Pogledajte tužni defile: diletantski napravljen Tesla ispred zgrade Aerodroma, nesrećni Ćirilo i još nesrećniji Metodije, neprimereni Sveti Sava ispred hrama, pa i pogrešno postavljeni car Dušan ispred zgrade Suda. Na kraju, niti vidite snagu velikana, niti vidite snagu skulpture, već samo mlohave surogate
Potcrtavajući sopstveno i nesumnjivo pravo na interpretaciju stvarnosti i kad ruši i kad gradi, država – odnosno dominantna državna ideologija – spomenicima zapravo pokušava da ureže svoj sud o vremenu u memoriju i sistem vrednosti svakog svog građanina. Ti su urezi sasvim duboki, dugotrajni i efikasni. Sasvim retko je drugačije.
Nekad primamljivo suptilno kao Kip slobode. Nekad sasvim upadljivo neukusno i prozirno kao: dvadesetih u Italiji, tridesetih u Nemačkoj, četrdesetih i pedesetih diljem Varšavskog bloka, osamdesetih u Severnoj Koreji, devedesetih u Srbiji. I ne samo devedesetih nego i ranije, sećamo se, a izgleda i kasnije. Pogledajte tužni defile: diletantski napravljen Tesla ispred zgrade Aerodroma, nesrećni Ćirilo i još nesrećniji Metodije, neprimereni Sveti Sava ispred hrama, pa i pogrešno postavljeni car Dušan ispred zgrade Suda. Taj kontinuitet neukusne jednoznačnosti kao da se preliva sa grobljanskih obeležja a zapravo proizlazi iz nerazumevanja činjenice da je autorska snaga i individualni upis u materijal uvek potentniji od opšteprihvaćene sličnosti. Na kraju, niti vidite snagu velikana, niti vidite snagu skulpture, već samo mlohave surogate.
Držim stoga da je odgovornost na autorima spomenika koji, naravno, imaju obavezu da se ne povinuju lošem ukusu poručioca, njihovoj rigidnosti ili nedoučenosti, ili ideološkom inputu, ili deklarativnoj religioznosti, već da ubede i poručioca i zajednicu u svoje estetske postulate. Filmovi o velikanima moraju najpre biti odlični filmovi. Tako je sa poezijom. Tako je sa dramama. Malo pomaže ako je glumac popularan ili ako samo liči na velikana. Pomaže ako donese lik iznutra – kakvim god sredstvima – samo ako je na kraju tačno.
Tako je isto i sa spomenicima: oni najpre moraju biti odlične skulpture. Onda nema jednoznačnosti, ni slatkaste lepljive ideološke pokorice. Onda su velikani zaista vidljivi.
…car Dušan
Nakon što je Simon Vizental otkrio da je policijski službenik iz Beča Karl Zilberbauer zapravo policajac koji je 1944. u Amsterdamu uhapsio Anu Frank, njemu je suđeno ali je ustanovljeno da je "samo vršio svoju dužnost". Umro je u penziji kao slobodan građanin
Vladimir Vulević u romanu „Mali Murat“ priča o lečenju od alkoholizma u prvom licu. I zato mu čitalac veruje
Zrenjanin užurbano priprema program za godinu u kojoj će biti Prestonica kulture Srbije, a Zrenjaninci smatraju da im je umesto koncerata i izložbi potrebnija voda za piće na koju čekaju 21 godinu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja 2024, po prvi put u „Vremenu“ . Prednost je data ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
„Squid Game“ je globalni fenomen jer govori o nepravdama društva. Druga sezona je sasvim dobro ispala iako je nasilno prekinuta
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
