Može da škodi

Izuzetno vulgarno, veoma lascivno, uvek (ne)dvosmisleno seksualizovano – to su valjda odrednice tog humorističkog žanra. Uobičajeni predmet su, naravno, žene.

No, da li baš moramo da se vređamo?

Neka i bude seksualnost osovina oko koje se sve(t) okreće. Narator, Gutović, iskusan je muškarac koji prosvećuje gledaoce, (mlađe) muškarce, uvodeći ih u tajne „ženskog pitanja“. Taj mlađi muškarac se našao naspram ženskog univerzuma, neodređenog i neoblikovanog mnoštva ženskih likova, i njegov odnos prema ovome isključivo je seksualan. Kako se snaći, kako raspoznati, kvalifikovati žene, kako im prići, kako se odnositi – a sve sa ciljem, jednim jedinim, uspešnog seksualnog opštenja. Dakle, potpuno je podrazumevajuće da se „lekcije“ o ženama, koje drži „iskusan“ muškarac, tiču isključivo toga kako ženama „rukovati“ da bi se postigao zadovoljavajući i – po muškarca, razume se – što ugodniji seksualni odnos.

Prva i osnovna razdeonica koju nam nudi iskusni Lane glasi: žene se dele na mlade i stare/matore. Ta tvrdnja je nesumnjivo tačna, mada je veoma teško naslutiti šta bi u njoj moglo da bude šaljivo ili duhovito. No, ona je potrebna radi daljih preciziranja koja se tiču toga šta vreme, odnosno starenje čini ženama. A u vezi s onim što se tiče njihove seksualne privlačnosti. Dakle, mladiću, žene, s protokom godina, postaju „sisovisne“ i „gnjiloguze“. Slično kao što su prasići slatki dok su mali, meso im je mekano i slatko, dok velike svinje već imaju puno sala i tvrđe meso. Mladi konji su brzi i zdravi, matori tromi. Pilići su divni kada su reš pečeni, a matora koka je žilava i posle tri sata kuvanja u supi. I?

Poenta i kulminacija ove Gutovićeve biološke razdeobe je u složenicama, one bi trebalo da budu smešne. Na jednoj ravni one i jesu uspešne u tom pogledu: klinačka rima „sise vise“ samo je glupava i bezobrazna, dok izraz „sisovisne“ u tom pridevskom obliku ima izvesnog dodira sa duhom; takođe, odabir reči „gnjilo“ za specifičan spoj opuštanja mišića, višegodišnjeg sporog slaganja slojeva masnog tkiva, verovatno i celulita, praćeno opuštanjem kože u predelu zadnjice – nije mnogo promašen, u proseku. No, da li je ta količina duhovitosti dovoljna za uspostavljanje ravnoteže sa nelagodom koju mora izazvati takva perspektiva: svako će ostariti, i šta god činio, telo će se izmeniti, i u tom kontekstu će muškarci, oni stariji, „predavači“ iz iskustva, i mladi, naučeni, odmah znati, i na osnovu toga te razvrstati, proceniti i iz tog ugla gledati, jer grudi ti više ne odskaču kao nekada, baš su „bljak“, a zadnjica ti je tako, malo „fuj“. Što se dodatno potencira izrazom „matora“ i „matorka“. Izrazom koji je u kolokvijalnoj upotrebi, izuzev u kontekstu porodične prisnosti, ipak uvredljiv izraz – ženu koju posmatramo iz ugla seksualne privlačnosti nazvaćemo matorom samo u želji da kažemo nešto ružno i da potcrtamo neprivlačnost. Živiš, svakog dana sve starija(/i) i osuđen(a) da neminovno ideš ka tome da budeš predmet takve „oznake“, takvog gledanja, takvog pada, takve odbojnosti.

A što je još gore, tvoja, kako Gutović kaže, „mašina“ ostaje uvek mlada. Izraz „mašina“ je dosta neobičan na prvi pogled i možda ne bi bilo sasvim jasno na šta se odnosi da već posle gledanja prve humorističke minijature iz ovog serijala nije očigledno da se iz tog telesnog ugla (čija je osnova podela na stare i matore) u obzir uzimaju samo tri, za seksualni odnos najuže vezane anatomske celine: grudi, zadnjica i polni organi. Čak bi precizno bilo reći da kada govori o fizikusu žene, taj „iskusni“ muškarac samo povezuje ta tri elementa. Dakle, „mašina“ je onaj jedini od ta tri elementa koji nekako „deluje“, „radi“. I sad, ta „mašina“ je, kaže on, mlada i kod matorki. „Ova stara, a ona mlada.“ I šta je činiti muškom Gutovićevom pulenu? Da otvori četvore oči – jer ima i „matorki“ koje kao da su „novke“, dobro su „očuvane“, ili pak imaju „pomagala“, „razne pridrživače“, i onda možda sve to nekako može i da se podnese. Mladiću, nemoj da te nagnjilost preterano obeshrabri. Još se može iskoristiti radinost „mašine“. Eto, recimo, jedan vojnik. Osujećen jer nije imao žena u blizini s kojima bi seksualno opštio. Naiđe na „matorku“. I bilo mu super, objašnjava Gutović. Ne treba tražiti dlaku u jajetu. Kad pri ruci nisu „gicoguzne“. I „vragosise“. I „sisotresne“.

A tu je i još jedna biološka podela. Po „kilaži ili tonaži, svejedno“. Prvi izraz dostojan je nastavljač prethodnog izbora reči koje se inače koriste za životinje i predmete, i sada je već možda trenutak da se postavi pitanje – ne krije li se duhovitost baš u tom ciničnom odnosu prema ženi koja se opisuje terminima koji je klasifikuju tako hladno, procenjivački, onako kako se odnosimo prema neživom, biološki nižem? Da nije možda smešno upravo to što je terminološki seciramo oruđem koje je delotvorno upravo stoga što ga inače koristimo za opis prasića, prtljaga, povrća…? Drugi izraz, „tonaža“, samo to ističe, uz dodatnu igru na opšte mesto našeg kulturnog kruga: neprestana bitka sa debljinom. Svaka žena uvek i stalno mora voditi računa da se ne udeblja, i svaka se udeblja, i svaka barem povremeno drži dijetu i stalno ima nekakve probleme s tim u vezi. Podela po „tonaži“ referira upravo na to. Uvek su tone u pitanju, samo što ih nekad ima manje, a nekad više.

Ova druga biološka podela ima još jednu, izuzetno važnu caku. Setite se da žena u telesnom obliku postoji kroz tri elementa. „Kilaža“ se odnosi na grudi! („Sise“ u Gutovićevom vokabularu – grudi su previše akademski izraz, pomalo podsećaju i na dojenje, a imaju i pomalo dostojanstva u sebi; „sise“ su vulgarniji izraz, a imaju i tu poželjnu povezanost sa životinjskim svetom (kada govorimo o životinjama uvek ćemo upotrebiti izraz sise), a zgodne su i isto tako pomalo vulgarne i izvedenice („sike“, „sisići“), kao pomenute složenice („sisovisne“, „sisotresne“ i sl.). One dakle mogu biti veće ili manje. Mladiću, bolje su veće. Ali mogu da prođu i manje. Bitno da su sise. A uostalom, „sise i nisu tako važne, one su kao meze“. Zna se šta je glavno jelo. Zna se šta je glavno. Zna se o čemu se radi. Šta je centar. Zna se šta je žena.

Paralelno sa ovim fiziološkim specifikacijama i distinkcijama Gutović razvija i neke koje bismo, uz izvesne ograde, mogli nazvati „psihološkim“. Konstrukcija je, naravno, vrlo jednostavna s obzirom na to da se tiče samo seksualnog čina za koji žena prilaže ili ne prilaže svoju „mašinu“ (spakovanu u privlačan ili neprivlačan sis-guz sklop). Kao i u bazičnoj biološkoj podeli na staro i mlado, tako i u ovoj duhovitost bi trebalo da se krije u novim i vrlo preciznim izrazima: žene su ili „oćkane“ ili „stisonoge“. A postoji i još jedna paralela između te dve podele: kao što i kod starih i kod mladih „mašina“ ostaje mlada, dakle, funkcionalna i željna, tako i one koje „oće“ i one koje „stiskaju“ – zapravo, i u suštini – „oće“. Dakle, mladiću, ako zanemariš gnjilost, visnost etc., tvoj „žarač“ će se udobno smestiti, i isto tako, ako pravilno pristupiš i poslušaš svog iskusnog učitelja, pred tobom će popustiti svaki nožni stisak. „Sve su one oćkane“, mudro zaključuje Lane. Takve su žene.

Na ovoj tački stvari deluju prilično ružičasto za našeg mladića željnog seksa. „Matorke“, s obzirom na urođenu „oćkanost“, izvesno su iskusne. Najbolja varijanta te podvrste su, kako kaže Gutović pribegavajući šatrovačkom i primereno uvredljivom izrazu, „polovnjače“. One istrenirane, polovne, korišćene, iz druge ruke. I kao i roba iz second hand shopa, pristupačne. Zbog tog iskustva on im džentlmenski „skida kapu, a ostalo će one same“. Samo treba obratiti pažnju na „bataljuge“, one „matorke“ koje, kada te dohvate, naprave te na ništa, postaneš neko koga treba „bataliti“. „Oćkanost“ može da bude preterana. Kada se radi o tim iskusnim. Ima još nekih izraza koji slede tu liniju opisa. To nas verovatno čeka u narednim epizodama.

Čini se da je ovo tek početak. Učeći o ženama, sigurno ćemo čuti još dosta „duhovitosti“. Mada, zapravo, u „ozbiljnoj“ formi to sve već godinama gledamo na Pink programu: ranije kao julovsku viziju raspevane Srbije u šljokicama, a sada, posle Petog oktobra, opet sve to isto, ali propraćeno „politički korektnim“ informativnim programom. Mnoštvo mladih ženskih tela neumorno se talasa na ekranu, a Gutović nam sada i verbalizuje tu centriranost oko slike žene kao seksualnog objekta od kojeg se ultimativno zahtevaju izvesne fiziološke osobine, propraćene odnegovanom prirodnom ženskom predispozicijom da „oće“. I tako do sto jedan i nazad, po svim čulima do kojih televizija dopire. Uvek isto. Baš kao i njegova odjavna rečenica: „Ne znam zašto sam vam ovo ispričao“ (Znamo zašto nam je to ispričao.) „… ali barem ne može nikome da škodi. A ako ne škodi, onda koristi“, poentira Lane na kraju svakog priloga. Međutim, permanentno promovisanje tako prizemnog i mizoginog seksizma kao standarda, kao dobre šale i kao edukativne zabave za klince kada se vrate iz prepodnevne školske smene, ne samo da može i te kako da škodi već je i direktno pogubno po mentalno zdravlje populacije. Kao, uostalom, i čitav kulturološki koncept kako starog tako i ovog novog, „reformisanog“ Pinka.

(Tekst objavljen u časopisu „Nova srpska politička misao“, www.nspm.org.yu)