Čist i hrabar

Malo je falilo da se favoriti pokarambasaju u prvoj krivini, veština je sačuvala Felipea Masu (Ferari) od sudara sa preambicioznim, rekao bih, Fernandom Alonsom (Meklaren). Posle lakog dodira šampion je „izgubio liniju“ i samo ga je brzina izvukla iz prašine u kojoj se našao i umalo zaglavio. Verovatno da mu je tokom truckanja već i samom bilo jasno da od pobede nema ništa i da su dragocene sekunde – nenadoknadive! Čak je i šef Mercedesa Norbert Haug odao priznanje za „čist i hrabar manevar“ Ferarijevog vozača koji je branio i odbranio poziciju. Alonsa su zbog pomenute greške i dobre vožnje Brazilca obišli drčni Luis Hamilton (Meklaren) i za trkanje izuzetno raspoloženi Kimi Raikonen (Ferari). Već posle nekoliko krugova bilo je jasno da Luis nema brzinu da bi ozbiljnije ugrozio Masu, koji je inače vozio i najbrže krugove u Barseloni, a trkanje sa Ledenim je izostalo jer je Fincu otkazala elektronika pa je morao da odustane. Rečju, najdosadnija trka u ovoj sezoni. Ako vam kažem, poštovani čitaoci, da sam snimak gledao odloženo i da sam pojedine sekvence puštao ubrzano – ma, sve sam vam rekao.

I u pokušaju da se koncentrišem na „ostale“, nadajući se da tu može biti dobrog trkanja, očekivanja su mi bila samo delimično ispunjena. Ipak, ponajviše me je obradovao Dejvid Kultard (Red Bul), koji je majstorski napredovao tokom trke da bi na kraju, u dramatičnoj završnici, uspeo da osvoji peto mesto i prve bodove iako je nekoliko krugova pre kraja imao ogromnih problema sa menjačem (ostao bez treće brzine). Ipak je u velikom stilu odbijao napade Nika Rozberga (Vilijams), koji je na cilj stigao šesti. Dobra je bila i trka timskih drugara iz BMW Zaubera – Hajdfelda i Kubice, koji su imali dobre pozicije na startu, petu i šestu. Neizvesnost je ipak izostala i to zbog greške prilikom promene guma na Hajdfeldovom bolidu kada su mu loše zavrnuli šraf. Ipak, Niku je izgleda bilo suđeno da loše prođe na stazi u Katalunji jer mu je ubrzo potom otkazao menjač pa je odustao. Kubica je potom mirno vozio do četvrtog mesta na cilju.

Sedmo mesto za Heikija Kovalainena je njegov najbolji plasman od kad se trka u Formuli 1, ali i puna kapa za ekipu Renoa, jer je četvrto najbrže vreme svojevrsno ohrabrenje za tim koji i dalje prate tehnički problemi. Šef tima Brijatore zapanjio je sve izvinjavajući se vozačima zbog toga. Ništa menje ih ne koštaju i brljotine Đankarla Fizikele. Taj je, takođe u prvom krugu, vozio malo po prašini, delimično i zbog gužve koju su izazvali Vurc (Vilijams) i Šumaher (Tojota), koji su se malo ćuškali, a sve zbog, rekao bih drskog poteza Takume Sata (Super Aguri Honda) koji je branio poziciju i na kraju stigao osmi na cilj osvojivši prve bodove za svoj tim. Da, koškali su se i timski drugari iz Honde pri čemu je čemerni Barikelo otkinuo „nos“ na Batonovom bolidu, ali ako im je za utehu ni jedan ni drugi nisu imali nikakve šanse da se nađu u plasmanu među onima što su osvojili bodove.

Pažljivi čitalac je već primetio da se sve o čemu sam do sada pisao dešavalo na samom početku trke. I šta je bilo dalje? Pa ništa! Rutinski do kraja, sa malo uzbuđenja prilikom promene guma i dolivanja goriva, malo vatrice u Ferarijevom boksu koja je poslužila više da tek na kratko podigne nivo adrenalina kod gledalaca nego što je bila problem za pobednika. Ako ima ikakve vajde od ovakve trke kakva je bila ova za Veliku nagradu Španije, onda je to što se malo rastresla tabela. Hamilton je bez pobede došao na čelo, Alonso mu diše za vrat, a ovome pak Masa koji je uhvatio priključak u borbi za šampionsku titulu. Kimiju je ostalo da to učini u naredne dve trke jer računica kaže… Šta kaže računica? Pa to da se sada „lomi“ sezona i da svaki izgubljen bod postaje nenadoknadiv u šampionatu u kome su veoma male razlike i među vodećom dvojkom i među „ostalima“. Stara mudrost kaže da se greške s početka plaćaju na kraju i toga su čini se svesni svi pa stoga nema mnogo milosti među konkurentima. Možda je to ponajbolje opisao Niko Rozberg koji se „otvorio“ pred novinarima kada je govorio o odnosima među vozačima u Formuli 1.

„Nema tu nikakvih odnosa!“, rekao je. „U takmičenju GP2 (gde je do skora vozio, op. D.R.), mogao si i da budeš prijatelj sa vozačima iz drugih timova, a ovde nema šanse ni da vidiš vozača iz druge ekipe. Čak i ako probaš da se ‘pajtaš’ dobiješ sve drugo osim tople dobrodošlice“, zaključio je pomalo rezignirano mladi Rozberg.

„Ja i dalje živim kao u snu koji mi se ostvaruje“, rekao je posle trke novi lider u generalnom plasmanu Luis Hamilton. Ali, dobro na trkama nije uvek dobro i u običnom životu. On, naime, već razmišlja o tome da se iz Engleske preseli u Monako. „Stvari počinju da izmiču kontroli“, vajkao se nedavno prepričavajući događaj kada ga je posle povratka iz Bahreina pred kućom dočekala horda fotoreportera i novinara. „Sve je prosto nestvarno, bukvalno ne mogu da izađem napolje, postao sam zarobljenik u sopstvenom domu“, dodao je Luis. Cena slave ume biti previsoka, a i porezi u Monte Karlu su niži, dodao bih ja. Šef tima Ron Denis je sigurno najzadovoljniji sledom stvari i činjenicom da njegova dva momka vode u kategoriji vozača, a njegov tim nadmoćno vodi među konstruktorima.

Sledeća trka je 27. maja baš u Monte Karlu za Veliku nagradu Monaka.