Đavolja posla

Na internetu zaista postoji digitalna zbirka srednjovekovnih ćirilskih rukopisa. Trenutno u društvu pola miliona drugih dragocenih spomenika pisane i štampane srpske baštine, ova zbirka već nekoliko godina raste na adresi http://www.digital.nbs.bg.ac.yu. Možda su takve vesti sasvim dovoljne da se oduševite, pa ćete i bez čitanja ostatka teksta odmah posetiti ovu internet stranu i smestiti je među Favorites.

Međutim, ne dele baš svi takvo oduševljenje. Nije neka novost da ti „đavolji poslovi“ oko interneta svuda imaju svoje tradicionalne protivnike, pa nalik na svaki drugi kapitalni nacionalni projekat koji neko pokreće iz entuzijazma i sa skromnim sredstvima, ova digitalna zbirka Narodne biblioteke Srbije nije bila pošteđena otpora konzervativnih stručnjaka i arheografskih autoriteta iz Srpske akademije nauka i umetnosti.

Uostalom, zašto biste iz svoje sobe, bilo gde u svetu, tek tako mogli da pregledate 600 godina stare manuskripte, da ih polako, sa zadovoljstvom upoređujete, čitate i proučavate ili samo da uživate u njihovom prelistavanju, a da za to ne platite nikakvu cenu?

KLASIČNE MUKE: Bez pomoći interneta, put do rukopisa inače ume da bude vrlo dug. Ako istraživač ili amater ljubitelj unapred baš tačno zna šta mu je potrebno, od njega se očekuje da sazna gde se takav dokument fizički nalazi, pa ako je u nekom manastirskom skriptorijumu, da potom pošalje Sinodu Srpske pravoslavne crkve svoju bogobojažljivu biografiju i pažljivo sročenu molbu.

Kad dobije dozvolu, istraživač putuje u manastir i sve u cilju istraživanja, tamo se mesecima druži sa zatečenim monasima, koji su se ljudi na tom mestu okupili sa jednim drugim ciljem, a istorijske rukopise čuvaju onako usput, iz dobre volje.

Ako ima sreće, pa se traženi rukopis nalazi u depou biblioteke, istraživač neće putovati u manastirsku nedođiju, a biće mu dovoljna samo članska karta i signatura da pregleda rukopis svakog dana u čitaonici, naravno samo u radno vreme, i to osim ako upravo tada sva mesta nisu zauzeta i ako dokument trenutno nije izdat drugom korisniku.

Pritom će se dragoceni, vekovima star nacionalni spomenik habati i oštećivati, na užas stručnjaka iz Arheografskog odeljenja biblioteke, koji, uostalom, i za restauracije ovih dokumenata jedva dobijaju podršku od pomenutih autoriteta.

Ultimativni zadatak: Narodna biblioteka Srbije se, srećom, nije obazirala na neopravdane strahove od novih tehnologija. Ova ustanova je tokom prethodnih godina digitalizovala ukupno 651 ćirilski rukopis. Zbirka od 258 ćirilskih rukopisa NBS-a postavljena je na internet kroz najvažnije odlomke, a pored nje, digitalizovane su zbirke iz manastira Pećke patrijaršije, Dečani i Nikoljac.

Uz ćirilske rukopise, NBS je digitalizovala raznu drugu građu, knjige, fotografije i slike – ukupno pola miliona dragocenih dokumenata. Zahvaljujući internetu, ovi materijali su sad globalno dostupni, svima i bilo gde da se nalaze, poput dokumenata iz poznatih vituelnih biblioteka kakve su Google Book ili projekat „Gutenberg“.

„To je ultimativna politka savremenog bibliotekarstva“, rekla je za „Vreme“ Vesna Jovanović iz Narodne biblioteke Srbije i objasnila kako je zbog niske cene modernih tehnologija NBS sa skromnim sredstvima uspela da ostvari ono što rade najsavremenije biblioteke u svetu i da bude svrstana u prvi tim od 12 evropskih biblioteka. „Stvar je u otvorenosti i spremnosti da se primene nove tehnologije, a ne u budžetu“, rekla je Jovanović i objasnila da je ova biblioteka „promocija srpske kulture u svetu i istovremeno, projekat zaštite nacionalne baštine“.

MUZIKALIJE I NOVINE: Narodna biblioteka je 2003. godine usvojila strategiju digitalizacije sa ciljem da korisnicima ponudi „celovite, jedinstvene i visokokvalitetne zbirke“. Za tu namenu, biblioteka je kupila specijalni skener sa dve plohe koji fotografiše svaku stranu dokumenta. Međutim, ispostavilo se da skeniranje, obrada dobijenih fotogarfija i njihovo stavljanje na internet nisu najveći problem. Tako je prilikom formiranja zbirke srpske dečje digitalne biblioteke, proces digitalizacije trajao deset puta kraće nego potonje pribavljanje autorskih prava.

Da biste koristili digitalnu biblioteku NBS-a, neophodno je da imate pristojnu internet vezu, ako je moguće da to ne bude dial–up, a poželjno je i da sve to radite na iole podnošljivo brzom računaru (prilikom više proba u redakciji „Vremena“ sve je valjano radilo na procesorima koji su bili iznad 400 MHz i sa 256 MB RAM-a).

Kad posetite digitalnu biblioteku, moći ćete da koristite pretraživač, što je zgodno ako znate šta tražite, ali možete i da samo razgledate lutajući kroz zbirke koje su zgodno organizovane u deset celina. Digitalna biblioteka trenutno sadrži 40 raznih zbrki. Pored najdragocenijih ćirilskih rukopisa, u digitalnoj biblioteci se nalaze karte i stari atlasi, fotodokumenta, razglednice, slike i stare gravire, plakati, dokumentacioni materijal i katalozi, bibliografije i Ustavi Srbije.

Vrlo je zanimljiva zbirka muzikalija i fonodokumenata. U ovoj zbirci se nalazi 150 starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja. Ploče su očišćene posebnim preparatima, reprodukovane i potom, digitalizovane. Kad pristupite pojedinoj ploči iz galerije, posle nekoliko sekundi učitavanja, pomoću standardnih tastera možete da puštate muziku sa nje, ali i da se krećete kroz snimak, kao na svakom modernom plejeru. U ovoj zbirci ima razne muzike, možda nećete biti oduševljeni izborom, ali su ploče izabrane po značaju za kulturu.

Zbirka novina i časopisa će vam, bez sumnje, prirediti najviše uzbuđenja. U njoj se nalaze „Srpske“ i „Beogradske ilustrovane novine“, časopis „Zenit“, razni stručni časopisi i arhiva lista „Politika“ od 1904. do 1941. godine. Listajući stare novine na ovaj način, sa lakoćom možete pronaći o čemu se pisalo na značajne istorijske datume kao što su 6. april 1941. ili 28. jun 1914. Naravno, možete pogledati i „Politiku“ od bilo kog drugog datuma (pritom, vodite računa o gregorijanskom kalendaru).

VAVILON: Kad izaberete neki dokument, otvarate početnu stranicu na kojoj se nalaze osnovni kataloški podaci. Na ovoj strani možete da podesite kvalitet slike, a vrlo zgodna opcija je „Galerija“, pomoću koje možete razgledati dokument kroz male sličice svih stranica.

Kad počnete zaista da listate dokument, iznad slike se pojavljuju razne navigacione alatke, zum i alatka za štampanje. Na sporijim računarima se može desiti da vam pojedine stranice dokumenta ne budu odmah učitane čak i na najmanjoj rezoluciji, a ako se to dogodi, uzaludno ćete čekati na učitavanje. Oproban trik je upotreba rotacije – ovom alatkom se inače stranica okreće za 90 stepeni, a kad je upotrebite, neučitana stranica će se ipak pojaviti i sve što treba je da je četiri puta okrenete i uživate u čitanju.

Virtuelna biblioteka za mnoge članove funkcioniše kao i prava. „Razlika je samo u pristupu“, rekla je Vesna Injac, zamenica upravnika i rukovodilac Sektora za programe i projekte NBS-a, objasnivši da je digitalna biblioteka ujedno i stvarna biblioteka. „I tradicionalna i digitalna Narodna biblioteka Srbije postoje i postojaće komplementarno, i jedna i druga su otvorene za naše korisnike.“

Digitalna biblioteka je u stalnom porastu. U međuvremenu, raste i njena popularnost, zahvaljujući pre svega eklektronskom katalogu (vidi okvir). Prema podacima NBS-a, virtuelnu biblioteku godišnje poseti pet puta više korisnika nego što ih fizički dođe u zgradu Narodne biblioteke Srbije.

„Prioriteti digitalizacije uspostavljeni su u skladu sa svetskim i evropskim standardima i prema sledećim kriterijumima: najznačajniji dokumenti za kulturu i nauku zemlje, najčešće korišćeni dokumenti, dokumenti u najlošijem stanju, dokumenti u neprikladnoj formi za korišćenje i najvrednija izdanja“, objasnila je Injac.

Digitalizaciju ipak treba shvatiti samo uslovno. U digitalnim zbirkama ove biblioteke nalaze se samo dobro dizajnirane i organizovane fotografije dokumenata. Tekst nije interaktivan i ne može se pretraživati po sadržaju. To bi bilo zgodno pri listanju starih novina, a u Narodnoj biblioteci su najavili projekat u kome će se obaviti prepoznavanje teksta i njegovo potonje podizanje na internet. Međutim, ovo se, naravno, neće raditi sa zbirkom ćirilskih rukopisa, pošto pregledanje najvažnije zbirke digitalne biblioteke ima smisla samo ako se razgleda cela površina rukopisa, a ne sam tekst.

PAMĆENJE SVETA: Najdragoceniji dokument u digitalnoj biblioteci svakako je Miroslavljevo jevanđelje koje inače predstavlja nacionalni spomenik prvog reda, i to ne samo među pisanom baštinom. Miroslavljevo jevanđelje, uz osnovni tekst, sadrži izuzetne kaligrafske ukrase, prepisano je 1180. godine, a u vezi sa njim ljude najviše uzbuđuje njegova neverovatna istorija.

Ovaj dokument je povezan sa mnogim prelomnim događajima iz nacionalne prošlosti, boravio je na najrazličitijim mestima, vekovima se nalazio u Hilandaru, poklonjen je kralju Aleksandru, čuvan je u Narodnom muzeju, tokom Prvog svetskog rata bio je prenet preko Albanije, potom vraćen u Srbiju, da bi opet bio skrivan tokom Drugog svetskog rata.

Danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a za njegovu zaštitu je zadužena Narodna biblioteka. U junu 2005. godine Miroslavljevo jevanđelje je upisano u „Pamćenje sveta“, svetski registar dokumentacione kulturne baštine UNESKO-a. Ako posetite digitalnu verziju Miroslavljevog jevanđelja, primetićete da se dizajn te strane po kvalitetu znatno razlikuje od ostatka sajta. Kako je najavljeno, Narodna biblioteka i Narodni muzej trenutno zajednički rade na elektronskom izdanju koje će biti izdato na kompakt-disku sa propratnom građom – tekstualnim, zvučnim i video zapisima o samom Jevanđelju.

Nažalost, Miroslavljevo jevanđelje je jedini ćirilski dokument koji je u celosti dostupan na internetu. Svi ostali dokumenti su u potpunosti digitalizovani, ali su javnosti predstavljeni samo odlomci. Zašto? Narodna biblioteka se odlučila na ovo skraćenje zbog pomenutih protivljenja digitalizaciji rukopisa, a kako se najavljuje u „Vodiču kroz digitalne zbirke NBS-a“, dokumenti će biti dopunjeni „posle dogovora sa stručnjacima arheografima“.

U međuvremenu, ne misle ni svi u SANU-u da rukopise ne treba digitalizovati. „Niko nema pravo da spekuliše time“, rekao je za „Vreme“ Milorad Simić sa Instituta za srpksi jezik. „Ono što se finansira iz budžeta, trebalo bi da bude dostupno cijeloj kulturnoj i naučnoj javnosti“, rekao je Simić.

Drugima bi ipak dobro došlo da tog interneta uopšte nema. Najzgodnije bi bilo da nove generacije u svojim arheografskim istraživanjima budu prisiljene da dodatno ulažu bespotreban trud u traganju za rukopisima, ako je ikako moguće bar onoliki koliki se trošio u predinternetskom dobu i da tako, ne arheografski, već krajnje arhaično nastave projekte svojih mentora i mentora pre njih.

Srećom, digitalna biblioteka je, mada okrnjena, dostupna svima, a inače bi, zbog profesionalnih strahova, za ovu dragocenu baštinu bili uskraćeni ne samo mladi naučnici već i svi laici koji bi rado povremeno virnuli u srednjovekovne manuskripte.