Benefit i legasi decentralizovanog mejnfrejm interfejsa

Laik koji je pre dve nedelje iz nekog razloga obezbedio registraciju za Sinergiju, najveći ovogodišnji događaj u svetu informacionih tehnologija namenjen stručnjacima, teško da bi razumeo veći deo programa konferencije. Kao što je „Vreme“ pisalo u prošlom broju, Sinergija je održana u Master centru u Novom Sadu, a zalutali posetilac ne bi imao problema sa tehničkim izrazima samo na predavanjima, već i tokom razgovora po hodnicima, gde su se informatički izrazi, engleske reči i čudnovate skraćenice preselile u žargon IT sveta.

„Otkako sam postao GM, shvatio sam da fičeri i benefiti OEM licence donose eded velju jednom enterprajzu“, mogao bi da čuje zalutali posetilac u neformalnim razgovorima na ovakvim skupovima i, naravno, ostane zbunjen nad značenjem tog mnoštva veštački upotrebljenih anglicizama. Kojim jezikom govore ovi ljudi?

METAJEZIK: Problem nerazumevanja informatičkih pojmova postoji već decenijama, od pojave prvih personalnih računara. U međuvremenu, neki izrazi kao što je tastatura, folder ili aplikacija postali su opšteusvojene tuđice, koje su deo korpusa srpskog jezika. Ali, informatički jezik se menja s vremenom. Sa svakim talasom novih tehnologija dolaze i novi pojmovi, što se posebno može videti na stručnim konferencijama kao što je Sinergija.

„To je žargon koji se koristi iz praktičnih razloga da bi se svi razumeli“, kaže za „Vreme“ Radmila Vujović, simultani prevodilac sa engleskog jezika, objašnjavajući da se u svom bogatom iskustvu na IT konferencijama mnogo puta našla u neugodnim situacijama sa informatičkim pojmovima. Ponekad su je organizatori molili da svoj prevod prilagodi specifičnom žargonu slušalaca, ali Vujovićeva takođe ističe da nisu opravdani ni zahtevi da se svi tehnički izrazi bukvalno prevode.

„Srpski jezik ne prati dovoljno dinamično tehnologiju“, kaže Vujovićeva. „Mnogi termini morali bi se prevoditi sa čitavom frazom. Posao simultanog prevodioca je naročito težak kada organizatori koji nisu IT stručnjaci traže da se koriste samo izrazi na srpskom, pa umesto jedne reči u prevodu treba koristiti pet ili šest. To je problem u brzini kada se simultano prevodi“, objašnjava naša sagovornica.

Upotreba engleskih pojmova koji nisu u duhu srpskog jezika povremeno uslovljava i izmene u sintaksi jezika, ali taj problem nije ograničen samo na engleska gramatička pravila već i na sintaksu programskih jezika. Prvobitno razvijeni da uspostave komunikaciju između mašine i čoveka, pseudomašinski i proceduralni jezici su svojevremeno izmenili govor programera, da bi isti ti programeri kasnije uticali na govor svih ostalih ljudi u IT svetu.

Autor engleskog izdanja hakerskog rečnika The New Hackers Dictonary, Erik Rajmond kaže kako programer pitanje „Da li radiš?“ svom kolegi može da napiše i izrazom if (raditi) u duhu C jezika, ali ako se neki haker opredeli za ovakav način komunikacije, on će pitanje „Da li ne radiš?“ gotovo sigurno napisati if(! raditi), pošto je „!“ oznaka za negaciju. Na ovom primeru vidi se da komunikacija među IT stručnjacima nije samo profesionalni žargon kakav postoji i u drugim zanimanjima, jer na njega utiče jezik mašina.

LITERATURA: Izvestan broj pojmova nema adekvatan prevod zbog slabe razvijenosti softverske industrije u Srbiji, ali postoje i drugi razlozi što ljudi iz IT sveta u tolikoj meri govore jedan paralelni jezik. Literatura i pojedini stručni informatički časopisi vrve od žargonskih IT pojmova. Postalo je sasvim uobičajeno da tekstovi o računarima budu napisani mešavinom engleskog i srpskog jezika, uz prateće skraćenice i nazive proizvoda.

Tako u jednom specijalizovanom časopisu članak o novim grafičkim karticama bukvalno nosi naslov „Clash of the TITANS„, a vrlo je teško odrediti na kom jeziku je napisan ostatak teksta: „X1600XT ima 12 pajpova koji su bukvalno sabrani u novi čip koji sada umesto 36 ima 48 pajplajnova… Na ovoj kartici je ostao pri DirectX 9.0c verziji kao i 2.0 i 3.0 shader model-u. Od ostalih funkcija, zadržan je Ultra-Threading Dispatch Processor koji dodeljuje grananje među Pixel Shader Core-ovima u kojima se u grupama nalaze sami pixel shaderi, a osim toga, zadržano je i osam verteks jedinica“, kaže se u tekstu, a ljudima koji nisu strogo specijalizovani zaista je potrebna podrobna kriptološka analiza da bi ga shvatili.

„Naša originalna literatura u Microsoftu je na engleskom jeziku, iz nje učimo i spremamo se za predavanja“, objašnjava za „Vreme“ Jovan Milošević iz Microsofta, inače direktor ovogodišnje Sinergije.“

Veoma smo se trudili da prevedemo što više termina iz Windowsa i Officea, ali jednostavno, neki su neprevodivi.“

Neki izrazi, mada prevodivi, dolaze u sklopu konkretnih programa koji su rasprostranjeni u celom svetu, pa se njihov srpski prevod izbegava zbog nerazumljivosti. Primer takvog naziva je Desktop koji se prevodi kao radna površina, ali se u svakodnevnoj praksi retko tako naziva. Noviji primer su Gadgets, naziv čiji je prevod „sprave“, a koji je Microsoft dao mini aplikacijama u novom operativnom sistemu Vista. Bez obzira na to što imaju svoj srpski prevod, teško da će korisnici Viste „gedžete“ zvati drugačije nego što ih je nazvao Microsoft.

U međuvremenu, pojedini izrazi koji su u IT žargon ušli kao nazivi alatki, naredbi i programa na izvestan način su postali deo srpskog jezika, pošto već podležu tvorbi. Primeri takvih izraza su Edit, Insert ili Scroll, od kojih su izvedeni glagoli editovati, insertovati i skrolovati, koji se menjaju po vremenima i rodovima.

MODNI DETALJI: Popularne informatičke fraze često prate trenutno aktuelne koncepte u IT svetu, kao što su sintagme User–friendly ili Service–oriented. „Postoje oni koji nameću trend, čije se mišljenje uvažava, ostali ih slede, ponavljaju njihove reči i usvajaju ih“, kaže za „Vreme“ Alan Albulj iz preduzeća Extreme, objašnjavajući da je slična situacija i u drugim granama privrede. „Svi mi u IT-u srećemo se sa dilemom da li zloupotrebljavamo jezik zato što nam je lakše da neke reči ne prevodimo. Svaka Sinergija ima znak raspoznavanja, neki popularni termin koji svi prihvataju“, ukazuje Albulj.

Mada imaju jasan prevod na srpski jezik, u poslednje vreme vrlo su popularni i neki izrazi koji uopšte nisu neophodni za snalaženje na računaru: Benefit (blagodet), Fichers (funkcionalnosti), Legacy (nasleđe), Enterprise (velika kompanija), GM, general menager (generalni direktor) ili Data warehouse (skladište podataka). Ovakvi bespotrebno neprevedeni izrazi prisutni su u IT žargonu samo zato što su moderni. „Postoji moda u IT jeziku“, kaže za „Vreme“ Srđan Stevović iz preduzeća Desk. „U pitanju je pomodarstvo čiji je cilj biti u trendu, zvučati pametnije. Neprevodivi termini su nazivi uređaja i tehnologija, ali u prezentaciji i prodaji koristi se obilje onih koji se mogu prevesti“, objašnjava Stevović.

STANDARDIZACIJA: Okruženje uslovljava jezik, pa tako postoji i specifičan žargon koji upotrebljavaju samo korisnici internet foruma i takozvanih soba za ćaskanje (Chat room). Krajnji efekat ovih podskupova informatičkih žargona moglo bi biti potpuno nerazumevanje, pa je potrebno da se usvoje kakvi-takvi standardi u IT rečniku. Bilo je više konkretnih pokušaja da se on standardizuje, a nedavno je i Društvo za informatiku Srbije pokrenulo sličnu inicijativu.

„Naša komisija koja se bavila lokalizacijom Microsoftovih softvera utvrdila je da postoje tehničke mogućnosti za lokalizaciju“, kaže za „Vreme“ Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, objašnjavajući kako je ovo Društvo obrazovalo Sekciju za standardizaciju informatičkih pojmova a potom svoje zaključke uputilo kompaniji Microsoft.

Kompanija Microsoft inače preko svojih kancelarija prevodi programske pakete poput Officea na lokalne jezike, što se naziva lokalizacija. „Tendencija zadržavanja engleskih termina, to jest transkribovanja zbog neprevodivosti, može se očekivati kod serverskih proizvoda, a ne kod softverskog paketa“, kaže za „Vreme“ Silvana Hadžić, vođa projekta lokalizacije Windows XP i Office 2003. „Prilikom lokalizacije oslanjali smo se na poštovanje našeg jezika i pravopisa, poštovanje IT jezika i mišljenja i termina koje je to IT okruženje usvojilo, jer su to naši krajnji korisnici. Mislim da ne postoje nakaradni prevodi na srpski, zaista smo obraćali veliku pažnju na to“, objašnjava naša sagovornica.

No, neka ranija iskustva i pokušaji standarizacije neslavno su završili, verovatno jer su pokušane nefleksibilne izmene jezika, koje ne prate dinamiku informatičkog društva u stalnim promenama. Da su uspele te rigidne standardizacije, danas bi se taster na tastaturi zvao dirka, naredba Save u Office programima prevodila bi se kao „spasi“, a naredba Save as kao „spasi ga“.