Sedamdeset akvarela, crteža i kolaža Raše Todosijevića izloženo je u galeriji „X vitamin“ na izložbi "Velika fantazija". Većina njih – prvi put
„Velika fantazija“ naziv je izložbe Dragoljuba Raše Todosijevića u beogradskoj galeriji „X vitamin“.
Raša Todosijević je jedan od naših najvećih umetnika, što je dovoljan razlog da se pogleda 70 izloženih radova, akvarela, crteža i kolaža, pogotovo što je veliki broj njih privi put izložen. Nastali su devedesetih godina prošlog veka.
„Ovo su radovi manjeg formata ali izuzetne monumentalnost koji otkrivaju duboko senzitivnu i likovno raskošnu komponentu u stvaralaštvu jednog od naših najvećih umetnika“ – izjavila je Ksenija Marinković, vlasnica galerije „X vitamin“.
U tekstu za katalog, kustos, Saša Janjić navodi da „snažna, istovremeno suptilna i uznemirujuća, estetika Todosijevićevih akvarela provocira posmatrača, iritira ga, ostavlja ga zbunjenim. Noseći jednu unutrašnju kontradikciju – tragizam i humor, lepotu i banalnost, ova serija akvarela i crteža pruža jedan ironičan pogled na celokupan aspekt humanizma koje je danas u krizi možda više nego ikad“
Izložba će biti otvorena do 28. oktobra.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
