Pre oko godinu i po dana, kada smo posetili sedište kompanije Majkrosoft u Redmondu kraj Sijetla, na poziv za intervju upućen zaposlenima koji potiču sa ovih prostora odazvao se, između ostalih, Dragan Tomić. Nekoliko dana ranije, oko 500 zaposlenih u kampusu ove korporacije bilo je na sastanku i tada im je predstavljena situacija u lokalnim kancelarijama Majkrosofta u zemljama iz kojih su došli, sa idejom da se možda neki od njih vrate u domovinu i tamo nastave sa radom. Zato smo tada sa Draganom Tomićem razgovarali i o toj temi, i njegov odgovor bio je da ostavlja otvorenu mogućnost da se jednog dana vrati u Srbiju „ukoliko se situacija promeni“.
Tomić je iz Srbije otišao pre petnaest godina. U Teksasu je završio Fakultet za elektrotehniku i kompjuterske nauke. U Redmondu se zaposlio 1998. i tamo je donedavno vodio tim koji radi na razvoju SQL servera, tehnologije za smeštanje i pretraživanje podataka i jednog od najvećih Majkrosoftovih proizvoda.
Pre nego što se zaposlio u Majkrosoftu, dva puta je boravio u Redmondu na letnjem programu za studente i još tada je upoznao Bodina Dreševića, direktora Majkrosoft Razvojnog centra koji je u Beogradu osnovan pre dve godine. Osnivanje je bilo velika vest i ovde, ali i u inostranstvu, jer ovih centara u svetu nema mnogo i viđeni su kao mesta sa dobrim uslovima za rast i rad na važnim Majkrosoftovim projektima, kao i mesta sa kvalitetnim stručnjacima.
Tomić se nedavno ipak vratio u Beograd, gde će u Razvojnom centru nastaviti posao sličan onom koji je imao u Americi i trenutno sastavlja tim sa kojim će raditi na novom/starom projektu. „Imao sam dosta informacija o tome kako se i šta radi ovde, ali sam ipak bio veoma iznenađen kvalitetom i vrednoćom ljudi. Tim je mlad i pomalo neiskusan, ali ima gotovo neograničen potencijal“, odgovara Tomić na pitanje kakav je utisak imao o našem razvojnom centru pre nego što je došao u Beograd.
„VREME„: Kako izgledaju razvojni centri u svetu?
DRAGAN TOMIĆ: Ima ih desetak – u Irskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Danskoj, Egiptu, dva u Izraelu i dva u Kini, i još jedan u Indiji. Oni su u različitim fazama razvoja. Svaki od razvojnih centara je od osnivanja prolazio kroz više faza. U Indiji, na primer, u Razvojnom centru zaposleno je više od 1000 ljudi. Oni su počeli sa radom pre deset godina, i najpre su dobijali neke lošije poslove. Vremenom, u Majkrosoftu su shvatili da to ne funkcioniše, odnosno da kvalitet proizvoda nije na nivou, i da je bolje da se na takvim mestima razvijaju neki izolovani delovi projekata koji će po završetku biti integrisani. Međutim, ni to nije bilo dobro zbog ljudi koji su tu zaposleni. Njima je trebala nekakva dugoročnija karijera i projekat koji dugo živi. Onda su im slali komponente koje imaju duži životni vek od samog projekta, a danas se ceo jedan proizvod radi na jednoj lokaciji, pa su tako razvojni centri postali eksperti u svom domenu.
Možete li da uporedite beogradski sa drugim razvojnim centrima u svetu?
U poređenju sa Indijom i Kinom, naš razvojni centar je veoma mali. Još je u inicijalnoj fazi, imamo male projekte, ali su oni na svetskom nivou, a ponegde i prednjačimo u odnosu na ostale. Po kvalitetu projekata smo jedinstveni. Bodin Drešević, direktor Razvojnog centra, ovde je počeo sa razvojem Tablet PC-a, a nakon toga doneo je još dva projekta, i ja sam doneo jedan. Ti projekti su na neki način vezani, što je veoma važno za opstajanje razvojnog centra na duge staze. Konkretno, pošto je tematika slična, ljudi će rešavati slične probleme zajedno i tako će duh tima jačati.
Na kakvom projektu ćete raditi?
Projekat „SQL server prostorni podaci“ seli se u Srbiju. Nova verzija će se pojaviti na tržištu sledeće godine i mi ćemo učestvovati u tome. Moj posao sada je da najpre pronađem ljude koji će praviti novu verziju SQL servera koji će se na tržištu naći oko 2010. Da sam došao sledeće godine, tim ne bi bio spreman da se ozbiljno bavi radom na verziji koja će se pojaviti već za tri godine. SQL je sistem za upravljanje bazama podataka. Baze, pored skladištenja, služe i za analizu, a mi ćemo dodatno razvijati tehnologije za procesiranje geografskih podataka, koje će omogućiti podršku za uređaje koji poseduju GPS funkciju. Danas je veoma mnogo analiza vezano za geografsku lokaciju – na primer, analiziramo saobraćaj u centru Beograda, istražujemo koliki uticaj na životnu sredinu ima neko konkretno nalazište nafte, ili kako na idealan način organizovati kretanje velikog broja kamiona koji transportuju robu za neko preduzeće. Naravno, mi ne pravimo ovakva rešenja, već platformu za moguća scenarija. Rešenja će praviti naši partneri, i možda neka od njih mi nećemo ni predvideti. Kako kažu Amerikanci, „nebo je granica“.
Kakvi ljudi rade u našem razvojnom centru?
I u Redmondu je bilo pitanje kakvog su profila naši ljudi, jer od toga zavisi na kakvim projektima mogu da rade. Mi imamo inženjere koji u proseku bolje poznaju matematiku nego inženjeri u Redmondu, ali u Redmondu zaposleni u proseku imaju više iskustva i bolje poznaju sistemske programe. Međutim, nije sve u tehničkom znanju, već je najvažnije koliko je neko spreman da radi, da li ima entuzijazam i da li se uklapa u dugoročnu viziju tima. Zaposleno je 22 ljudi, do kraja meseca biće nas 30, a na proleće oko 40. Potrebni su nam usko specijalizovani inženjeri sa znanjem matematike i algoritama. Ljudi koji su završili elektrotehniku, koji imaju dobar prosek na fakultetu (što ne mora da bude garancija, važnije je da su ljudi zainteresovani za to što su studirali), koji su učestvovali, na primer, na nekim takmičenjima, imaju inicijativu i samostalne projekte i dobro se pokažu na našem testu. Ali, ima i izuzetaka. Na primer, zaposlili smo čoveka koji je završio Mašinski fakultet, ima 20 godina iskustva, entuzijazam i odlične rezultate na testu i intervjuu. Pošto će broj zaposlenih u Razvojnom centru ove godine porasti za 50 odsto, važno je da se naglim rastom ne razvodni kvalitet tima.
Koliki je problem pronaći stručnjake?
Zaista imamo problem sa pronalaženjem stručnjaka, mada se prijavilo čak 200 kandidata.
Pre godinu i po dana pominjali ste kako je teško da ćete se vratiti u Srbiju.
Govorio sam da ću se vratiti ukoliko dobijem veoma dobru ponudu. Obično je pravo vreme za menjanje posla, odnosno položaja, na svake četiri godine, i sada je za to pravi trenutak. Ovaj posao je za mene veliki izazov jer sam u Redmondu mogao sam da izaberem samo jedan deo tima s kojim ću raditi, a ovde kompletan. Važan razlog za moj povratak u Srbiju je i što mi ovde žive roditelji, a hteo bih da moja deca takođe dobro nauče srpski jezik i običaje.
Kakvi su uslovi za rad ovde?
Uslovi nisu ni približni onima u Redmondu, ali je to nadomešteno drugim stvarima. Za Srbiju su uslovi odlični, a najvažnije je što u Razvojnom centru postoje motivacija i entuzijazam kakav se retko viđa u Redmondu.
