Ime Brižit Bardo ponovo je u Beogradu. Ranije u bioskopima kao ikona francuske kinematografije, danas kao predvodnica fonda koji se bori za zaštitu prava životinja. Predstavnici njene organizacije, koju čini grupa veterinara, boraviće u Beogradu dva meseca da bi pokrenuli akciju sterilizacije napuštenih pasa. U saradnji s Društvom za zaštitu zivotinja „Oaza“ iz Beograda i uz saglasnost gradskih vlasti, mobilna klinika planira da za vreme boravka u Beogradu nedeljno steriliše 80 do 100 pasa. Prema rečima sekretara društva „Oaza“ Aleksandra Milutinovića, ova kampanja predstavlja nastavak ranije započete akcije u kojoj je već sterilisano oko 1000 pasa lutalica.
Grupa francuskih veterinara odrediće punktove u gradu i na licu mesta sterilisati i evidentirati pse lutalice u specijalnom vozilu pripremljenom za ovakav posao. Brižit Bardo je poslala pismo gradonačelnici Beograda Radmili Hrustanović u kojem zahvaljuje na spremnosti za saradnju tim pre što će Beograd biti prva stanica na putovanju ove klinike po zemljama Jugoistočne Evrope. Predstavnici fondacije ističu da program sterilizacije ima za cilj regulisanje populacije pasa lutalica ne bi li se izbegla njihova potpuna eutanazija ili, još gore, brutalno ubijanje životinja koje su, najčešće, ljudskom zaslugom završile na ulici. Broj pasa lutalica je, prema procenama nadležnih gradskih službi (Sekretarijat za zaštitu životne sredine), narastao poslednjih godina na 120.000. Predstavnici „Oaze“ i Društva za zaštitu životinja „ORCA“ smatraju da je ovaj broj proizvoljan i verovatno preteran.
Problem pasa lutalica ranije je postajao aktuelan samo ako bi mediji zabeležili pojedinačne napade čopora pasa na građane, a tu i tamo se provlačila priča o užasnom stanju i tretmanu životinja u azilima i kafilerijama. Aktivistkinja „ORCE“ Nevena Čeklić kaže da ovo društvo upravo kreće sa intenzivnijom kampanjom zbrinjavanja napuštenih pasa pod imenom „Jedan staratelj – dva života“. Ideja je da se napuštene životinje zaštite sterilizacijom i evidentiranjem, prema Pravilima o metodama hvatanja i zbrinjavanja pasa koje je u februaru prošle godine odredila skupština grada u saradnji s veterinarskom stanicom.
Namera je da budu zaštićeni, po uzoru na neka rešenja iz evropskih zemalja, svi psi i mačke lutalice koje prođu trijažu i budu obeleženi adekvatnom registracionom markicom ili tetovažom i da dobiju zvaničnog staratelja, čime bi postali gradski psi i mačke. Nevena Čeklić kaže da je svima jasno da se svi napušteni psi ne mogu smestiti u azile zato što ih ima mnogo i da ih treba ostaviti da žive na mestima gde su pronađeni jer se tako sprečava dolazak novih pasa lutalica s periferije. Potrebno je doneti adekvatan zakon o zaštiti životinja, koji će odrediti kazne za nesavesne vlasnike i ljude koji nasilno i samoinicijativno ubijaju životinje bez doma.
S Brižit Bardo ili bez nje neophodno je promeniti neke stvari koje se tiču opštih civilizacijskih normi. Zemlja čiji se građani uglavnom bore da napune stomak nema previše mogućnosti da hrani dušu, što posedovanje kućnog ljubimca na neki način jeste. A možda ljude i napuštene životinje spoji ista beda.
Fondacija „Brižit Bardo“ ovog je leta aktivno učestvovala u kampanji protiv ubijanja pasa radi ljudske ishrane u Južnoj Koreji, koja je po ovom običaju uz Kinu najčuvenija u svetu. Korejci koji vole pseće i zmijsko meso bili su kao suorganizatori SP u fudbalu podvrgnuti pritisku Fife. Organizatori su se branili objašnjenjem da je to njihova tradicija, kao što se, na primer, u Francuskoj konjsko meso redovno koristi u ishrani. Nisu pomenuli francuski specijalitet foie gras, koji se pravi od jetre utovljenih gusaka.
Pariz inače, ima velike probleme s velikom količinom psećeg izmeta: posle šetnje oko 250.000 pariskih pasa kućnih ljubimaca ostavi oko 16 tona izmeta dnevno, pa je gradskoj upravi godišnje potrebno oko 11.000.000 eura samo da počisti grad. Gradonačelnik je odlučio da kampanjom promeni navike građana: preplavio je grad plakatima koji bi mogli da izazovu njihovo gađenje jer na njima, na primer, dete u parkiću pravi kule od psećeg izmeta. Pored svega, svi psi su dvojno registrovani i zavedeni u arhivi Centralnog kinološkog društva.
Osnovana u Sen Tropeu 1986, Fondacija „Brižit Bardo“ bori se za zaštitu životinja od ljudske i drugih vrsta torture u svim delovima sveta. Sa preko 40.000 članova širom sveta, ova organizacija prvenstveno sarađuje sa srodnim društvima za zaštitu životinja u celom svetu. Finansijski pomaže njihove projekte, ali se ne takmiči s lokalnim organizacijama. Želji da ih podrži i da napravi mrežu u svim sredinama gde je to moguće jer je cilj zajednički – zaštita prava životinja na višem nivou, povećanje svesti kod građana i pritisak na administraciju da donese adekvatne zakone.
