Ubistvo Envera Hadrija
Novo suđenje tek počinje, a svi prenose lažnu vest
Veselin Vukotić i Andrija Drašković nisu u Belgiji osuđeni na doživotnu robiju zbog ubistva Envera Hadrija kako su preneli gotovo svi srpski mediji
Za razliku od početka "iskopavanja Draže", vest o analizi pronađenih kostiju s razlogom nije raspirivana
Ponovimo vest koju smo na veb-sajtu „Vremena“ prvi objavili, da bi je tokom protekle nedelje gotovo stidljivo i bez dopuna preneli retki ovdašnji mediji.
Spektakularna potraga za grobom i/ili zemnim ostacima Dragoljuba Draže Mihailovića – reč „spektakularno“ ovde je upotrebljena da označi javnu (hala)buku o primeni novih tehnologija na najnovija saznanja o mestu nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji, kao i otkriće nešto kostiju i neke žice već prvog sata prvog dana istraživanja.
Ukratko, kosti otkrivene već tokom prvog sata bagerskog „istraživanja“ potencijalnog mesta streljanja i sahrane Draže Mihailovića – nisu ljudske.
„Posao ispitivanja pripao je Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, u čije ime poslom rukovodi Slobodan Nikolić, koji je formirao tim za terensko istraživanje“, kaže prof. dr Marija Đurić, profesor anatomije na Medicinskom fakultetu. „Posle sastanka državne komisije za istraživanje o Draži Mihailoviću, pronađene kosti obrađene su u Laboratoriji za antropologiju. Ispitali smo sve nalaze i utvrdili da se ne mogu dovesti u kontekst sa eventualnim grobom Draže Mihailovića. Konkretno, pronađene kosti nisu ljudskog porekla.“
O rezultatima ispitivanja obavešten je nadležni istražni sudija Dragan Pantelić.
Ali…
Otkriće kostiju – antropološki tim nije se bavio pitanjem jesu li od ove ili one ili neke treće vrste životinja – onako kako je obavljeno, tj. trapavo i nestručno, za sada još nije proizvelo veliku štetu. Ni onu najveću, da se kojim slučajem pokazalo kako su otkopane kosti – ljudske.
Ljubiteljima đenerala Draže to bi bilo zauvek i definitivno dovoljno kao potvrda onog što „znaju“, dok bi se sudsko-medicinski stručnjaci uzalud pozivali na irelevantnost nalaza zbog načina na koji se do njega došlo. Jer, trebalo bi da zna čak i svaki gledalac popularnih „forenzičkih“ serija, rezultate amaterskog „istraživanja“ i „iskopavanja“ kakve smo videli odbacio bi svaki sud zato što, ukratko, ceo pomenuti postupak predstavlja nepovratno uništavanje mesta zločina. I ništa drugo.
Poučena ovim iskustvom traženja i „nalaženja“, državna komisija planira nastavak istraživanja i iskopavanja na Adi već u avgustu – ovog puta po svim sudsko-medicinskim, arheološkim i antropološkim pravilima.
Istini za volju, može se postaviti i pitanje zbog čega se radovi ne odlože za neku nedelju kasnije, s obzirom na to što je Ada leti, u avgustu naročito, pretrpana i da je obezbeđenje lokacije u takvim okolnostima dodatna komplikacija.
Dodatna komplikacija, zato što već izgleda prilično besmisleno pobijanje krsta, paljenje sveća i polaganje venaca – što je nekako „spontano“ počelo odmah po otkriću kostiju – na mesto stradanja neke životinje. Ni ideji da se „Đilasov“ most preko Ade krsti po Dragoljubu Mihailoviću ne traži ni trunku cinizma za komentar, za razliku od još nerazrađenih projekata spomenika koji bi činili hipermarket, kulturni centar, kineski buvljak, multipleks bioskop, ravnogorska knjižara, spomenik žrtvama komunizma, spa i velnes centar itd.
Veselin Vukotić i Andrija Drašković nisu u Belgiji osuđeni na doživotnu robiju zbog ubistva Envera Hadrija kako su preneli gotovo svi srpski mediji
Mali dvomotorni avion kružio je nad Banjalukom tokom obeležavanja Dana Republike Srpske. To je uznemirilo RS i region. Koji je avion u pitanju i da li se ranije to dešavalo
Postoji od 17. veka. Bila je najzabačeniji deo beogradske mahale. Prošlog veka u njoj su izgrađene dve višespratnice iako je široka samo osam metara. Zvala se Zadarska 123 godine, a sad se zove Dobrice Ćosića
Rušen u ratovima, zemljotresima i cunamiju, ležao je pod peskom više od jednog milenijuma, u njemu su se tokom Libijske revolucije krile Gadafijeve snage sigurne da NATO neće bombardovati Uneskovu svetsku baštinu. Leptis Magna
NBA liga beleži pad gledanosti pa se traga za uzrocima. Mnogi su uvereni da ogroman broj šuteva za tri poena, koji ima matematičko opravdanje, čini košarku jednoličnom i dosadnom. Ali, šta tu uraditi?
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve