Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ovogodišnji Vizualizator, Međunarodni festival fotografije, počeo je izložbom koja je već impresionirala svet – Exodus, čuvenog fotografa Nikola Filipa Rosoa.
Od 2018. godine Roso dokumentuje putovanja migranata od Venecuele, preko Kolumbije i Centralne Amerike, do granice sa Sjedinjenim Američkim Državama beležeći potresnu hroniku o njihovoj borbi, gubicima i nadi ljudi prinuđenih da napuste svoje domove u potrazi za boljim životom. Izložba Exodus rezultat je njegove želje da fotografijom inicira konkretne promene. U tome je i uspeo kada je 2021. godine kolumbijska vlada donela posebnu odluku kojom venecuelanskim migrantima garantuje pristup zdravstvenoj nezi, obrazovanju i tržištu.
Njegove fotografije su dokument, one su nezaboravne. Od 20. novembra do kraja Vizualizatora, do 9. decembra, izložene su u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, jednom od prostora na kojima se odvija festival.
Naslov ovogodišnjeg, 12. Vizualizatora je “Re-kreacija vida: Da pogledamo fotografiju novim očima” i istražuje kompleksnu ulogu fotografije u oblikovanju kolektivne stvarnosti, vrednosti i emocija.
Jer, sve što znamo o svetu, prvo smo videli.
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Ali to ne znači da je bez pristrasnosti. Iako fotografija nosi autoritet istine, fotografi se uvek nalaze na raskršću između umetnosti i stvarnosti, oblikovani estetskim zahtevima i ličnim perspektivama.
Zato tuđa ruka, kada škljocne telefonom ili foto-aparatom, oblikuje sve što znamo o svetu. Ona nam omogućava da vidimo ono što nismo iskusili sopstvenim očima: užase ratova, lepotu udaljenih pejzaža, nestale i novonastale gradove, intimne trenutke tuđih života.
Ubrzo pošto je nastala, fotografija je stekla autoritet istine jer se smatrala zanatom, tehnološkim sredstvom za reprodukciju stvarnosti. A mi, preplavljeni slikama, zatrpani vizuelnim informacijama koje nas obasipaju iz medija i društvenih mreža, lenjo prihvatamo ono što nam se nudi, zaboravljajući da nijedna od tih fotografija nije neutralna – ideološki, psihološki, politički, estetski. Naime, sa umetničkim stavom ili bez njega, svaki fotografski prikaz nosi perspektivu svog autora, estetiku trenutka, etičku dilemu onoga ko bira šta će biti prikazano. Zato je neutralnost fotografije, njen autoritet nad istinom i autoritet istine, uvek (i) samo privid. Fotografija nikada nije bila bez manipulacije, ona joj je inherentna. S jedne strane, ona je dokument, neporecivo svedočanstvo trenutka. S druge, rezultat fotografskog procesa je izbor, interpretacija, uvek produkcija, nikada samo reprodukcija stvarnosti.
Takođe, od kako je nastala, fotografija je bila sredstvo manipulacije. Često je ovu svrhu pronalazila u državotvornim i ideološkim borbama. U savremenom marketingu fotografija je moćan alat koji se koristi za oblikovanje identiteta brenda i stvaranje emotivne povezanosti sa publikom. Kroz pažljivo osmišljene vizuelne poruke, komuniciraju se vrednosti i ideje koje publika nesvesno upija, dok fotografije u reklamama i kampanjama često postaju sinonim za vrednosti i aspiracije.
Zatim, fotografija je često poređena sa slikarstvom, pa je zaželela prestiž umetnosti. Jer, u procesu stvaranja fotografije nesumnjivo postoji izbor: kadar, ekspozicija, kompozicija, dakle, postoje estetske koliko i tehnološke dileme zbog kojih fotografija prolazi kroz krizu identiteta.
U svakom slučaju, nijedna fotografija ne nastaje dvaput. Zato, uprkos šumovima, fotografija ostaje najsnažnije sredstvo za razumevanje sveta i komunikaciju sa njim – ali samo ako znamo njome da se služimo, da je čitamo i njome pričamo.
Festival Vizualizator, sa svojim tribinama na teme koje su određene ovogodišnjim naslovom, biće mesto za to.
Osim Nikole Filipa Rosa i njegove izložbe Exodus, izdvajamo i izložbu američke ratne foto-reporterke Nikol Tang. Ona istražuje delikatne i bolne trenutke tranzicije – krhki prostor između kraja sukoba i povratka u miran život. Fotografije prikazuju posledice vladavine Islamske države u Iraku i Siriji, naglašavajući kako nasleđe rata oblikuje svakodnevicu ljudi i postavlja temelje budućih nesuglasica.
Gosti festivala su i norveška fotografkinja Andrea Gjestvang, švajcarski fotograf Mario Heler i mladi holandski fotograf Prins de Vos.
Vizualizator podseća da fotografija danas mora ponovo da nađe svoju primarnu funkciju – ne kao nepogrešivi svedok stvarnosti, već kao prostor za dijalog.
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
