Očekivani haos

Verujem da se kosa digla na glavi svakom ko je gledao kako se Robert Kubica (BMW Zauber) poput loptice u fliperu vrti po stazi, zakucava u ogradu, prevrće u vazduhu i završava još jednim sudarom sa betonskim zidom. Strašno! U razmeni SMS poruka (omiljena zabava zaluđenika tokom trke), posle tog detalja malo je ko verovao da je Poljak prošao samo sa uganućem članka! Čak je prva vest da je samo polomio nogu delovala kao olakšanje i kod „novonavučenih“ na F1, poput Mine, koja je, ako se izuzme psovka na kraju, karambol prokomentarisala tipično ženski – „Uh, dobro je… BAŠ mi bilo strasno! J….š i trku!“

E sad, paradoks je u tome da je većina specijalizovanih novinara i bivših trkača čitavu stvar predvidela pre nego što se upalilo zeleno svetlo za start! Naime, već godinama organizatori Velike nagrade Kanade umesto da je predrukše, stazu samo „krpe“, proširujući prostor za eventualno izletanje bolida u krivinama, ali ne na svakoj. Najcrnje je što jednu od najopasnijih, baš onu u kojoj je Kubica izgubio kontrolu i slupao se – nisu ni pipnuli! Ni činjenica da se na tom mestu iz godine u godinu barem neko od trkača zakuca u betonski zid, ni podatak da je posle jednog karambola otkinuti točak pogodio i ubio redara, nisu bili dovoljni da se organizatori uzmu u pamet i/ili „isprave“ krivinu ili naprave šikanu i uspore bolide. Samo sudbina i neverovatna čvrstina kabine sprečili su tragediju. Na svoje su došli ljudi iz Odbora za bezbednost vozača koje su često kritikovali da su sitničari, da previše zanovetaju, ali upravo su oni ti kojima mladi Poljak treba najviše da zahvali što je umesto na nosilima, iz bolnice izašao na sopstvenim nogama.

Suva statistika kaže da su samo dva vozača izbegla čukanje tokom trke, pobednik Luis Hamilton (Meklaren) i drugoplasirani Nik Hajdfeld (BMW Zauber), da je automobil za usporavanje izlazilo na stazu četiri puta, da je posle više od decenije crna zastava (isključenje iz trke) podignuta dvojici vozača, da su zbog konfuzije na stazi mnogi timovi omanuli tokom svraćanja njihovih vozača u boks na promenu guma i dolivanje goriva pa su dvojica kažnjena sa deset sekundi pauze u boksu („stani-kreni“) i da je samo dvanaest bolida prošlo kroz cilj!

Pa ipak, na početku i u pauzama između karambola bilo je trkanja. I to dobrog. Šef Meklarena Ron Denis je prezadovoljan ishodom i zbog kritika koje je trpeo posle Monaka da je sprečio direktan duel svojih vozača. Ispunio je i obećanje da će ih u Montrealu „pustiti da se slobodno bore jedan protiv drugog“. Osvojivši prvu pol poziciju u karijeri, Hamilton je u maniru pravog trkača ubedljivo i samouvereno stigao i do prve pobede u karijeri.

„Ovo je istorija, fantastičan dan za mene i moju porodicu“, uzbuđeno je rekao novinarima posle trke. „Sjajan je osećaj posle pobede na stazi na kojoj sam vozio prvi put u životu, biti posle svake od šest trka na podijumu.“ Pobedu je posvetio svom ocu Entoniju Hamiltonu koji je takođe postao tema dana. Novinari pišu da je u poslednjih petnaest godina sve podredio sinu, da je radio naporedo i po tri posla da bi mu omogućio treninge i finansijki pomogao napredovanje u jednom od najskupljih sportova. I sam Ron Denis je bio emotivan rekavši da je „srećan zbog Luisa i da je i otac zaslužan za uspeh sina“.

Šampion Alonso je, kaže, „namerno rizikovao i dobio deset sekundi kazne jer je druga mogućnost bila da ostane pored staze bez goriva“! Pokušavao je da nadoknadi izgubljeno, ali bez velikog učinka. Stigao je sedmi na cilj.

Tim BMW Zaubera imao je potpuno šizofreno popodne u Montrealu. Veoma dobra startna pozicija obojice vozača, dobar start, a onda šok zbog strašnog karambola Kubice, pa olakšanje kada su čuli da je on dobro i na kraju euforija zbog sjajnog drugog mesta Nika Hajdfelda.

„Ma, najviše sam srećan zbog toga što je Robert okej“, rekao je Nik posle trke. „Nadao sam se trećem mestu, a o drugom nisam ni mislio. Sada, uveren sam da bih prošao drugi kroz cilj i da je trka bila ‘normalna’. Definitivno najbolji trenutak mi je bio kad sam na samom startu pretekao Alonsa.“

Posle čitave dve sezone vozač Vilijamsa našao se na podijumu. I to test vozač! Aleks Vurc je bio više nego oduševljen i činjenicom da je to postigao u danima kada slavi deset godina u Formuli 1.

„Tim je odigrao ključnu ulogu“, rekao je posle trke. „Ne samo da je strategija bila odlična već su me sve vreme blagovremeno obaveštavali o incidentima na stazi i o dobrom stanju zadnjeg stabilizatora koji mi je bio oštećen u ‘češanju’ sa Spidom (Spajker) na startu. Vozio sam ne praveći greške, odbio uspešno napade konkurenata i sačuvao poziciju.“ Drugi vozač tima Niko Rozberg upropastio je sopstvenu trku i šanse koje je imao da se dobro plasira greškom u boksu, zbog čega je kažnjen sa deset sekundi stajanja u mestu.

Haotična dešavanja na stazi pokazala su se kao najveća prednost za Heikija Kovalainena (Reno) koji je startovao sa poslednjeg mesta da bi kroz cilj prošao kao četvrti! Pred kraj trke je lako odbio napad indisponiranog Kimija Raikonena (Ferari), ali nije mogao da prestigne Vurca i domogne se mesta na pobedničkom podijumu.

„Kad staruješ poslednji, potrebno je imati i sreće da bi stigao do bodova“, rekao je Finac. „Imam utisak da sam tokom trke samo prestizao druge vozače, nisam pravio greške i na kraju se sve uklopilo kako treba.“ Njegov timski drugar Đankarlo Fizikela je propustio idealnu priliku da se domogne visokog plasmana. Kao da se uplašio od toga ili možda od prevelike želje, napravio je kardinalnu grešku kojom je upropastio sve.

„Zlatna prilika, sjajna trka, pretvorila se u loš dan za mene“, vajkao se posle novinarima. „Po izlasku iz boksa koncentrisao sam se na Kubicu, hteo sam da ga prestignem i nisam video da je upaljeno crveno svetlo. Ipak, pokazali smo da je bolid vrlo konkurentan i da smo barabar sa Ferarijem.“

A Ferari? Traljavo! Ta količina grešaka u boksu nije nikad viđena, ta sporost u promeni točkova i dolivanju goriva, kao da su bili drogirani! Kako inače tumačiti priznanje Felipea Mase da „nije ni video crveno svetlo na semaforu prilikom izlaska iz boksa“, zbog čega je i diskvalifikovan. Šesto mesto za Kimija je malo, jako malo za tim koji je na početku sezone slovio za ozbiljnog favorita. „Moglo je i bolje, ali je moglo i gore da se završi“, filozofirao je Raikonen posle trke.

Prava priča je Takuma Sato (Super Aguri) koji je vozio možda najbolju trku u dosadašnjoj karijeri. U samom finišu je prestigao oba vozača Tojote i aktuelnog šampiona, fantastično!

„Bio sam strašno zabrinut zbog Kubice i kad sam čuo da je sve u redu, laknulo mi je“, rekao je Japanac. „Tek tada sam se prepustio trkanju i šesto mesto je kombinacija oštre vožnje i izlaska na stazu automobila za usporavanje. Sama mogućnost da se u poslednjim krugovima trkam sa vodećima, da ih obiđem, učinila je da ovo bude najlepši dan u mojoj karijeri.“ Drugi vizač tima imao je peh da se sudari sa – dabrom! Polomio je prednji stabilizator, svratio u boks, a da nije obavestio ekipu i umesto bodova osvojio tek jedanaesto mesto. Poslednji bod, onaj za osmo mesto, odneo je Ralf Šumaher.

U nedelju se na stazi Indijanapolis vozi trka za Veliku nagradu SAD.