i dinamiku razvoja ovog tržišta. S druge strane, razvojni centar nije samo stvar Srbije i Majkrosofta: od nekoliko stavki koje su uticale da magazin „Forin dajrekt investments“ proglasi Beograd za grad budućnosti ključno je uz ekonomski rast i obim investicija, bilo otvaranje Majkrosoftovog razvojnog centra. Takođe, kada se govori o uticaju na lokalne ekonomije, u svetu – pa i u Srbiji – s obzirom na to da ova kompanija prodaju softvera obavlja isključivo preko partnerskih firmi sa kojima ima ugovor (a takvih je oko 700.000), na svaki dolar koji ova kompanija zaradi, partnerske kompanije u proseku zarade sedam i po dolara.
U petak 28. aprila potpisan je ugovor između grada Beograda i Majkrosofta. Kako je zvanično objašnjeno, radi se o unapređenju saradnje i informacionog sistema Beograda koji će omogućiti građanima da lakše dolaze do informacija. Gradonačelnik Nenad Bogdanović rekao je da Beograd ima veliki sistem za statistiku i mnoštvo malih centara koji uglavnom nisu povezani, a reč je o ukupno 3848 računara koji rade nezavisno i koriste Majkrosoftov softver. Želja vlasti je da sve što ima veze sa informacionim sistemom bude povezano u jedan centar, a naknadno i na višem nivou, sa državom. Vahe Torosjan, potpredsednik Majkrosofta za region centralne i istočne Evrope, dodao je da se produžetak saradnje ove kompanije sa Gradom neće odnositi samo na licenciranje softvera. „Želimo da pomognemo gradskoj vladi da poboljša IT infrastrukturu i komunikaciju sa građanima, a smanji birokratiju. Grad ne mora da bude najveći da bi bio uspešan. Uspešnim ga čine ambicije, snovi i aspiracije. Nadamo se da će Beograd postati blistava zvezda, ne samo u regionu već i šire.“
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve